Šta je to brainstorming?

Tehnike, varijante i proces brainstorming-a

Brainstorming se definiše kao grupna metoda za pronalaženje novih kreativnih rešenja za određene probleme i iznošenje spontano nastalih ideja svih članova grupe. Ova metoda zahteva aktivno učestvovanje svih učesnika čime se doprinosi kako većoj produktivnosti, tako i zanimljivosti sastanka ili grupnog treninga.

Iako je nauka do sada više puta pokazala manjkavosti ovog metoda, barem kada se govori o efikasnosti, brainstorming svakako doprinosi zadovoljstvu učesnika, timski rad čini zanimljivijim i učvršćuje izgradnju tima.

Kako započeti i od brainstorming-a izvući najviše? Ovo je odlično pitanje čiji se odgovor odnosi na tehnike brainstorming-a koje pomažu smanjenje uzdržanosti učesnika i stimuliše ih na iznošenje novih ideja.

Tehnike brainstorming-a

1. Postizanje kvantiteta

Tehnika usmeravanja na kvantitet doprinosi oslobađanju učesnika da svoje ideje iznose u što većem broju, ne opterećujući se njihovim kvalitetom. U ovom slučaju pretpostavlja se da će od većeg broja ideja barem neka biti efikasna i dati potrebno rešenje.

2. Nekritičan odnos

Vrlo je važno da učesnici među sobom ne iznose kritike odmah u startu, čak iako odmah vide manjkavosti određenih ideja. Nakon iznošenja ideja dobro bi bilo odrediti i deo za evaluaciju gde će svi učesnici imati priliku da iznesu svoja mišljenja.

3. Podsticanje kreativnosti

Kreativnost je jedna od najjačih oslonaca brainstorming-a i zbog toga ju je potrebno podsticati. Često potpuno neočekivane ideje ili neobična rešenja daju najbolje rezultate, zbog čega je potrebno učesnike podsticati na razmišljanje u tom smeru.

4. Nadogradnja i kombinacija postojećih ideja

Ponekad ni jedna ideja ne daje dovoljno dobro rešenje, ali zato bi kombinacija više njih mogla da urodi plodom. Nemojte otpisivati stare ideje, već ih uključujte i pokušajte da ih nadogradite novim i svežim idejama koje će je upotpuniti.

Proces brainstorming-a

Iako je brainstorming ključna aktivnost u procesu pronalaženja novih i efikasnijih rešenja, njemu vrlo često prethodi questroming – aktivnost kojom se prvo definišu pitanja na koja brainstorming mora pronaći odgovore. Ipak, brainstorming može započeti odmah nakon što se izvrši iznošenje, opisivanje odnosno definisanje problema kojem se traži rešenje.

Problem mora biti jasna, a njegovo pitanje precizno definisano. Na primer: “Koju funkcioju mobilni telefon nema, a potrebna je korisnicima?” Ukoliko problem ne može da se definiše jednim pitanjem, potrebno je podeliti ga na više celina koje se mogu iskazati jednim pitanjem. Određeni problemi, ipak, ne mogu podleći procesu brainstorming-a jer su suviše kompleksni, kao što je na primer pitanje: “Od čega zavisi uspešnost menadžera?”

Tokom sesije brainstorming-a kreativnost može da opada, zbog čega je potrebno pripremiti na vreme pitanja koja će stimulisati učesnike, kao što su: “Možemo li da kombinujemo iznete ideje?”, “Da li je moguće posmatrati problem iz drugog ugla?” ili “Kako bismo mogli da modifikujemo ovu ideju kako bi ona bila funkcionalnija?” i slično. Nakon perioda iznošenja ideja dolazi do procesa koji podrazumeva dalji rad na njihovom kvalitetu i razvrstavanje po različitim kategorijama. Živa diskusija koja je deo ovog procesa neretko izrodi još novih ideja koje se samo generišu i ubrzavaju proces nalaženja rešenja.

Varijante brainstorming-a

1. Grupna jednakost

Tehnika grupne jednakosti se zasniva na jednakosti svih učesnika u brainstorming-u, a to se postiže tako što se od svih učesnika traži da anonimno zapišu svoje ideje na sledeći način: jedan učesnik sakupi sve ideje, zapiše ih na tablu, a ostali učesnici komentarišu i iznose svoja mišljenja o tome. Glasanje za ideje dovodi do kreiranja rang liste izneti ideja, što predstavlja tzv. proces “destilacije” – gde će nekoliko najboljih ideja zauzeti vrh rang liste. Najbolje ideje će kasnije predstavljati materijal na osnovu kojeg se brainstorming nastavlja i na osnovu kojih se dolazi do rešenja.

2. Zajednička lista ideja

Tehnika zajedničke liste ideja se zasniva na jednostavnom procesu gde jedan učesnik, na praznom listu papira zapisuje svoju ideju, a kasnije taj list prosleđuje sledećem učesniku koji će dodati svoju ideju i sve tako do poslednjeg. Nakon toga komentarišu se ideje i brainstorming počinje.

3. Mapiranje timskih ideja

Tehnika mapiranja timskih ideja predstavlja proces asocijacija, gde je osnovna zamisao da se maksimalno uveča saradnja unutar tima. Proces počinje dobro definisanim pitanjem oko kojeg svaki učesnik razvija svoj individualni brainstorming proces. Na kraju se sve ideje spajaju u jednu veliku mapu ideja koja postaje materijal za dalji grupni brainstorming koji donosi nove ideje koje se generišu u postojeću mapu. Kada se sve ideje iscrpe pristupa se davanju prioriteta određenim idejama i preduzimanju sledeće akcije – pronalaženje rešenja.

4. Kompjuterizovane verzije brainstorming-a

Osim uživo, brainstorming se može odvijati i putem savremenih tehnologija. Postoji mogućnost email korespodencije ili korišćenje nekih od programa za brainstorming, kao što su MindManager, OpenMind, XMind, FreeMind. Kada se brainstorming odvija preko email-a, moderator šalje pitanje svim članovima tima, a oni – nezavisno jedni od drugih – šalju svoje ideje. Zatim je na moderatoru da napravi listu svih pristiglih ideja i da je prosledi svim članovima koji daju povratne informacije o tome. Postoji i druga varijanta gde moderator šalje svim članovima tima pitanje i traži od njih da daju samo jednu ideju kao moguće rešenje, a potom je šalje drugim članovima tražeći od njih predlog za unapređivanje te ideje.

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE