Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

Razvoj visokog obrazovanja u celini, posebno akademskih osnovnih i master studija, nalazi se pred velikim brojem izazova jer su ove studije
(a) od najvećeg značaja za razvoj Srbije zasnovan na znanju,
(b) sa nezadovoljavajućim tekućim stanjem koje reflektuje sopstvene slabosti i slabosti svih nivoa prethodnog obrazovanja,
(v) opterećene ozbiljnim negativnim posledicama neregulisanog tržišta visokog obrazovanja i nezainteresovanog državnog administriranja,
(g) pod uticajem nezaposlenosti mlade generacije koja stimuliše na veći upis studija sa slabim ambicijama da se studiranje završi u prihvatljivom roku a, pri svemu tome, (g) visoko obrazovanje je upućeno na harmonizaciju sa evropskim prostorom visokog obrazovanja.
Za savladavanje brojnih izazova razvoja akademskih studija u ovom prikazu se navode neka od razvojnih opredeljenja i mera.
1. U fokus implementacije Bolonjskog procesa postaviti ishode učenja, znanja, veštine i kompetencije studenata. Promovisati paradigme „Student u centru učenja “ i „Celoživotno učenje (LLL)“ . Nameravane ishode zameniti dostignutim ishodima koji povezuju ishode učenja i načine ocenjivanja studentskih postignuća.
2. Visokoškolske ustanove će biti aktivan činilac očuvanja kulturne tradicije, nacionalnih i kulturnih specifičnosti i razvoja nacionalnog identiteta. U te svrhe, u sistemu finansiranja visokog obrazovanja će se obezbediti potrebna sredstva za trajno postojanje obrazovnih i istraživačkih programa čija je misija izučavanje i očuvanje nacionalnog identiteta i kulturne tradicije.
3. Razviti i primeniti modele integracije kojima se unapređuje funkcionalnost, zadržava autonomija a povećava društvena odgovornost visokoškolskih ustanova. Podsticati efikasnost, racionalnost u korišćenju resursa i razvoj centara za razvoj karijere, za unapređenje i razvoj nastave te administrativnih i drugih servisa.
4. Povećati mobilnost studenata između programa akademskih studija i omogućiti mobilnost između odgovarajućih nivoa akademskih i strukovnih studija.
5. Svi univerziteti treba da potpuno integrišu svoje funkcije u sledećim domenima:
strateško planiranje; donošenje studijskih programa; obezbeđenje i kontrola kvaliteta; politika upisa studenata; izbor u zvanja nastavnika; izdavanje diploma i dodatka diplomi; međunarodna saradnja; investicije; politika zapošljavanja i angažovanja nastavnika; razvoj jedinstvenog informacionog sistema; izvođenje nastave iz zajedničkih nastavnih predmeta; ostvarenje izborne nastave; politika i standardi ostvarivanja i alokacije prihoda svojih članica; zastupanje interesa članica u javnosti i prema drugim akterima iz okruženja univerziteta.
6. Odnos broja studenata i nastavnika poboljšati, naročito u polju društveno-humanističkih nauka. Opšta gornja granica ovog odnosa, obavezna za celo visoko obrazovanje, je 40 studenata po nastavniku. Za svako polje nauke određuje se obavezna gornja granica ovog odnosa.
7. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) unaprediće svoj rad tako što će:
(a) uz puno učešće akademske zajednice, studenata i poslodavaca pristupiti neophodnim izmenama standarda;
(b) u proces akreditacije uključiti nezavisne (domaće i inostrane) eksperte, studente i poslodavce i
(v) javno objavljivati izveštaje o nalazima recenzenata i KAPK koji su relevantni za donošenje odluke o akreditaciji.
8. Sve visokoškolske ustanove koje izvode studijske programe na teritoriji Republike Srbije obuhvatiti procesom akreditacije.
9. Spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu će sprovoditi nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i ministarstva i koje je punopravni član međunarodnih asocijacija ENQA i EQAR. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta može se transformisati u Nacionalnu akreditacionu agenciju koja će delovati kao nezavisna profesionalna institucija.
