Albert Ajnštajn: Saveti o obrazovanju od “lošeg učenika”

Iako je ostao upamćen kao jedan od najgenijalnijih ljudi 20. veka, Albert Ajnštajn je ipak bio “loš” učenik. Naučnik koji je promenio tok istorije i ostavio nenadmašne tragove u modernoj fizici, nije bio baš đak “za primer”.

Albert Ajnštajn je u školi bio nemaran, često je zapostavljao školske obaveze, a nije se mnogo trudio ni oko čega što ga nije zaista interesovalo. Često je tokom nastave bio u mislim odsutan pa nije ni slušao šta su nastavnici pričali, zbog čega je smatran lošim učenikom.

Čak i kada je odrastao i dobio decu, nije promenio svoje stavove i mišljenje vezano za obrazovanje. Smatrao je da je deci potrebno pružiti dovoljno slobode kako bi imali priliku da otkriju šta ih zaista interesuje i kako bi onda u tom pravcu mogli i da krenu sa usavršavanjem. Imao je dva sina – Hansa Alberta i Eduarda (čiji je nadimak bio Tete) i vaspitao ih je u skladu sa svojim stavovima.

U jednom od svojih pisama koje je 1915. godine poslao svom tada 11-ogodišnjem sinu Hansu Albertu, Ajnštajn je napisao svoj savet vezan za školovanje:

“Moj dragi Alberte,

juče sam primio tvoje pismo i bio sam vrlo srećan zbog toga. Već sam se bojao da mi više uopšte nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi kako ti je čudno kada tamo dođem. Zbog toga mislim kako bi bilo bolje da se nalazimo na nekom drugom mestu gde nas niko neće ometati.

Bez obzira na sve, moliću te da svaku godinu provedemo ceo mesec zajedno kako bi video da imaš oca kojem si drag i koji te voli. Od mene možeš naučiti puno dobrog, nešto što ti drugi ne mogu lako ponuditi. Ono što sam postigao napornim radom nije samo za strance nego posebno za vas, moje dečake. Ovih dana završio sam jedan od najlepših radova u svom životu i kada budeš veći pričaću ti o tome.

Drago mi je da čujem da uživaš u sviranju klavira. Prema mom mišljenju, klavir i drvodeljstvo najbolje su stvari za dečaka tvojih godina, čak bolje i od škole. To su stvari koje mladoj osobi poput tebe sjajno odgovaraju.

Sviraj ono što se tebi sviđa, čak i ako ti profesori ne daju to da vežbaš. Tako ćeš najviše naučiti, uživajući u tome što radiš do te mere da ni ne primjećuješ kako je vreme prošlo. Ja sam ponekad toliko zaokupljen poslom da zaboravim na svoj podnevni obrok.

Šaljem poljubac tebi i Teteu,

Tata.

Pozdravi za Mamu.”