Svetski dan zdravlja

Nepravilna ishrana – faktor rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova.

Prekomerna telesna masa i gojaznost kod dece i adolescenata predstavlja jedan od najvažnijih javnozdravstvenih problema. Deca i adolescenti sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću imaju veću verovatnoću da razviju riziko faktore za bolesti srca i krvnih sudova, kao što je tip 2 šećerne bolesti, povišen krvni pritisak, poremećaj metabolizma masti i metabolički sindrom.
Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta.

U svetu se procenjuje da je jedno na 10 dece školskog uzrasta prekomerno uhranjeno. Na globalnom nivou, u 2010. broj prekomerno uhranjene dece mlađe od pet godina se procenjuje na više od 42 miliona, a blizu 35 miliona njih žive u zemljama u razvoju. Učestalost gojazne dece i adolescenata raste širom sveta kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Porast prevalencije gojaznosti kod dece posebno je izražen u ekonomski razvijenim zemljama Severne Amerike i Evrope, odnosno iznosi 0,5% do 1% za godinu dana tokom poslednje dve decenije. Prekomerna telesna masa i gojaznost nalaze se kod 20–30% dece i adolescenata u zemljama Evropskog regiona SZO. Najveća prevalencija prekomerne telesne mase i gojaznosti je registrovana u južnoevropskim zemljama.

U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta od 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola), dok je skoro jedna petina dece i omladine uzrasta 7–19 godina (18%) umereno gojazno i gojazno.

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Iako je fizička aktivnost za većinu osoba bezbedna, potrebno je da osobe sa zdravstvenim problemima konsultuju lekara o tome koji je vid fizičke aktivnosti za njih najbolji u odnosu na zdravstveno stanje.
Približno 31% osoba starijih od 15 godina u svetu je nedovoljno fizički aktivno. U Srbiji je nedovoljna fizička aktivnost prisutna kod 68% stanovništva uzrasta od 15+ (64% muškaraca i kod 72% žena). U odnosu na 2000. godinu porastao je procenat dece i omladine koji su se u slobodno vreme bavili sedenternim aktivnostima: gledali televiziju, kompakt diskove ili videokasete (sa 58,8% na 73,3%), koji su se igrali na kompjuteru (sa 9,7% na 28,2%) i slušali muziku (sa 38,3% na 61,9%).

Nekoliko aktivnosti koje Vi i vaša porodica možete da preduzmete…>>