10. Podržati veće korišćenje metodologije i tehnologija e-učenja kao dopunu tradicionalnom učenju, kroz razvoj studijskih programa koji se izvode paralelno (u klasičnom obliku i kao studije na daljinu) i studijskih programa koji se realizuju samo kao studije na daljinu (on- line studije).
11. Organizovanim istraživačkim radom na svim univerzitetima obuhvatiti znatno veći broj saradnika. Merama za poboljšanje istraživačkog rada obuhvatiti izvore i načine finansiranja, obavezno vlastito ulaganje u istraživanja srazmerno visini sopstvenih prihoda, međunarodnu saradnju, saradnju s privredom, uslove za napredovanje i izbor nastavnika i organizaciju istraživanja u okviru doktorskih studija.
12. Podržati koncept „preduzetničkog univerziteta“ jer omogućava da takvi univerziteti budu nukleusi stvaranja nove industrije zasnovane na znanju. Sve visokoškolske ustanove treba da osposobljavaju studente za razvoj inovacija i preduzetništvo.
13. Izbor, adaptaciju i razvoj modela upravljanja i menadžmenta potpuno ostaviti odnosnoj visokoškolskoj ustanovi. Jedini uslov jeste da modeli upravljanja i menadžmenta osiguravaju sled misije i dostizanje ciljanih nivoa obuhvata, kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti studija.
14. Radi usavršavanja i razvoja, internacionalizovati aktivnosti univerziteta kroz zajedničke studijske programe, međunarodne istraživačke projekte i mobilnost studenata, nastavnika i istraživača.
15. Razviti komplet indikatora kompetentnosti visokoškolskih ustanova koji će obuhvatiti: rezultate obrazovnog i istraživačkog procesa, inovacije i patente, zaposlenost završenih studenata, troškove i cene obrazovanja i druge. Prema takvim indikatorima obavljati redovnu klasifikaciju visokoškolskih ustanova i o rezultatima klasifikacije obaveštavati javnost.
16. Formulisati i sprovesti sasvim konkretne politike, akcije i mere kojima se poboljšava internacionalna konkurentnost i prepoznatljivost srpskog visokog obrazovanja. Kao posledica ovakve politike očekuje se poboljšanje položaja univerziteta iz Srbije na kredibilnim međunarodnim rang listama ili u regionu.

Razvoj strukovnih studija se nalazi pred dva ključna izazova:
(a) podizanje kvaliteta visokog strukovnog obrazovanja i
(b) razvoj obrazovnih resursa i procesa u skladu sa standardima visokog obrazovanja.
Ključne mere za podizanje kvaliteta obrazovanja:
(a) Unapređivanje kompetencija nastavnog osoblja i kvaliteta studijskih programa. Nastavni kadar, pored naučne kompetentnosti treba da poseduje izuzetno poznavanje struke i profesije, što treba da se obezbedi kroz redefinisanje uslova za izbor, vrednovanje i zapošljavanje, koji su specifično diferencirani od uslova koji važe za akademske studije, kao i uspostavljanje sistema stručne i pedagoške obuke i usavršavanja. Angažovanje stručnjaka iz realnog i javnog sektora u realizaciji studijskih programa, s jedne
strane, i boravak nastavnog osoblja na usavršavanju i obuci, s druge, omogućavaju povećan kvalitet stručne nastave;
(b) Podizanje kvaliteta studijskih programa, ostvarivati kroz jasno definisanje stručnih kompetencija diplomiranih studenata zasnovanih na ishodima učenja, kroz nastavu orijentisanu ka postizanju praktičnih znanja i profesionalnih veština i s nastavnim planovima u kojima značajno mesto zauzima praktična obuka.
