Ugovor o poklonu nepokretnosti

Pitali smo advokata Davora Jevremovića da nam detaljnije objasni pojam poklona i ugovora o poklonu u pravnom smislu, zašto je bitna namera de se poklon učini, može li mladji maloletnik zaključiti takav ugovor, podleže li oporezivanju i ko je oslobodjen od poreza na ugovor o poklonu.

Ugovor o poklonu nepokretnosti je takav ugovor na osnovu koga poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da preda u svojinu nepokretnost bez naknade, sa namerom da uveća imovinu poklonoprimca na teret svoje imovine.
U naslednom pravu važno je da li je imovinsko pravo stečeno po osnovu nasleđivanja ili poklona. Naime, zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je na bilo koji način dobio od od ostavioca. U nasledni deo se, međutim, ne uračunavaju uobičajeni manji pokloni i ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika. Prema tome, Ugovor o poklonu nepokretnosti učinjen zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo nakon smrti poklonodavca, te ukoliko drugi zakonski naslednik, nakon smrti poklonodavca, istakne da je povredjen njegov nužni nasledni deo (nije ništa nasledio, a za života nije dobio poklon od ostavioca), ima pravo u sudskom postupku da utvrdi ništavost ugovora o poklonu nepokretnosti u delu povrede njegovog nužnog naslednog dela.

Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao koji deluje za života ugovornih strana (inter vivos) i njega mogu zaključivati kako pojedinci, tj. fizička lica, tako i pravna lica i on nastaje kada dve strane postignu saglasnost o njegovom predmetu. Pored ovog sastojka nužna je i namera da se poklon učini (animus donandi). Ako ta namera izostane, nije nastao ugovor o poklonu nego neki drugi ugovor ako ispunjava uslove za njegovu punovažnost. Na osnovu namere da se poklon učini, poklon se razlikuje od prodaje i razmene. Poklonodavac može učiniti poklon da bi na taj način izrazio zahvalnost, poštovanje, pažnju ili priznanje poklonoprimcu, da bi pomogao ljudima u nevolji itd. Ugovor o poklonu je zbog izostanka namere darežljivosti – ništav.

Medjutim, ukoliko se desi, da poklonoprimac, nakon dobijanja poklona od strane poklonodavca, pokaže nezahvalnost prema poklonodavcu, poklonodavac može u roku od 3 godine od dana kada je učinjena nezahvalnost, opozvati poklon, pokretanjem sudskog postupka i tražiti utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu.
Poklone mogu samostalno činiti samo lica koja imaju potpunu poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost za činjenje poklona nije izjednačena sa sposobnošću primanja poklona. Naime, dete koje je navršilo 14 godina života (stariji maloletnik) može samostalno preduzimati, pored pravnih poslova manjeg značaja, i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa starateljstva za određene pravne poslove. Načelno, stariji maloletnik može činiti poklone koji imaju za predmet nepokretnosti uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva. Poslovno nesposobno dete (nije navršilo 14 godina života – mlađi maloletnik) može zaključiti ugovor o poklonu, ako time pribavlja isključivo prava, ali nije ovlašćeno da preuzme i obavezu bez saglasnosti roditelja, odnosno staraoca.
Porez na poklon nepokretnosti se plaća u iznosu od 2.5 % od vrednosti nepokretnosti.
Ovaj porez ne plaćaju zakonski naslednici prvog naslednog reda (deca, supružnik). Naslednici drugog naslednog reda (roditelji, braća sestre) takodje su oslobodjeni plaćanja poreza na poklon ukoliko su neprekidno živeli u zajedničkom domaćinstvu sa poklonodavcem najmanje godinu dana pre prijema poklona, a u suprotnom plaćaju porez u visini od 1.5 % vrednosti.