Promo Juli
Naslovna » Obrazovanje » Ispeci pa reci deci » Vaskrsenje gospodnje

Vaskrsenje gospodnje

vaskrsenje-gospodnje

Pošto je prošla Subota, koju je Isus preležao u grobu, u Josifovom vrtu, sutradan, u Nedelju vrlo rano, osetio se snažan zemljotres, i anđeo Božji slete s neba ka grobu, odvali ploču koja beše naslonjena na ulazak u grob i sede na odvaljeni kamen. Lice njegovo beše svetlo kao munja, a odelo belo kao sneg. Stražari, koji su čuvali grob, popadaše kao mrtvi, i kad dođoše k sebi od straha i čuda, trkom pobegoše u grad.

Prva žena koja je izjutra dosla na Isusov grob bila je Marija Magdalena. Našavši grob otvoren, ne znajući šta se dogodilo, povikala je: “Uzeše Gospoda moga i ne znam gde su ga na drugo mesto sahranili!”, i brzo je otrčala da o tome izvesti Petra i Jovana.

Oba učenika potrčaše na grob, a prvi je, jer je bio mlađi, do groba stigao Jovan. Njemu se, čim je razgledao oko groba, javi misao o Hristovom vaskrsenju. Petar, kad stiže, odmah uđe u grob, a za njim i Jovan, i u grobu spaziše platno, kojim je Isusovo telo bilo umotano, gde leži na istom mestu, samo je ubrus, kojim je glava bila uvijena, bio brižljivo savijen i stavljen u stranu.

Marija Magdalena je ponovo došla na grob, a pošto su Petar i Jovan već bili otišli, sela kraj groba i tiho plakala. Dok je tako plakala, učini joj se kako se nešto belasa u grobu, ona se saže i spazi dva mladića u sjajnim haljinama kako sede jedan čelo glave, a drugi ispod nogu gde je ležalo Isusovo telo.

Vaskrsenje gospodnje

“Ženo zašto plačes? Koga tražiš?”, začu ona glas: “Uzeše Gospoda moga i ne znam gde ga metnuše”. Ova dva mladića behu uprli poglede ne na nju već mimo nje, te se ona osvrte da vidi koga to gledaju, i spazi iza sebe nepoznati lik, koga u jutarnjem mraku nije mogla da raspozna. Ona pomisli da je to baštovan Josifove bašte pa mu reče: “Gospodine, ako si ga ti uzeo, kaži mi gde si ga metnuo, a ja ću ga naći”.

“Marija!”, ču ona glas, kojom je pozva nepoznati, i ona poznade Isusov glas, vide da on stoji živ pred njom, pa radosno viknu: “Učitelju!” i polete da mu obgrli noge. No on joj reče: “Ne dotiči me se, jer se još ne vratih Ocu mome, nego idi braći mojoj i kaži im: “Idem Ocu mojem i Ocu vašem i Bogu mojem i Bogu vašem”; i posle ovih reči pruži ruku, blagoslovi Mariju koja je klecala, i nestade ga. Marija puna radosti požuri da izvesti apostole, i čim je stigla radosno je uzviknula: “Ja sam videla Gospoda!”. Ali joj učenici ne poverovaše, što jako uvredi njenu nežnu dušu.

Vaskrsenje gospodnje

U međuvremenu i žene mironosnice, pred samo rađanje sunca, behu stigle na grob, kraj koga nađoše anđela u belim haljinama, koji seđaše na ploči i koji im reče: “Ne bojte se! Ja znam da vi tražite Isusa Nazarećanina – raspetoga. On je voskresao; nema ga ovde. Nego idite i kažite učenicima njegovim da idu u Galileju, tamo ce ga videti”.

Pune straha, ali i radosti, pohitale su žene mironosnice u grad, kad na putu sretoše samog Isusa koji im reče: “Radujte se!” i ponovi poruku učenicima svojim. Pošto ih blagoslovi, Isusa nestade, a mironosnice glas o Hristovom vaskrsenju razneše po celom gradu.

Stražari pak, koji su Hristov grob čuvali, dotrčali su uplašeni i obavestili prvosveštenike i jevrejske starešine o svemu sto se dogodilo. Oni dadoše vojnicima dosta novaca kao napojnicu sto su čuvali stražu i rekoše im da nikom ne kazuju da je Isus vaskrsao, već da rasprostiru glas da su ga ukrali učenici njegovi dok su stražari spavali.

Vaskrsenje gospodnje

Istoga dana Isus se ukazao i svojim učenicima Luki i Kleopi, koji su iz Jerusalima išli u obliznju varošicu Emaus, u obliku nepoznatog putnika, koji ih ukori što su kolebljivi u svojoj veri u Hristovo vaskrsenje. Tek kad im on, za trpezom, u jednoj usputnoj kući, prelomi blagosloveni hleb, oni ga poznadoše, ali njega već nestade. Zato oni pohitaše odmah natrag u Jerusalim, gde nađoše jedanaestoricu učenika na okupu i ispričaše im svoj susret s Isusom.

Isto veče Isusovi učenici se zatvore u jednu sobu plašeći se Judeja. Odjednom uđe Isus, stade u sredinu i reče im: “Mir vam!” Oni se uplšsiše i pomisliše u strahu da je to neko priviđenje. A Isus im reče: “Što se plašite? I zašto takve misli ulaze u vaša srca? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema, kao što vidite da ja imam”. I dok su se oni još čudili, upita ih: “Imate li šta za jelo?, a oni mu iznesoše komad pečene ribe i meda u saću, što on pred njima pojede, da ih uveri da nije priviđenje.

Neverni Toma…>>

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top