Dr Nestorović-čitajte sastav šampona

 

Dr Branimir Nestorović, poznati dečiji pulmolog i doktor u beogradskoj Univerzitetskoj dječjoj klinici „Tiršova”, otvara novu temu o štetnosti sredstava za ličnu higijenu bez kojih savremeni čovek ne može da živi:

– Šamponi su danas proizvod bez koga se ne može zamisliti moderan čovek. Reklame za šampone naglašavaju značaj divne, guste i svilenkaste kose u socijalnom životu .

Ono što ne govore je činjenica da šamponi često sadrže vrlo štetne materije. Šamponi nisu regulisani na isti način kao hrana, što znači da proizvođač u njih može staviti bilo šta.

Većina ljudi misli da toksične materije u njima nisu značajne, jer se stavljaju na kožu. Međutim, ovo je velika zabluda, jer se materije sa kože brzo i lako apsorbuju.

Osim lokalnih neželjenih delovanja, koja se manifestuju svrabom i iritacijom kože ili kontaktnim alergijskim ekcemom, šamponi mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Poznati toksični sastojci skoro svih šampona

Ovo su materije koje morate izbegavati (pažljivo pročitajte sastav šampona):

• Natrijum lauril sulfat (skraćeno SLS): Nalazi se u gelovima za tuširanje, pastama za brijanje i zubnim pastama.

American College of Toxicology je potvrdio da SLS lako prordire kroz kožu i cirkuliše u organizmu do pet dana posle nanošenja na kožu, dok se u tragovima može naći i duže u mozgu, srcu, plućima i jetri.

Članak objavljen u časopisu Journal of Investigative Dermatology pokazuje da SLS oštećuje kožu i kosu, dok jedna starija studija pronalazi sa dovodi do oštećenja DNK.

• Natrijum lauret sulfat (SLES): Blizak srodnik SLS, često kontaminiran sa 1,4 dioksanom, koji je poznati karcinogen, a dovodi i do oštećenja bubrega.

Dioksana nema na popisu sastojaka šampona, jer je deo proizvodnog  procesa, a ne konačni sastojak. On ima jako dug poluživot u organizmu, jer se ne metaboliše dobro u jetri.

• Parabeni su prezervativi, čak i u veoma niskim dozama imaju izražena toksična dejstva.

U jednoj studiji, kod 40 žena kojima su uklonjene dojke, u uzorcima tkiva parabeni su nađeni u 99% uzoraka, što sugeriše uzročnu vezu.

Parabeni su takođe slični estrogeni (kao plastika), sa sličnim negativnim efektima.

• Parfemi zvuče veoma romantično, ali se uglavnom radi o nekoj od 3100 aromatičnih materapija (većina je jako toksična).

Oštećuju jetru, centralni nervni sistem, povezivani su sa astmom, glavoboljom, gojaznošću itd. Većina parfema se dobija iz ftalata, o čijim štetnim efektima sam već pisao.

Sporedni proizvod tokom sinteze parfema su dioksin i formaldehid (koji je takođe karcinogen). Ispitivanje koje je uradila Environmental Working Group (EWG), organ potrošača u Evropi, pokazuje da u proseku jedan šapon ima oko 14 aromatičnih proizvoda, koji su fabrička tajna.

EWG sajt Skin Deep Cosmetics Database daje listu od 11,000 proizvoda koji sadrže mirise koji su toksični.

•  Polietilen glikol (PEG): On se dodaje da bi šampon bio kremast. Dobija se iz petroleja, može biti takođe kontaminiran sa dioksanom i etilen oksidom (takođe karcinogen). PEG može dovesti do oštećenja fetusa.

Istraživači sa National Institutes of Health u SAD su utvrdili vezu između jednog sastojka šampona (metillizotiazolin ili MIT) i neuroloških oboljenja. Izlaganje trudnica ovoj materiji dovodi do oštećenja mozga fetusa.

Dovodi se u vezu sa Alchajmerovom bolešću i nekim drugim neurološkim poremećajima.  Štetan efekat ispoljava tako što remeti komunikaciju između neurona.

Dakle, čitajte deklaracije na šamponu, umjesto što gledate atraktivno pakovanje.

Izbegavajte:

• Etanolamine
• Parabene
• Okcinoksate
• Oksibenzone
• Formaldehidne prezervative (kvaternium-15, DMDM hidantoin, imidazolidinil urea, diazolidinil urea, polioksimetilen urea, natrijum hidroksimetil glicinat, 2-bromo-2-nitropropane-1,3-diol (bromopol)
• Glioksal
• SLS
• SLES
• Mirise

Piše: Dr Branimir Nestorović