Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje

Deca rastu i menjaju se na razne načine tokom osnovne škole.
Tri osnovna aspekta njihovog razvoja su: socijalni, emocionalni i kognitivni (učenje, razmišljanje).

Kako deca uče?
Iako se svi rađamo sa nekim naslednim tendencijama, deci je neophodno podsticajno okruženje da bi dosegli svoj pun potencijal u učenju. Odrasli igraju ključnu ulogu u provođenju stimulacije i podršci dečjem učenju. Roditelji i vaspitači mogu ispuniti njihov razvoj kroz razumevanje važnosti iskustva u svetu koji se nalazi oko njih i snabdeti to iskustvo tako da razvijaju radoznalost i interesovanja. Šansa za decu da budu aktivnije uključena u učenje iz iskustva je posebno važna za njihov razvoj. Kada dete iskusi novi događaj, ono pokušava razumeti novo iskustvo stavljajući ga u svoj već postojeći, poznat sistem ideja. Ako, međutim, novo iskustvo ne može da se objasni onim što već zna, to ga podstiče da se uzdigne do novih ideja ili puteva razumevanja. Dodavanjem novih ili adaptacijom starih ideja i udruživanjem novih i starih ideja zajedno, deca polako grade znanje.

Kognitivni razvoj
Kognitivni razvoj govori o tome da deca povećavaju domet nekih veština razmišljanja i učenja. Tu spadaju jezik, pažnja, planiranje, rešenje problema i memorija. Pregled granica razvoja tih veština pomaže roditeljima, vaspitačima i nastavnicima da podrže rast u ovim domenima. Jedan od najboljih načina podrške učenju i razmišljanju u uzrastu osnovne škole je kroz uzimanje aktivnog učešća odraslih. Ovo ima pozitivne efekte na mentalno zdravlje dece.

Redosled razvoja
Većina dece pretenduje da razvija veštine razmišljanja i učenja predviđenim redosledom (npr. počinju da pričaju priče gledajući slike u knjizi pre nego što nauče da prepoznaju reči). Međutim, svako se dete razvija različito, tako da su individualne razlike česte. Te razlike su rezultat nasleđenih tendencija, različitog iskustva i prilika kojima su izloženi ili kombinacija i jednog i drugog. Jezik im pomaže da organizuju mišljenje. Isto onako kako uče da koriste jezik usložnjavajući ga, isto tako i njihovo razmišljanje postaje složenije potpomognuto rastućom logikom. Malo po malo, razvijaju se kapaciteti za razmišljanje kroz situacije rešavanja problema i razvoj vlastitih ideja.

Sledeća tabela pokazuje kojim redosledom i na koji način se najčešće razvijaju mišljenje, jezik, pažnja, memorija i sposobnost rešavanja problema:

Razvoj veština	Razmišljanje	Jezik	Pažnja	Rešenje problema i memorija
od 5 godina većina dece	– Može zamišljati objekte i razmišljati o njima. Na primer, deca u ovim godinama koriste realistične objekte i/ili koriste razumnu zamenu tokom igre (mogu da upotrebe bananu umesto telefonske slušalice)	– Ima rečnik od 2000 reči ili više. Uči otprilike 5 – 10 reči svaki dan – Koristi razne reči u rečenicama	– Ima kratak raspon pažnje, otprilike 15 minuta	– Može donositi jednostavne odluke samostalno (na primer, odlučiti koje cipele da obuje) – Može da memoriše osnovne informacije (na primer broj telefona i slično)
od 8 godina većina dece	– Može misliti logički o nekim objektima i događajima koje može da vidi (na primer, lako uči kako radi mašina za pranje kada je gleda, ali to učenje ne ide dobro ukoliko im se samo priča o tome) – Najbolje uče iz iskustva iz prve ruke	– Razume i provodi instrukcije koje se sastoje iz više koraka – Voli da opisuje lična iskustva u velikim detaljima	– Ima povećanu sposobnost da se fokusira na jednu stvar izvesno vreme – Bolje ignoriše ometanje – Oseća ponos kad završi zadatak	– Ima povećanu sposobnost rešavanja problema (na primer, pokazuje sistematičnost prilikom traženja igračke koja nedostaje)
od 12 godina većina dece	– Počinje da misli na više hipotetički, kreativan i apstraktan način.	– Koristi duže i komplikovane rečenice – Razume različite puteve korištenja jezika za komunikaciju s drugima	– Ima veći raspon pažnje – Može ostati fokusirano da kompletira zadatke (na primer, školske zadatke)	– Voli da rešava složene probleme – Ima proširenu mogućnost memorije koja poboljšava dugoročno prisećanje

Gore navedeni primeri su samo uopšten vodič, a ne strogo pravilo.

Treba uvek imati na umu da se deca razvijaju različitim tempom u različitim domenima. Često se dečji razvoj dešava iznenada, preko noći. Ukoliko ipak postoje roditelji koji su iz nekog razloga zabrinutu zbog napredovanja njihovog deteta u učenju i razmišljanju, treba da razgovaraju sa nastavnicima, razrednim starešinom ili psihologom.

Razvoj veština…>>