Priprema za polaganje završnog ispita

Sigurno su i odrasli i deca zabrinuti jer ih očekuje nova životna situacija.

Korisno je napraviti mali zajednički kućni plan: da bi se došlo do cilja – uspešno polaganje ispita dobro je proveriti “početno stanje” – šta je dete do sada savladalo, kakav tip grešaka pravi? Da li greši brzopleto na lakim, jednostavnim zadacima ili nisu dovoljno detaljno savladane neke oblasti.

Ako su brzopleti – pomaže da povremeno pravite kućno polaganje – izaberete slučajnim izborom iz zbirke 20-tak zadataka i zamolite dete da ih radi 2 sata u tišini.Verovatno će uraditi ranije.

Neka par minuta napravi pauzu slobodno razmišljajući o stvarima koje nemaju veze sa testom. Zašto? Ponekad kada rešavamo zadatke ponašamo se kao da se vozimo u vozu po šinama, pogrešimo i kad neposredno posle rada proveravamo šta smo uradili, događa se da previdimo sopstvene greška, jer kao da se krećemo po onim istim šinama i ponavljamo grešku. Zato služi ta kratka pauza. Ne sme biti predugačka, jer ćemo onda gubiti vreme da ponovo uđemo u problem.

Kako da sama deca primete da im je pala koncentracija tokom rešavanja zadataka. Ako počnu da primećuju sve šta se dešava oko njih, čuju zvuke, znači da nisu potpuno koncentrisani na zadatke. I šta im preostaje – minut da udahnu vazduh, i da se vrate nekoliko koraka unazad i provere kako su rešavali zadatak.

Brzopletost se rešava i “pređenom kilometražom” – što se više provežba zadataka, to će biti bolji u rešavanju. Ponekad deca dok vežbaju koriste digitron, a njega neće biti na polaganju, pa mogu pogrešiti najobičniju računsku operaciju.
Svi ponekda pravimo greške, ali je važno da decu naučimo da “love” sebe u greškama i isparavljaju ih.

“Znam da ponekad previdim cifre, pogrešno podpišem brojeve, onda ću da dva puta pročitam zadatak i samog sebe pitam: Šta se od mene traži u ovom zadatku, i šta mi je sve potrebno od podataka da bih našao dgovor. I tek onda rešavam zadatke.”

Zašto zadaci po slučajnom izboru za proveru, a ne po oblastima?
Pretpostavljamo da su u ovom trenutku provežbane sve oblasti. Kada se rešavaju u jednoj oblastio zadaci onda nam to pomaže jer se na sličan način rešavaju. Kada dajemo raznovrsne zadatke imaćemo realniju sliku o tome šta je savladano, jer se u kratkom vremenu prolaze različite oblasti.
Najbolje uče oni koji znaju šta ne znaju!

Zajedno sa detetom razgovarajte o tome šta mu pomaže da dođe do svog cilja, a šta ga ometa. Ne zaboravite da na listu ometajućih faktora stavite telefon, fejsboouk.., prekidanje rada zbog sms-a i slično.

Podsetite ih na školske urbane legende: neki drugari će voleti da se hvale na primer da ništa ne uče, a da sve znaju.To je sigurno nemoguće.
Razgovarajte sa detetom o gradivu koje uči. Šta je tu smisleno, pitajte ih šta im je besmisleno, pokažite razumevanje da su im interesovanja drugačija od onoga što uče.
Prelistavajte lektiru, zajedno se podsetite gramatičkih pravila i naučite nova zajedno sa detetom. Tako ćete i ovu situaciju deliti.