KUB-Levi_fly banner
KUB-Desni_fly banner
RanaRezervacija – hotel Javor
Naslovna » Aktuelno » Novine koje očekuju đake na završnom ispitu

Novine koje očekuju đake na završnom ispitu

 

Najveća promena je u odnosu broja bodova za upis – uspeh iz osnovne škole sada će nostiti najviše 60 poena, a završni ispit 40, dok je prethodne dve godine taj odnos bio 70:30.

Učenici osmog razreda polagaće probni završni ispit 13. i 14. aprila, a osnovne škole će već 11. aprila pomoću svojih šifara i pin kodova moći da pristupe portalu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (www.ceo.edu.rs) i da sa njega preuzmu testove, uputstva i softver za obradu podataka.

Đaci će najpre rešavati probni završni ispit iz matematike, u petak 13. aprila, od 12 sati, a sutradan preostala dva testa – iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i kombinovani. Testiranje iz srpskog traje od 9 do 11 sati, a posle pauze od 30 minuta počeće i rešavanje kombinovanog testa. Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kaže da se probni završni ispit neće razlikovati od prethodnih.

– I na probnom i na samom završnom ispitu u svakom od tri testa će biti po 20 zadataka. To su zadaci koji povezuju različite teme u okviru samog predmeta i koji se odnose na neke životne situacije. Takve tipove zadataka su učenici već imali priliku da vide pripremajući se za polaganje završnog ispita kroz zbirke, ali i kroz različita testiranja. Najviše će biti pitanja otvorenog tipa, u kojima se od učenika traži da dopune ili napišu odgovor. U sva tri testa manje od polovine pitanja će biti „na zaokruživanje“, odnosno višestrukog izbora – precizira Stanojević.

Na pitanje koliko probni završni ispit liči na „pravu“ malu maturu, ona odgovara da testove prave isti timovi nastavnika, ali da oni nisu identični, niti moraju da ispituju iste sadržaje. Ipak, rezultati koje učenici pokažu na probnoj maloj maturi u najvećoj meri budu dobra projekcija postiguća na junskom završnom ispitu.

Pitali smo našu sagovornicu i koje uslove treba da zadovolji neki zadatak da bi se našao u testu završnog ispita, s obzirom da se svake godine u delu javnosti osporava ili neko pitanje ili odgovori dati u ključu za pregledanje. Dragana Stanojević ukazuje da svaki zadatak prođe tri ili četiri kruga revizije.

– Zadatke pišu nastavnici iz osnovnih škola, potom druga grupa nastavnika proverava da li se informacije koje se u tim zadacima pojavljuju nalaze u svim odobrenim udžbenicima. Nakon toga recenziju rade profesori univerziteta, koji proveravaju prvenstveno sadržinsku ispravnost zadataka. Upravo je prošle godine recenzent sa Biološkog fakulteta potvrdio da je ispravno pitanje da se varenje završava u tankom crevu, što su neki pokušali da ospore. Kod sastavljanja zadataka uvek se vodi računa da u svim udžbenicima postoji podatak ili informacija iz koje može da sledi činjenica koja se priznaje kao tačan odgovor. Recimo, na završnom ispitu iz srpskog jezika ne mora da se pojavi primer za jotovanje koji je naveden u udžbeniku, ali ako je dete naučilo pravila te glasovne promene umeće da reši zadatak – objašnjava Stanojević.

Ona dodaje da na dan održavanja završnog ispita grupa nastavnika određenog predmeta u Zavodu rešava testove (u isto vreme kada ih đaci rade u školama) što je još jedan korak u kontroli kvaliteta. Oni svojim komentarima utiču da se poboljša ključ za pregledanje testova. A da bi ključ bio što ispravniji stručnjacima Zavoda pomaže i probna mala matura.

– Prošle godine smo prikupljali odgovore učenika iz jednog zadatka otvorenog tipa iz srpskog jezika, u kojem se od učenika tražilo da daju duže obrazloženje. Analiza učeničkih odgovora je poslužila da ključ za pregledanje bude kvalitetniji, jer je slično pitanje postojalo na samom završnom ispitu. Veoma je važno da ključ bude što jasniji nastavnicima kako bi na nivou Srbije svim učenicima testovi bili jednako pregledani i da ne bi bilo nedoumica da li se neki zadatak ocenjuje sa pola ili celim bodom – ističe Stanojević.

Ona odgovara i na čestu dilemu roditelja i učenike: u kojoj meri testovi završnog ispita uzimaju u obzir činjenicu da je gradivo od petog do osmog razreda preopširno i da se mnoge stvari brzo zaborave, s obzirom na dominantan način učenja u našim školama koji se svodi na reprodukciju.

– Sami obrazovni standardi po kojima se izrađuju testovi završnog ispita su koncipirani tako da se vodi računa da učenik ne može na kraju osmog razreda da poznaje sve nastavne jedinice onako kako ih zna kada ih izučava. Dakle, obrazovni standardi se odnose na opšte znanje koje učenik treba da ima na kraju osnovnog obrazovanja i podeljeni su na tri nivoa. U kreiranju testova, kao što sam pomenula, učestvuju nastavnici koji imaju dugogodišnje iskustvo rada u osnovnim školama i oni su veoma upućeni šta je učenicima blisko, šta se često ponavlja na časovima, na kojim sadržajima nastavnici insistiraju, a šta su manje važni detalji – kaže Stanojević.

Ministarstvo prosvete upravo je objavilo Pravilnik o upisu učenika u srednju školu, sa nekoliko novina koje su nadležni ranije najavili. Najveća promena je u odnosu broja bodova za upis – uspeh iz osnovne škole sada će nostiti najviše 60 poena, a završni ispit 40, dok je prethodne dve godine taj odnos bio 70:30. Zbog te promene menja se i bodovanje samog završnog ispita, pa će bez greške urađeni testovi iz maternjeg jezika i matematike učeniku doneti po 13 poena, a kombinovani 14. Drugačiji je i način izračunavanja broja poena po osnovu uspeha iz osnovne škole – sada se prosek na kraju šestog, sedmog i osmog razreda, zaokružen na dve decimale, sabira i zatim množi sa četiri.

Na pitanje da li će promena odnosa broja bodova sa završnog ispita i iz osnovne škole uticati na pragove za upis u srednje škole, Dragana Stanojević odgovara da se može očekivati da taj prag bude niži za poen ili dva, ali da se to ipak ne može sa sigurnošću tvrditi. Kaže da na prag utiču i težina testova, kakva je generacija…ali dodaje da je parametar postignuća na prethodnom završnom ispitu učenicima svakako korisna informacija.

Kao što smo napomenuli, svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja, a svako tačno pitanje donosi učeniku jedan poen, dakle 20 u ukupnom skoru. Potom će se broj poena iz maternjeg jezika i matematike množiti koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog sa koeficijentom 0,7, kako bi se dobili bodovi koji se računaju pri upisu u srednje škole – 13 iz maternjeg jezika i matematike, a 14 iz kombinovanog testa.

Pročitajte još-

http://roditeljsrbija.com/mala-matura-2018/

http://roditeljsrbija.com/zbirke-zadataka-za-malu-maturu-2018-2019-u-prodaji/

http://roditeljsrbija.com/vodic-za-upis-u-srednju-skolu/

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top