Naslovna » Porodica » Mama » Poverenje – Igra reči i dogovora

Poverenje – Igra reči i dogovora

poverenje

Ne bi bilo loše da se zamislimo nad činjenicom da informisanost nije isto što i razumeti u potpunosti primljenu informaciju. Takođe, inteligencija nije isto što i zrelost. Bez obzira na sva tehnološka dostignuća potrebe naše dece su uvek iste.
Probajte da pokažete svom detetu koliko ga volite. Sa osećanjem prihvaćenosti će naše dete pravilno da raste i razvija se.

Naši Pačići… su okruženi i izloženi drugačijim stimulansima

za razliku od naše generacije, a tek generacije naših roditelja  . Naučili smo ih da se prevoze kolima, da većinu vremena provode za kompijuterom ili ispred televizora ili da svoje slobodno vreme upotpune sa bar pet različitih aktivnosti tokom nedelje.
Zahvaljujući tome, naši pačići, nam se često učine kao već zrele patke.
Ne bi bilo loše da se zamislimo nad činjenicom da informisanost nije isto što i razumeti u potpunosti primljenu informaciju. Takođe, inteligencija nije isto što i zrelost. Bez obzira na sva tehnološka dostignuća potrebe naše dece su uvek iste.
U odnosu na potrebe vaše male bake, male mame, vas kad ste bili mali i vašeg deteta sada… Napravite malu listu  potreba vašeg deteta. Ilustrujte je svojom voljom i neveštim crtežima koji ponekad mogu da predstavljaju prava umetnička dela.

Biti voljen
Znajući da je baš ON ili ONA na prvom mestu u maminoj glavi, dete postaje nepobedivo u bilo kojoj situaciji. To da može da računa na svoje roditelje i kada ga drug ili drugarica, profesorka, nastavnica iznevere, je za dete najveća podrška, i daje mu volju i hrabrost da ponovo nešto započne. Deci je potrebno da znaju da postoji neko ko će bezuslovno da ih prihvati i voli bez obzira na njihove pogreške ili nemogućnost da ispune nečija ili naša očekivanja.
Probajte da pokažete svom detetu koliko ga volite. Sa osećanjem prihvaćenosti će naše dete pravilno da raste i razvija se.

Vreme
Našim pačićima je neophodno vreme u našem prisustvu, da bi naučili gordo da hodaju. Potreban im je dijalog sa mamom i tatom, dodir, učestvovanje u zajedničkim poslovima pa i onim najtežim. Na taj način će se naši pačići osetiti potrebnim ako niučemu drugom onda u poslu jačanja porodičnih odnosa. Tačno je da je važan kvalitet vremena koji provodimo sa našim detetom. Isto tako nesmemo ni sići ispod nekih kvantitativnih granica.
Za decu je često kvantitet, jednako kvalitet. Dajte vašem detetu vreme koje mu je potrebno za svaku aktivnost koje dete upražnjava. Izbegavajte naredbe: “Požuri!” ili “Uspori!”, u zavisnosti od onoga kako našem planiranju vremena odgovara. Ovo su najčešće roditeljske nesvesne  pogreške, koje decu na neki način podcenjuju ili precenjuju.
Kada nemamo puno vremena, uvek moramo imati par sati koje ćemo iskoristiti da napravimo samo prijatnu atmosferu u kući našem detetu. Sama činjenica da smo prisutni, detetu će biti dovoljna da se oseti zaštićenim, što će mu biti sasvim dovoljno da sam organizuje sebi igru i uživa u njoj. 
Znate, iako vam se čini da se ove reči odnose na pačiće, apsolutno je isti receptčić i za već odraslu decu, kao i za našeg partnera.

Stabilnost
Suštinska potreba naše dece kada je stabilnost u pitanju, je upravo njihovo saznanje i verovanje da kada im je to potrebno, UVEK imaju nekoga na čiju podršku u svakom trenutku mogu da računaju. Preduslov koji će im pomoći da lakše pogledaju životu u oči.

