Razlika između roditelja i dece je u većini porodica nepoželjna. Kojoj vrsti porodica pripadate Vi?
Težak je zadatak izgraditi dobar odnos sa našom decom ali ako izbegnemo neke učestale modele vaspitavanja, može da bude i savršeno lak.
Koji put obično birate u rešavanju normalnih problema? Kako parkirate auto, kako stavljate namirnice u kesu koje ste upravo kupili, gde ostavljate račune koje treba platiti?

Roditelji često misle da je neophodna simbioza između njih i njihove dece da bi porodica bila zdrava, roditelji opušteni a deca uspešna.
Kada dete oseća isto što i mi, dete misli isto kao i mi. Ili, kada vidimo dete da polako počinje da organizuje svoj život na isti način na koji bismo mi to uradili, ušli smo u simbiozu sa svojim detetom.
To nažalost nije dobro ni za nas  ni za naše dete. Na ovaj način roditelj posmatra dete kao deo sebe. Voli isto što i ja, oseća isto što i ja, radi isto što i ja. On je isto što i ja. Ja sam isto što i on!
Roditelj opsednut takvom mišlju nije sposoban da sagleda i prihvati različitost svog deteta i kao takvim bude u relaciji sa njim.

Dete je savršeno razumelo šta treba da radi da bi roditelji bili nasmejani i ono za ljubav svojim roditeljima često na podsvesnom nivou odbacuje kompletno svoju ličnost i ulazi u simbiozu sa roditeljima kako bi oni bili apsolutno zadovoljni.
Roditelj se identifikuje sa detetom i dete bude primorano da polako postane kao svoj roditelj... jer ako postanem kao on, On će me sigurno voleti.

Postoje roditelji koji na svoje dete gledaju kao u ogledalo, i vole praktično one delove detetove ličnosti koje prepoznaju kao svoje.
Liči na mene, ima moj pogled, ovo sam i ja radila, ovo se i meni sviđalo...
Na ovaj način roditelj ne stvara odnos sa svojim detetom u odnosu na pravo dete koje ima pred sobom, sa svim svojim vrlinama i manama, već vidi samo delove deteta koji liče na njega i njih naročito voli. Dete i u ovom slučaju razume da je mami u njemu bitna Mama a ne On i takođe se ne oseća prihvaćenim.