Ključne mere razvoja obrazovnih resursa i procesa:
(a) Sistemsko pozicioniranje strukovnih studija u istraživačkoj i umetničkoj delatnosti tako da ove delatnosti postanu strukturni elemenat organizacije ustanova visokih strukovnih studija zajedno sa uvođenjem strukovnih master studija sa istraživačkim sadržajima usmerenih ka praktičnoj primeni;
(b) Postojeći „atomizirani“ sistem strukovnih studija, koji se sastoji od 65 nezavisnih i nepovezanih škola, institucionalno i organizacijski povezati i ojačati kroz integraciju postojećih visokoškolskih ustanova u akademije strukovnih studija. Ovim bi se ostvarila „kritična masa“ neophodna da strukovne studije ostvare svoju misiju u okviru sistema visokog obrazovanja.
Sistem obrazovanja nastavnika je ključni faktor podizanja kvaliteta obrazovanja na svim nivoima. U cilju mobilisanja tog faktora neophodno je da se izgradi nacionalni
sistem profesionalizacije profesije nastavnika, tj. formiranje nastavnika kao posebne profesije. Taj sistem treba da obezbedi sticanje svih potrebnih profesionalnih kompetencija nastavnika, kako iz disciplina iz kojih drže nastavu tako i onih koje čine specifičnost profesije nastavnika (psihološka, pedagoška i didaktička znanja, poznavanje metoda nastave/učenja, poznavanje obrazovne tehnologije, sistema vrednovanja znanja i umenja, poznavanje kulturnog i obrazovnog konteksta u kome deluje obrazovna institucija).
Ova strategija tokom naredne decenije omogućiće da sistem celovito reši probleme:
(a) promenom u regrutovanju studenata koji upisuju studijske programe za obrazovanje nastavnika,
(b) poboljšanim inicijalnim obrazovanjem nastavnika,
(c) uvođenjem novih nastavnika u posao (pripravnički staž, dobijanje licence),
(d) profesionalnim usavršavanjem nastavnika,
(e) ocenjivanjem kvaliteta rada nastavnika i
(f) profesionalnim napredovanjem nastavnika.
Jedan od izazova je da se ove promene odnose na obrazovanje nastavnika za sve nivoe obrazovanja; dakle, da se organizovano uredi i deo obrazovanja nastavnika u
visokom obrazovanju, koji do sada nikada nisu dobijali nikakvu sistemsku pomoć za unapređivanje nastavničkih kompetencija.
Strategija daje okvirna rešenja za izazove, počev od mera poboljšanja sistema regrutovanja za profesiju nastavnika, preko promene u inicijalnom obrazovanju nastavnika, sistema stručnog usavršavanja, uvođenja u posao i davanja licenci, uvođenja sistema evaluacije nastavnika, do primene adekvatnog sistema profesionalnog napredovanja.
Strategija uvodi nacionalne doktorske škole obrazovanja u kojima će se formirati visokokvalitetni kadrovi za projekte kojima se obezbeđuje dostizanje kvalitetnog inicijalnog obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika prvenstveno na osnovu potreba obrazovanja u Srbiji.
Radi inicijalnog formiranja nastavnika za tercijarno obrazovanje, što pre formiraće se univerzitetski centri za razvoj obrazovanja. U tim centrima izradiće se i, potom primenjivati standardi kompetencija i profesionalnog razvoja univerzitetskih nastavnika kao realno ostvarivi profesionalni portret visokoškolskog nastavnika budućnosti. Nastavnici u visokom obrazovanju sticaće pedagoške kompetencije najkasnije po izboru za prvo nastavničko zvanje. Ovo će se regulisati zakonom o visokom obrazovanju.
Problemi s koncepcijom inicijalnog obrazovanja i njegovom realizacijom rešavaće se u veoma tesnoj saradnji s univerzitetima u Srbiji, s Nacionalnim savetom za visoko
obrazovanje i s Ministarstvom prosvete i nauke. U rešavanju tih problema potrebno je razraditi standarde akreditacije programa za sticanje nastavničke profesije.
