Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

Razvoj obrazovanja odraslih zasnova se na konceptu celoživotnog učenja koje uslovljava promenu čitavog sistema obrazovanja i načina njegove organizacije, gde su svi potencijali za učenje, bez obzira na to da li su povezani sa tradicionalnim obrazovnim institucijama u okviru formalnog obrazovnog sistema ili su izvan njega, viđeni kao pojedinačne, međusobno povezane celine, koje podržavaju raznovrsne i brojne tranzicije između obrazovanja i zapošljavanja i koje dozvoljavaju sticanje istih kvalifikacija i kompetencija na različite načine u bilo kom životnom dobu. U tom smislu, misija obrazovanja odraslih jeste da omogući odraslim građanima pravo na obrazovanje i učenje tokom čitavog života.
Strategija obrazovanja odraslih ima dva ključna cilja:
obuhvat i relevantnost.
Strategijsko opredeljenje je da, do 2020. godine, najmanje 7% populacije odraslih u Republici Srbiji obuhvaćeno je programima obrazovanja odraslih.
Za ostvarenje ovog cilja utvrđene su sledeće mere:
(a) Razviti široku mrežu formalnih i neformalnih pružalaca usluga obrazovanja odraslih koji programe obrazovanja raditi pod istim uslovima i standardima;
(b) Razviti programe osnovnog obrazovanja odraslih, programe stručnog obrazovanja i obuke, posebne kraće (part time) programe za odrasle, kratke kurseve do 30 ESPB i posebne programe za osetljive grupe;
(c) Razviti karijerno vođenje i savetovanje odraslih putem pružanja pomoći u razumevanju i tumačenju informacija, u otkrivanju želja, mogućnosti i potreba prilikom izbora
karijere i daljem profesionalnom usavršavanju.
Za postizanje relevantnosti obrazovanja odraslih formulisane su sledeće mere:
(a) Obrazovanje odraslih je korektiv redovnog sistema obrazovanja, dovoljno fleksibilan i inovativan da se prilagođava promenama i zahtevima novih tehnologija i održivog razvoja;
(b) Sistem za praćenje potreba tržišta rada se zasniva na razvoju partnerstva kroz socijalni dijalog sa relevantnim interesnim grupama (država, poslodavci, lokalna vlast, nevladine organizacije, sindikati);
(v) Modularizacija programa obrazovanja i obuke se obavlja shodno izraženim potrebama tržišta rada;
(g) Omogućiti da se fleksibilnim putanjama učenja može doći do različitih kvalifikacija koje će biti prepoznate Nacionalnim sistemom kvalifikacija i Nacionalnim sistemom stručnih kvalifikacija koji su usaglašeni sa Evropskim okvirom kvalifikacija za celoživotno učenje;
(d) Razviti do 2020. godine jedinstven sistem za priznavanje prethodnog učenja koji će kompetencije i kvalifikacije stečene kroz praksu i dodatne obuke priznati i sertifikovati u skladu s Nacionalnim sistemom kvalifikacija.

Finansiranje obrazovanja je najvažniji instrument realizacije obrazovnih strategija i unapređenja obrazovnog sistema ako je projektovan tako da vodi ka
(a) poboljšanju kvaliteta obrazovanja,
(b) unapređivanju u dostupnosti, tj. obuhvata obrazovanja i
(v) povećanju efikasnosti i dostizanju relevantnosti obrazovanja preko podrške nivoima, oblicima i programima obrazovanja koji daju najveći doprinos razvoju društva i privrede.
Model finansiranja pred-univerzitetskog obrazovanja, projektovan u ovoj strategiji, donosi sledeće novine:
(1) Uvođenje sistema finansiranja prema broju učenika;
(2) U tekuće rashode uključuje i rashode za profesionalno napredovanje nastavnika.
Model finansiranja visokog obrazovanja, projektovan u ovoj strategiji, donosi sledeće novine:
1. Javno utvrđivanje iznosa troškova studiranja po pojedinim oblastima i uvođenje obaveze da i država i studenti plaćaju po deo školarine tako što će postojati
(a) budžetski studenti (koji znaju koliko košta studiranje, a država u potpunosti pokriva utvrđene troškove studiranja),
(b) sufinansirajući studenti (kojima deo troškova studiranja pokriva država, a drugi deo do punog iznosa školarine plaćaju sami u koje svrhe se omogućuje putem podizanja ličnog subvencionisanog kredita i
(v) samofinansirajući studenti (koji pun iznos školarine plaćaju sami);
2. Rang-liste studenata, po kojima će država definisati kvote za budžetske i sufinansirajuće studente, kao i kvote po oblastima, biće za prvu godinu studija formirane ne samo na osnovu pokazanog uspeha, već i na osnovu socijalnog statusa studenta;
1. Budžetski studenti mogu biti upisani na državnim VŠU, sufinansirajući – na državnim i neprofitnim privatnim VŠU, a samofinansirajući – na svim VŠU, čime će se ostvariti zakonska ravnopravnost na tržištu obrazovanja;
2. Strateški cilj je dostizanje evropskog proseka relativnog izdvajanja za visoko obrazovanje iz javnih sredstava njegovim povećanjem na 1,25% BDP. Ispunjenje ovog
cilja može se postići postepeno, sledećom dinamikom: u 2014. godini povećanje na 0,9%, u 2016. godini na 1,05%, u 2018. godini na 1,15% i u 2020. godini povećanje
na 1,25% BDP.
3. Korekcije postojeće Uredbe:
(a) Utvrditi iznose troškova studiranja po pojedinim oblastima koji bi studentima služili kao referentni iznosi u odnosu na koje će se tražiti sufinansiranje;
(b) Ukinuti nepravednu razliku između budžetskog i samofinansirajućeg studenta, uvođenjem linearne skale sufinansiranja školarine svakog sufinansirajućeg studenta. Iznos participacije bi se utvrđivao prema mestu koje student zauzme na rang-listi formiranoj na osnovu uspeha koji je pokazao i samo prilikom upisa na VŠU prema njegovom imovinskom stanju. Sredstva za sufinansiranje školarine studenti bi obezbeđivali iz kredita koje bi subvencionisala država. U tom cilju, država bi formirala
poseban fond za te namene;
(v) Uvesti model finansiranja doktorskih studija koji obuhvata školarinu, troškove istraživanja i rad studenta doktorskih studija i
(g) Uslove akreditacije i standarde kvaliteta uskladiti s metodologijom obračuna cene obrazovanja, kako bi se odredio optimalni odnos kvalitet/troškovi, pri čemu je gornji nivo troškova ograničen mogućnostima finansiranja, a donji nivo – troškovima koji obezbeđuju minimalno prihvatljiv kvalitet obrazovanja (koje se najčešće definiše standardima akreditacije).

Finansiranje učeničkog i studentskog standarda
1. Tekući model finansiranja učeničkog i studentskog standarda vrlo je dobar. Nivo izdvajanja, kao i pravila za dobijanje povlastica, godinama su razrađeni i uhodani.
2. Kako će ubuduće veliki broj studenata morati da plaća školarinu, to će sigurno porasti zahtevi za boljim (za studenta jeftinijim, a za državu skupljim) standardom (smeštaj, hrana, prevoz, džeparac itd.).
U odnosu na sadašnji sistem, moraće nastati promene, što znači da se povlastice dele svaka posebno (a ne nekom sve, a nekom ništa), a takođe i da se deo tih troškova vraća kroz kredit koji student podiže (analogno sa školarinom).