RoditeljSrbija.com Roditeljski portal, trudnoća, porođaj, mama, beba, porodica, deca, ishrana, vrtići, škole, fakulteti, zdravlje, dešavanja
Dečji rad u Srbiji
Dečji rad u Srbiji postaje sve masovniji, pa tako na hiljade mališana nadniči umesto da ide u školu. Zarađuje oko 40.000 dečaka i devojčica ispod 15 godina.
Svoju prvu dnevnicu u Srbiji zaradi više od 40.000 dečaka i devojčica i pre nego što dobiju diplomu osnovne škole!
I mada se uz dečji rad najčešće vezuju slike iz Azije ili Afrike, Srbija je na sopstvenom primeru pokazala da od ove pojave ni Evropa nije imuna. Bilo da rade u polju, idu u nadnice, prodaju voće i povrće kraj puta ili na pijaci… Angažovanje na poslu razlog je što ovi “radnici” često izostaju sa časova, a nije mali ni broj onih koji potpuno odustaju od školovanja kako bi zarađivali za hleb.
Poslednje istraživanje koje je uradio Unicef u Srbiji pokazalo je da oko četiri odsto dece ispod 15 godina radi izvan sopstvenog domaćinstva. Koliki je tek broj dece koji pomažu roditeljima na njivi, čuvanju stoke ili u kućnim poslovima niko se ni ne usuđuje da pobroji.
Šta je dečiji rad?
A šta je, zapravo, dečji rad, i da li je on zakonit, odgovaraju u Ministrastvu rada i socijalne politike.
Dečji rad postoji u Srbiji, ali su se inspektori retko susretali sa njim. Nemaju ni nadležnosti da kazne roditelje koji upošljavaju decu za teške fizičke poslove. Propisi su neusaglašeni.
Dok Porodični zakon dozvoljava da petnaestogodišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, Zakon o radu traži saglasnost roditelja za bilo kakvo poslovno angažovanje dece mlađe od ovog uzrasta.
Koliko je dečji rad prisutan kod nas govore i ostali podaci do kojih je došla beogradska kancelarija Unicef.
Prema njima, čak 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godine rade za novac. U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni “neradnici”. Da posao sve više traže momci i devojke u ovom uzrastvu potvrđuje i zvanična statistika.
U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje krajem oktobra je na posao čekalo 23.294 onih koji imaju između 15 i 19 godina. Od ovog broja 10.531 su devojke.
Ipak, ni u jednom srpskom sindikatu nema maloletnih članova. Ko će se, dakle, baviti njihovom zaštitom na radu, takođe ostaje nejasno.
U Ministarstvu rada i socijalne politike su se detaljnije bavili ovom problematikom. Tako su rezultati istraživanja “Dečji rad u Srbiji” pokazali da su romska deca, mališani iz ruralnih i siromašnih sredina i hraniteljskih porodica izložena najvećem riziku od zloupotrebe.
Šta raditi u situaciji siromaštva?
Ono što najviše zabrinjava je činjenica da svaka jedanaesta odrasla osoba, odnosno svako deseto dete smatra prihvatljivim da u situaciji siromaštva porodice uključe i decu u neki posao bez obzira na to da li će to ugroziti njihovo školovanje.
U hraniteljskim porodicama, prema istraživanju Ministarstva rada i socijalne politike, najveći broj dece je uključen u poslove unutar domaćinstva, od jednog do tri sata dnevno.
Kućni poslovi
Kada dete pomaže roditeljima u obavljanju kućnih poslova, učestvuje u porodičnom biznisu ili zarađuje u slobodno vreme za džeparac, a da su pri tom ti poslovi primereni njegovom uzrastu, tada ne možemo govoriti o iskorišćavanju.
Kako je kod drugih?
Dete može da zasnuje radni odnos već od 14, 15. ili 16. godine, smatra se u većini država. Međutim, propisuju se posebna ograničenja u radu, odnosno zabrane za rad sa opasnim hemikalijama ili noćni rad. Slične odredbe sadrži i naš Zakon o radu.