Definisaće se indikatori i procedure prikupljanja podataka o kvalitetu nastavnika u školama za potrebe fakulteta koji obrazuju nastavnike. Na osnovu analize povratnih
informacija iz škola, fakulteti će razvijati i korigovati studijske programe kojima se formiraju nastavnici. Ovim se uspostavlja povratna sprega između fakulteta na kojima se obrazuju nastavnici i institucija u kojima se zapošljavaju svršeni studenti.

Doktorske studije su ključni elemenat naučnog i tehnološkog razvoja zemlje jer se kroz njih formiraju kadrovi sa najvišim stepenom kompetencija potrebni celokupnom obrazovanju, istraživačkim i razvojnim institutima, privredi, javnom sektoru, umetnosti i kulturi.
Razvoj kvalitetnih doktorskih studija do 2020. godine odvijaće se primenom sledećih strateških mera i akcija:
1. Neprekidno će se raditi na jačanju istraživačkog kapaciteta i izvrsnosti univerziteta, pri čemu će se svaka doktorska disertacija realizovati u okviru sopstvenog, nacionalnog ili međunarodnog istraživačkog projekta.
2. Povećaće se kritična masa istraživača kroz različite oblike funkcionalne integracije univerziteta i državnih instituta i ukupni istraživački kapaciteti će se uključiti u realizaciju doktorskih studija.
3. Formiraće se istraživačke mreže između univerziteta, veći broj instituta će se uključiti u univerzitete, a na nivou zemlje će se formirati Nacionalni instituti. Uspostaviće se sistem interdisciplinarnih, multidisciplinarnih i zajedničkih studijskih programa unutar i između univerziteta.
4. Formiraće se „doktorske škole“ u oblastima gde postoji izuzetno istraživačko okruženje (izvanredna opremljenost, istraživački rezultati i kadar koji je internacionalno prepoznatljiv) sa ciljem da privuku studente iz regiona i druge inostrane studente. Za oblasti koje su u razvoju, ili u kojima pojedinačno univerziteti nemaju odgovarajući kadar, uslove ili dovoljan broj kandidata kao i u oblastima koje su od nacionalnog interesa će se formirati doktorske škole kao zajednički programi većeg broja univeriziteta i instituta.
5. Doktorske studije se obavezno baziraju na organizovanom istraživačkom radu kandidata i kao ishod imaju orginalni naučnoistraživački rezultat koji se javno publikuje. Kandidatima se obezbeđuju potrebni materijalni i drugi resursi a istraživanja se sprovode u okruženju koje ima kritičnu masu kvalitetnih verifikovanih nastavnika univerziteta i istraživača. Studenti doktorskih studija će u najvećoj meri sticati status mladih istraživača, kroz finansijsku podršku koju će na osnovu uspešnosti ostvarivati uključujući se u istraživački rad na univerzitetima i institutima.
Očekivanja su da će do 2020. oko 10% svršenih studenata akademskih master studija započinjati doktorske studije sa statusom mladog istraživača.
6. Postojeći studijski programi će se modifikovati a pri kreiranju novih će se uvoditi sadržaji kroz koje se razvija:
liderstvo, inventivnost, inovativnost i usmerenost ka preduzetništvu. Doktorske studije će pored istraživačkih znanja i veština studentima davati kompetencije za rad u visokom obrazovanju, javnom sektoru i privredi. Nakon 2020. godene više od 40% doktora nauka treba da nastavi svoju karijeru u neakademskom sektoru.
7. Kroz doktorske studije će se uvesti ciljana mobilnost studenata i nastavnika. U realizaciju doktorskih studija će biti uključeni inostrani istraživači, i istraživači koji pripadaju Srpskoj naučnoj dijaspori.
8. Daroviti i talentovani studenti će kroz posebne mere biti stimulisani da studiraju na našim univerzitetima i da nakon doktorskih studija budu uključeni u različite oblike istraživačkog i inovativnog rada u razvojnim i inovativnim centrima, tehnološkim parkovima, na projektima koji će samostalno voditi ili u firmama koje će sami osnivati.

Razvoj obrazovanja odraslih