nutrinobebe
mladiizvidjaci – hotel Javor
Naslovna » Porodica » Porodični informator » Prava iz socijalne zaštite » Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom

Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom

novi-zakon-o-finansijskoj-podrsci

Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom povećaće siromaštvo već siromašnih porodica

Član 21. Roditeljski dodatak
Čl. 21 propisuje da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanka Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji.

Opšte je poznato da se lica romske nacionalnosti usled dugogodišenje marginalizovanosti, siromaštva, diskriminacije i niske obrazovne strukture, original teksta čl. 16 (e) suočavaju sa problemom u pristupu ličnim dokumentima (najčešće upisom činjenice rođenja u matične knjige, sticanjem državljanstva, prijavom prebivališta). Usled neposedovanja ličnih dokumenata mnogi od njih ne mogu da ostvare niz svojih prava, među kojim su i prava iz socijalne zaštite.

Konvencije glasi: 1. States Parties shall take all appropriate measures to eliminate discrimination against women in all matters relating to marriage and family relations and in particular shall ensure, on a basis of equality of men and women: (e) The same rights to decide freely and responsibly on the number and spacing of their children and to have access to the information, education and means to enable them to exercise these rights;
Nesporno je da su poslednjih godina neki pomaci u rešavanju ovog problema postignuti, pre svega u pogledu upisa u matične knjige rođenih. Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku reguilisano je utvrđivanje vremena i mesta rođenja, čime je omogućeno da mnoga odrasla lica kojima je postupak upisa do tada bio nepristupačan, budu upisana u matičnu knjigu rođenih. Ipak, članom 71k stavom 2 ovog zakona propisano
je da organ koji sprovodi postupak za sticanje državljanstva Republike Srbije nije vezan pravnosnažnim rešenjem o vremenu i mestu rođenja.

To u praksi znači da lice kome je utvrđeno vreme i mesto rođenja, pokreće poseban postupak za sticanje državljanstva pred organom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Međutim, ukoliko lice koje je naknadno upisano u MKR ili drugo lice koje nije upisano u evidenciju državljana, ne može da dokaže da su njegovi roditelji posedovali srpsko državljanstvo, mora da podnese zahtev za sticanje državljanstva po osnovu prijema. Ovo je čest slučaj kod lica romske nacionalnosti i lica porekom sa Kosova i Metohije koji zbog izgubljenih i uništenih matičnih knjiga, nepostojanja dokumentacije roditelja, ne mogu da dokažu državljanstvo roditelja.

Taksa za sticanje državljanstva po ovom osnovu iznosi 17.400,00 dinara , koju siromašne osobe nisu u mogućnosti da plate usled nedostatka finansijskih sredstava, niti je moguće da im ta sredstava obezbede centri za socijalni rad kroz svoje mere finansijske pomoći. Iz toga razloga prvenstveno mnogi Romi i Romkinje, ne poseduju dokaz o
državljanstvu Republike Srbije.

Prijava prebivališta za mnoge Rome i Romkinje koji žive u nelegalnim naseljima, predstavlja dodatni problem, a procenjuje se da 44% romskih naselja čine upravo slamovi i nehigijenska naselja.

Zakon o prebivalištu i boravištu građana u članu 11 propisuje da lice koje ne može da prijavi prebivalište po osnovu ugovora o svojini, zakupu ili drugom pravnom osnovu može biti prijavljeno na adresi centra za socijalni
rad. Sprovođenje ovog zakonskog rešenja je u praksi nailazilo na mnoge probleme, najpre usled nejasnih i nepreciznih podzakonskih akata, koji su se odnosili na postupak prijavljivanja, a zatim i radi toga što Ministarsvo unutrašnjih poslova ovakve zahteve odobrava samo onim licima koji po prvi put prijavljuju svoje prebivalište.

Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom

Ovakvim restriktivnim sprovođenjem navedene zakonske odredbe pogođeni su, kako stanovnici nelegalnih naselja, tako i sva druga lica koji iz objektivnih razloga ne mogu da prijave prebivalište u stanovima u kojima žive, a imaju prijavljeno prebivalište na prethodnim adresama stanovanja. Prema tome, bez obzira što ta lica poseduju ličnu
kartu, ona ne mogu da ostvare prava iz socijalne zaštite usled problema sa uspostavljanjem mesne nadležnosti u postupcima za ostvarivanje tih prava.

Takođe, trenutna situacija porodica koje su raseljene sa lokacija na kojima se gradi ”Beograd na vodi” i kojima su dati stanovi na korišćenje od strane ”Direkcije za imovinu”, se takođe suočavaju sa problemom prijave prebivališta zbog toga što Direkcija za imovinu odbija da da saglasnost za njihovu prijavu prebivališta.

Ukoliko se čl. 21 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom formuliše na način kako je to navedeno u nacrtu, mnoge majke koje neposredno brinu o svojoj deci, a nisu iz gore navedenih razloga upisane u evidencije državljana Republike Srbije ili ne poseduju dokaz o prijavi prebivališta na području lokalne samouprave na kojoj faktički žive, neće moći da ostvare pravo na roditeljski dodatak. Takođe ovo pravo neće moći da ostvare ni njihovi supružnici, jer u ovim slučajevima ne bi bili ispunjeni uslovi propisani stavom 8 istog člana zakona.

Stoga, iako ovaj nacrt zakona ne može da razreši dugogodišnji problem očigledno lošeg zakona o prebivalištu i boravištu građana, trebalo bi da uvaži realnost i propiše posebne uslove za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak kada je dete rođeno u Republici Srbiji, u situaciji kada su jedan ili oba roditelja apatridi ili lica bez prijavljenog prebivališta, a faktički žive na teritoriji Republike Srbije.

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top