4 najgore stvari koje možete raditi za svog školarca

Lisa Long, mama i učiteljica u osnovnoj školi, naišla je na širok spektar različitosti tokom godina rada: oni koji slede pravila, oni koji su problematični, razredni klovnovi, lista ide unedogled.

“Razumem da, kao roditelji, želimo da omogućimo najsretniji mogući život našoj deci. Ne želimo da ih vidimo povređene, frustrirane ili poražene. Ali, kad  deca počnu da prelaze u svet odraslih, svet oko njih više neće biti pun duga i leptira, a taj prelaz će biti mnogo lakši za njih ako roditelji prestanu da rade sledeće stvari za svoju decu“, napisala je ova mama i odlučila da podeli neke od najčešćih grešaka koje roditelji prave kad su u pitanju njihovi školarci.

1. Izgovori

Deca moraju da nauče da je život pun prirodnih posledica. Kao odrasli, mi to znamo – ako ne radimo svoj posao, bićemo nezaposleni. Isto važi i za decu. Ako su zaboravili ili ne rade svoje domaće zadatke, oni će dobiti lošu ocenu. Ne šaljite sms učiteljici svog deteta kako biste tražili izuzetak. Ne pitajte za produženje roka. Nemojte smišljati priče o tome zašto vaše dete nema svoj domaći zadatak jer to uči dete da će, iako kasni s izvršenjem svojih zadataka, i dalje dobijati nagrade kao da je završilo svoj posao. Stvarni svet ne funkcioniše na taj način. Vašeg šefa ne bi bilo briga za sms ili telefonski poziv od vaše majke kako mu objašnjava zašto Vam ne ide na poslu kao inače, pa tako ni učitelja vašeg deteta ne bi trebalo da je briga.

Da, teško je kad kao roditelj vidite svoje dete kako je nesretno, ali taj trenutak nesreće ga uči doživotnu lekciju. Ako dete mora da napravi udubljenje u stolici jer je zaboravilo svoj domaći zadatak, garantujem da će svaki put kad pakuje svoj ranac razmišljati o tome i više neće zaboraviti svoj domaći zadatak.

2. Radite sve za njih

„Možeš li da mi vežeš pertle ?”

„Mama mi nije stavila fasciklu u ranac.”

„WC papir u toaletu  je previše grub. Mogu li da pozovem  mamu da mi donese drugi?”

Da, čula sam sve to kao učiteljica.

Rutina vašeg deteta u školi traje sedam sati. Procedura se uči  prvog dana škole, a više ili manje se sledi do poslednjeg dana škole, a onda sledeće godine iznova, i tako dalje. Nema razloga da vaše dete ne uči nikakvu rutinu kod kuće. To im pomaže u školi, a pomaže im i da nauče biti odgovorni.

Šta nije u redu s uštedom vremena ujutru kako bi spakovali ranac vašeg deteta za školu? Oni neće znati šta je unutra ili gde se šta nalazi. Oni će misliti da je njihov ranac kao torba od Mary Poppins i da će se sve što im je potrebno magično pojaviti. Neka pakuju sami svoj ranac, a oni će biti svesni onoga što im je potrebno i naučiće se odgovornosti pripremanja. Dali biste izašli iz kuće s torbicom koju je vaše dete za Vas spakovalo? Nisam ni mislila da bi.

Ovo se odnosi i na mame koje su kao ličnih pomoćnica pa prate svoje dete i sakupljaju stvari koje ono nikad nije ni shvatilo da je ispustilo na pod / prevrnulo / napravio nered. Postoje dve vrste dece u školskoj kuhinji : oni koji bezglavo ostavljaju svoje smeće i oni koji pokupe svoje smeće i smeće svojih prijatelja. Razlog za to je očigledan – jedni su naučeni da počiste za sobom, a mame onih drugih nisu trenutno u školi.

3. Očekujete nagrade za učestvovanje

Ne zaslužuje svako trofej! Žao mi je. Trofeji i  medalje  su nagrade, a dete bi se trebalo osećati ponosno kad zasluži jedan – naglašavam, zasluži! Verovatno ste zaradili koju povišicu i boloje radno mesto u svom životu kroz naporan rad. Možda je saradnik zaradio poziciju koju ste posmatrali, pa ste odlučili da radite više sledeći put kad je nastala prilika. Deca takođe uče te lekcije. Naporan rad rezultuje prepoznavanjem i nagradom. Nije lako videti dete kako plače jer nije pobedilo, ali to iskustvo im pruža vrednu lekciju i priliku da razviju plan kako da bidu  bolji sledeći put. A budimo iskreni – ne biste li radije hteli da vaše dete dobije nagradu, a ne sertifikat o završenom drugom razredu?

4. Donosite svom detetu užinu svaki dan

Imala sam učenike koji nisu ručali sa svojim razredom ni jedan dan celu školsku godinu, jer su im njihovi roditelji donosili poseban ručak svaki dan. Stvar je u tome da, ako je dete gladno, ono će jesti. A ako nije? Setiće se gladi koju je osećalo tokom popodnevnih sati i neće ponoviti istu grešku. To što ih učite da su bolji od svojih kolega jer su dobili različitu hranu svaki dan (čak i ako je nenamerno) im samo otežava to da se uklope i sprijatelje s drugima. Deca mogu postati ljubomorna, a ljubomorna deca mogu biti svakakva. U osnovnoj školi, sve se vrti oko pravednosti.

Najbolja stvar koju možete učiniti za svoje dete je da ga pustite da bude dete. Neka čini greške, a zatim razgovarajte s njim o naučenim lekcijama i kako bi moglo biti bolje sledeći put. Pustite ih da pretrpe neuspeh, a tada ih ohrabrite da ustanu i probaju opet. Neka trpe posledice i privremenu tugu. Ne želite slati sms  fakultetskom profesoru, 10 godina kasnije, s pričom o tome kako je vaša kuca pojela istraživački rad Vašeg deteta.