Uskršnji praznici

 

Uskršnji praznici

Uskrs ili Vaskrs je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.

To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Vaskrs se slavi tri dana: Vaskrs, Vaskrsni ponedeljak i Vaskrsni utorak. Ono što se ova tri dana ne sme smetnuti s uma je da se, umesto uobičajenih pozdrava, pozdravlja sa Hristos voskrese, a otpozdravlja sa Vaistinu voskrese. To i crveno jaje su, ipak, suštinska obeležja ovog važnog praznika.

Vaskrsu, prema običaju, predhodi sedmonedeljni uskršnji post, najduži u godini.

Uskrs je oduvek bio “praznik nad praznicima” kod hrišćana, čije je praznovanje uobičajeno najradosnije. Tog dana proslavljamo vaskrsenje gospodnje. Posebno važno mesto u tradicionalnom običaju Uskrsa zauzima crveno jaje simbol života, a njegova crvena boja želju za zdravljem i napretkom. Vernici farbaju jaja na Veliki Četvrtak ili na Veliki Petak, a šaranja su različita.

Prvim crvenim uskršnjim jajetom vernici se omrse na dan uskrsa i time okončavaju sedmonedeljnji post. Jaja crvena ili šarena, daruju se rođacima i prijateljima i svima onima koji uđu u kuću.

Uskršnji praznici

Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak sledeće sedmice je Pobusani ponedeljak. Negde je poznat i kao Vaskrs mrtvih jer je to dan posvećen sećanju na preminule rođake. Odlazi se na groblje i nose se jaja i hrana koja se odmah razdeli sirotinji koje tada tamo uvek ima.

Spasovdan
Četrdeset dana posle Vaskrsa, odnosno, šestog četvrtka posle Velikog četvrtka se slavi Vaznesenje Gospodnje, dan kada se Hristos još jednom javio svojim učenicima, još jednom ih poučio šta da čine, blagoslovio ih i, na očigled svih njih, uzneo se u nebo. Praznik se još zove i Spasovdan jer se tog dana završila Hristova uloga spasenja ljudi koja je bila vezana za njegov boravak na zemlji. I ovaj dan je nekada bio obeležen specifičnim pozdravom Spasi Bože! i otpozdravom Na spasenije Hristovo!

Duhovi
Pedeseti dan posle vaskrsenja Hristos, po već datom obećanju, šalje Svetog Duha na svoje apostole i učenike. Zbog toga se sa trodnevnom proslavom ovog velikog praznika, Silazak Svetog Duha na apostole, poznatijeg kao Duhovi, počinje pedesetog dana posle Vaskrsa (odatle poreklo još jednog od naziva, Pedesetica) odnosno, desetog dana posle Spasovdana i s njegovim završetkom se i završava ovaj dugi niz vaskršnjih praznika.