Da bi naše dete poraslo i sazrelo, nisu mu potrebni samo stimulansi i novine, već su neophodni kontinuitet i doslednost. Dve preteške reči koje naša generacija treba da uvežbava zajedno sa svojom decom. Nije lako ali je veliki izazov, priznaćete.
Satnica, kao i mali rituali su neophodni specijalno u predškolskom uzrastu. Ako ih još učinite zanimljivim sa nekom smešnom i šarenom rimom ili sitnicom osim što će umornim roditeljima život olakšati predstavljaće pravi izazov i uživanje našoj deci. Ma koliko nestvarno zvučalo, deca red i rad obožavaju! Posebno ako je kontinuiran i upražnjavan svakog dana. Vrlo je jednostavano, pomaže im da predpostave šta će se dalje desiti, to saznanje pravi red u dečijim malim glavicama i samim tim im daje osećaj sigurnosti.

Pravila, pravila…
Naši pačići takođe obožavaju i pravila, ako imate dete za koje ovo pravilo ne važi zamislite se nad činjenicom da ih možda prečesto menjate ili pak niste dosledni u istim. To znači da mu nekada dopustite nešto a nekada mu je isto to baš zabranjeno.
Deca obožavaju pravila zato što im ona daju osećaj zaštićenosti, presrećna su kada znaju da mama i tata kontrolišu situaciju. Ne zaboravite da nas naša deca smatraju svemoćnim. Setite se: ” Ako slušam svoje roditelje meni se ne može ništa loše desiti!”
Postavite jasna pravila u zavisnosti od uzrasta i karaktera svog deteta. Pravila ne moraju i ne trebaju da budu dogme, pravilo može da bude i dogovor. 
Recimo ako su jako mali: “Dozvoljeno ti je sve osim da povrediš sebe ili druge.” Na ovaj način osim zahteva da dete ispoštuje pravilo dajemo mu i prostor  da logično rasuđuje. Ili “Reci mi, u koliko sati se vraćaš večeras?” Koje god da smo vreme zajednički odredili, koje uopšte ne mora da bude uvek isto vreme (važno je da bude prihvatljivo). “ZAHTEVAM da pet minuta ranije budeš već na ulaznim vratima!” U ovom uzrastu možete fino objasniti detetu da samo pet minuta njegovog kašnjenja za vas mogu da predstavljaju čitavu večnost jer se plašite da je moglo nešto neprijatno da mu se dogodi.
Na ovaj način razvijate kod vašeg deteta smisao za odgovornost, dajete mu osećaj uvaženosti, jer pravilo niste naredili, već ste u njemu zajednički učestvovali.
Naša deca bez obzira na uzrast će biti u stanju da shvate zašto postoje pravila koje ste stabilizovali i biće im lako da ih poštuju, jer na taj način olakšavaju i VAMA i sebi. A ono najvažnije što ćete na ovaj način postići je poverenje vašeg deteta u vas. Ukoliko vam dete veruje neće imati potrebu da bilo šta radi mimo vašeg znanja jer će najodgovornije moguće voditi računa da vas ne razočara a pre svega da vas ne povredi.
Vrlo je jednostavno. Izaberite:
1.Pprevelika očekivanja od naše dece ih prosto teraju da rade suprotno, jer imaju prirodnu potrebu da znaju da će biti prihvaćeni od svojih roditelja ma kakve greške pravili.
2.Poruka koju ste dogovorom poslali svom detetu je sledeća: “Poštujem te i uvažavam kao ličnost.  Baš zato pravila moraju da postoje, fleksibilna ali izričita, i pre svega moraju da imaju smisla”.

Vrlo je važno da ne potenciramo nadmoć nad našim detetom, već da zajednički shvatimo gde je mesto roditelja i šta ono podrazumeva, kao i koje je mesto našeg deteta i takođe šta ono podrazumeva.

Ukoliko se suočimo sa revoltom jedne ili druge strane, nešto nismo dobro odigrali, razgovor i kompromis su jedino i sigurno rešenje.

Nema potrebe da komplikujemo situaciju kada je moguće roditeljstvo u opuštenu igru reči, poverenje i dogovor pretvoriti.

S. Josić Autor knjige “…Biram da budem mala

Nema komentara.

Scroll To Top