Platis 3=4 noci 2019
Naslovna » Porodica » Depresija kod dece i adolescenata

Depresija kod dece i adolescenata

Depresija kod dece

 

Činjenica je da od depresije ne obolevaju samo odrasle osobe već se depresija javlja i kod dece i adolescenata. Depresija je bolest kao i dijabetes ili povišeni krvi pritisak. Smatraju je bolešću budućnosti, pa će prema procenama Svetske zdravstvene organizacije uskoro postati drugi vodeći javnozdravstveni problem na svetu.

Uticaj depresije na rast i razvoj, uspeh u školi, odnose

Oko 3-5 % dece i adolescenata u anamnezi je imalo depresivnu epizodu. Depresivno stanje kod deteta/adolescenta utiče na rast i razvoj, uspeh u školi, odnose unutar porodice, odnose sa vršnjacima.

U nastanku depresije ušestvuju različiti činioci koje možemo podeliti na biološke činioce, zatim činioce koji potiču od same lišnosti i  spoljašnje činioce.

Primećeno je da je pojava depresije u nekim porodicama češća. Pretpostavlja se da geni čine da osoba na stresne situacije reaguje depresivnim simptomima. Nadalje istraživanja su pokazala da se u mozgu obolelih od depresije događaju konkretne promene i to na nivou aktivnosti određenih neurotransmitera-hemijskih tvari pomoću kojih moždane stanice komuniciraju. Primećeno je, a i dokazano da kod depresije dolazi do smanjenja aktivnosti određenih neurotransmitera u određenim delovima mozga te su stoga razvijeni lekovi za lečenje depresije kojima je cilj da utiču na tu smanjenu aktivnost neurotransmitera i na taj način deluvaju na simptome.

Činioci  ličnosti podrazumevaju sklonost osobe negativnom kognitivnom stilu koji rezultira beznađem i depresijom u situacijama neuspeha, interpersonalnih gubitaka, odbacivanja. Prema tome, neki depresivnost definišu posledicom kombinacije negativnih iskustava i negativne interpretacije događaja.

Spoljašnji činioci za pojavu depresivnih simptoma podrazumevaju štetna zbivanja u okolini kao što su zanemarivanje i zlostavljanje, stresni životni događaji kao što su gubitak, razvod roditelja, porodična disfunkcionalnost što podrazumeva postojanje značajnih i učestalih konflikata između članova porodice, porodično nasilje, svedočenje porodičnom nasilju, hronične bolesti, zavisnost.

Razlike depresije kod odraslih i dece/adolescenata

Za procenu da li je neko dete /adolescent  depresivan, klinički  intervju je na prvom mestu. Važno je odvojeno razgovarati kako sa roditeljem/starateljem  tako i sa detetom/adolescentom.

Depresija kod dece/adolescenata je vrlo slična depresiji kod odraslih uz određene specifičnosti, a razlike leže u opsegu, jačini i uticaju simptoma. Detetovo /adolescentovo ponašanje će najveći deo dana biti depresivno ili razdražljivo sa značajnim poteškoćama u porodičnom, školskom i vršnjačkom funkcionisanju. Deca /adolescenti  će za razliku od odraslih koji, kada su depresivni ni u čemu ne uspeju uživati, u nekim aktivnostima moći da uživaju.

Simptomi kao što su depresivno raspoloženje koje podrazumeva subjektivni osećaj tuge ili praznine kao i  zapažanja drugih da je neko tužan, uplakan, gubitak interesa ili zadovoljstva u svim ili gotovo svim aktivnostima, gubitak ili porast telesne težine, uz prateći gubitak smanjena ili porasta apetita, nesanica ili previše spavanja, psihomotorna ubrzanost ili usporenost koju primećuju drugi, ali i doživljaj subjektivnog osećaja nemira ili usporenosti, umor i gubitak energije, poteškoće koncentracije, poteškoće donošenja odluka, osećaj bezvrednosti, osećaj krivice, nisko samopoštovanje, osećaj beznadežnosti, razmišljanja o smrti, suicidalne ideje bez plana ili suicidalni plan i pokušaji ukazuju na to da se radi o depresiji.

Adolescencija – period velikih promena

Adolescencija se smatra periodom češće pojave depresivnog raspoloženja iz razloga što to doba samo po sebi predstavljaperiod velikih promena, sazrevanja, kriza. To je doba kada adolescent više nije dete ali nije još ni odrasla osoba,vreme traženje vlastite samostalnosti i identiteta kao i prilagođavanja na fiziološke i telesne promene koje se događaju u telu. To je vreme čestih nesporazuma na relaciji roditelj-adolescent što predstavlja otežavajuću okolnost kako za adolescenta koji traži svojsopstveni put tako i za roditelja koji se i sam susreće sa krizom srednje doba. Doba traženja vlastitog identiteta podrazumeva separaciju od roditelja koju često prati doživljaj gubitka što zahteva proradu a u cilju odrastanja i sticanja vlastite autonomije. U tom se dobu adolescenti često mogu osećati usamljenim. Moguće su pojave promena raspoloženja, blage depresivnosti i anksioznosti koje su prolazne te se kao takve mogu smatrati normalnim fenomenom i u službi su razvoja.

Terapije

U lečenju depresije kod dece i adolescenata se primenjuju psihosocijalne terapije i medikamentozna terapija. Zavisno od težine simptoma, često se tokom lečenja primenjuje kombinacija različitih psihosocijalnih terapija, kao što je psihoedukacija i psihoterapija i uzimanje lekova. U slučaju suicidalnosti potrebno je razmotriti pitanje sigurnosti i po potrebi dete/ adolescenta i hospitalizovati.

Za kraj važno je napomenuti kako se iza naizgled i na prvi pogled različitih promena u ponašanju, školskog neuspeha, poteškoća u vršnjačkim odnosima, poremećajima ishrane ne sme zaboraviti da se možda radi o depresivnom detetu/adolescentu.

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top