Snežana i sedam patuljaka

Kraljica je bila besna i sada rešena da ovaj put ne pogreši. Maskirala se u prodavačicu pojaseva i opet došla kod Snežane i zamolila je za parče hleba kako bi povratila snagu za dalji put a za uzvrat će joj pokloniti pojas. Devojka je prvo odbijala da otvori vrata ali je maćeha bila uporna i na kraju joj Snežana ipak otvorila i dala hleb. Od maćehe je dobila pojas i još uslugu pošto nije mogla sama da ga namesti već: – Ja ću ti bolje namestiti pojas, ja to znam bolje. I maćeha joj namesti pojas ali toliko je stegla da Snežana nije mogla da diše. Snežana je pala na zemlju, jedva po malo dišući. Maćeha je otišla misleći da se rešila Snežane ovaj put.
Kada su uveče došli patuljci, ponovo su se rastužili kada su videli da je Sneža ležala na podu, počeli da je tresu, okreću i traže češalj u kosi misleći da je otrovana kao prošli put. I sasvim slučajno su videli da je nov pojas koji je imala previše zategnut. Čim su ga odvezali Snežana je mogla ponovo da diše i ustala je. Patuljci su ponovo bili srećni. A kraljica je bila besna jer je na pitanje:
– Kaži mi, kaži ogledalce moje, najlepša na svetu danas ko je? Ogledalo joj tada odgovori:

– Bela kao sneg, svetla lica, crne kose, crvenih usana, najlepša je ipak Snežana. Istog časa kraljica ponovo vidi sliku Snežane i kolibice.
Sutradan, kraljica nabere lepe jabuke koje su sa jedne strane bile crvene a sa druge zelene i ubrizga otrov u onaj crveni deo jabuke. Zatim, prerušena u dobroćudnu staricu, pođe u šumu. Kad je kraljica stigla do kolibice, zateče Snežanu kako pevuši.
– Dobar dan, lepotice – reče zla maćeha.
– Imam ukusne jabuke i jednu ću podeliti sa tobom, ako mi dozvoliš da se odmorim pred tvojim vratima.
– Svakako, bakice – reče Snežana i uze od starice onu crvenu polovinu jabuke. Ali čim je zagrizla otrovnu jabuku, Snežana pade na pod, baš kao mrtva.
– A sada, ko je najlepši na svetu? – smejući se zlobno reče kraljica i nestade u gustoj šumi. Uveče, kad su se patuljci vratili kući s posla, nađoše Snežanu kako leži na podu mirna, bleda i hladna. Zvali su je i zvali, ali se nesretna devojka nije odazivala. Nisu našli ni češlja ni pojasa i nisu znali šta da rade.
– Umrla je – tužno zaključiše patuljci.
I kako takvu lepotu nisu mogli da zakopaju u hladnu zemlju, patuljci je staviše u stakleni kovčeg i odnesoše u polje, među cvećem, nadajući se da će jednoga dana njihova Snežanu oživeti.
Prolazili su dani i jedan dan sa sobom je doneo divnog princa iz susednog kraljevstva. Ugledavši Snežanu, princ se zadivi sa njenom lepotom i upita patuljke ko je uspavana devojka.
– To je princeza Snežana – rekoše mu patuljci – ali ona je mrtva.
– Ona nije mrtva, već samo spava dubokim snom – reče princ, pažljivo otvori kovčeg i uze Snežanu u naručje. U tom trenutku parče otrovne jabuke ispadne iz njenih usta. Snežanu se probudila, jer ona nije progutala parče jabuke nego joj to parče samo zapalo za grlo.
– Prelepa Snežana – reče princ – postani kraljica mog kraljevstva. Hoćeš li?
– Hoću – odgovori mu Snežanu.
Snežanu i princ uzjahaše belog konja i odjahaše u dvorac gde su se uskoro venčali. Na venčanju su bili naravno pozvani i njihovi prijatelji patuljci. Zla maćeha je nestala i o njoj više nikada niko nije ništa čuo. A princ i Snežanu još su dugo, dugo godina živjeli sretni i zadovoljni.

Braća Grim

Hvala sajtu: www.predskolci-sa-osmehom.blogspot.rs