Zakon o pravima deteta – nacrt

Član 18.

U svim aktivnostima koje se tiču deteta i odlukama koje se u vezi sa tim donose, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

Najbolji interesi deteta utvrđuju se polazeći od: 
1)    pola, uzrasta, drugih ličnih svojstava, prethodnog iskustva i životnih     okolnosti deteta;
2)    potrebe fizičkog, saznajnog, emocionalnog i socijalnog razvoja i zaštite života i zdravlja deteta;
3)    potrebe osiguranja bezbednosti deteta;
4)    značaja obezbeđenja stabilnosti, kontinuiteta odnosa sa roditeljima, porodicom i sredinom iz koje potiče ili u kojoj boravi, sredine i načina     života deteta;
5)    kvaliteta odnosa koje je dete uspostavilo sa roditeljem ili drugom osobom i neposrednih i dugoročnih  efekata održavanja tog odnosa;
6)    potrebe očuvanja porodičnih odnosa, posebno odnosa sa braćom i sestrama;
7)    detetove kulturne, rasne, etničke, jezičke i religijske pripadnosti ili     nasleđa;
8)    mišljenja i želja deteta;
9)    uvažavanja detetovog doživljavanja vremena i posledica koje odlaganje donošenja odluke može imati na dete;
10)  drugih okolnosti, ličnih svojstava i stanja koja mogu da utiču na dobrobit deteta.

Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica posvećuju dužnu pažnju mišljenju deteta.
Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica pribavljaju stručno mišljenje.

Uvažavanje mišljenje deteta
Član 19.

Svako dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču. Mišljenju deteta posvećuje se dužna pažnja, pri čemu se uvažavaju godine života, razvojne mogućnosti i komunikacione i druge sposobnosti i potrebe deteta.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, dužni su da detetu pruže sva obaveštenja koja su mu potrebna da formira i izrazi svoje mišljenje.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pribavljaju mišljenje u punom obimu informisanog deteta u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim/njenim pravima ili čiji ishod bi mogao da utiče na njegova/njena prava.

Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije i u prisustvu lica koje samo izabere, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta.
Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika i u prisustvu lica koje samo izabere, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta.

Organi javne vlasti dužani su da u svojoj odluci detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili i o tome obaveste dete.

Položaj deteta u sudskim i upravnim postupcima
Član 20.

Dete ima položaj stranke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim/njenim pravima.

U sudskim, upravnim i drugim postupcima dete zastupa njegov/njen zakonski zastupnik.

Dete koje je navršilo 10 godina može samo ili preko punomoćnika koga samo izabere preduzimati radnje u postupcima iz stava 1. ovog člana.

Ako proceni da između deteta i njegovog/njenog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, organ javne vlasti dužan je da detetu bez odlaganja odredi kolizijskog zastupnika.
Ako odrede uzimanje izjave od deteta u postupku, organi javne vlasti dužni su da detetu pre saslušanja pruže odgovarajuća objašnjenja, kao i pomoć i podršku od strane stručnog lica kako bi razumelo svoju ulogu u postupku i savladalo stres davanja izjave. 

Načela postupka koji se tiču prava deteta
Član 21.

U sudskim i upravnim postupcima sve odluke koje se tiču prava deteta donose se u skladu sa njegovim/njenim najboljim interesima.
Svi postupci iz stava 1. ovog člana hitni su, a javnost je isključena.

U postupcima iz stava 1. ovog člana organ javne vlasti dužan je da po službenoj dužnosti donese odluku ako u toku postupka koji su drugi ovlašćeni subjekti pokrenuli oceni da je to potrebno radi zaštite prava i interesa deteta.

U postupcima iz stava 1. ovog člana organ javne vlasti dužan je da po službenoj dužnosti prikupi i utvrdi istinitost svih činjenica koje su važne za donošenje odluke.

Organ javne vlasti nije vezan zahtevima koji su stranke istakle u postupku a tiču se deteta.

Svi podaci izneti u toku postupaka iz stava 1. ovog člana predstavljaju službenu tajnu, izuzev onih koji se moraju saopštiti na osnovu zakona.

Pravo na pristup službama za zaštitu prava deteta
Član 22.

Dete ima pravo da se samostalno ili preko zastupnika, zbog povrede svojih prava, obraća organima i službama koje su pod nadzorom države.

Organi javne vlasti su u obavezi da razvijaju službe i unaprede rad i učine dostupnim postojeće službe i organe kako bi se svakom detetu omogućilo da se samostalno ili preko zastupnika, u svako doba obrati za pomoć.

Pravo na rehabilitaciju i reintegraciju
Član 23.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da podstiču fizički i psihološki oporavak i društvenu reintegraciju deteta žrtve svakog oblika zanemarivanja, eksploatacije ili nasilja, mučenja ili bilo kog drugog oblika okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili oružanog sukoba. Takav oporavak i reintegracija se omogućavaju u uslovima koji podstiču zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta.

Periodična provera smeštaja (zbrinjavanja)
Član 24.

Dete koje su organi javne vlasti smestili u ustanovu socijalne zaštite, zdravstvenu, zavodsku ili drugu ustanovu radi brige, zaštite, izvršenja krivične sankcije, mere bezbednosti, vaspitne mere ili lečenja njegovog/njenog fizičkog ili mentalnog zdravlja ima pravo na periodičnu proveru takvog smeštaja i svih drugih okolnosti od značaja za njegov/njen smeštaj (zbrinjavanje).

Dete iz stava 1. ovog člana ima pravo na redovan kontakt sa porodicom, bliskim osobama i prirodnim okruženjem, u najvećoj mogućoj meri.

Organi javne vlasti iz stava 1. ovog člana dužni su da dete redovno, najmanje 1 mesečno posećuju radi nadzora uslova smeštaja i da procenjuju efekte smeštaja u odnosu na dobrobit deteta, a u skladu sa najboljim interesima deteta i da preduzimaju mere u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA

Pravo na lični i porodični  identitet
Član 25.

Dete ima pravo na lični i porodični identitet.

Lični i porodični identitet deteta naročito čini:
1)    lično ime,
2)    informacija o tome ko su njegovi/njeni roditelji i srodnici i
3)    državljanstvo.

Dete stiče pravo na identitet rođenjem.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da dete odmah nakon rođenja, a najkasnije u roku od 24 časa, prijave organu koji vodi matične knjige ili drugom nadležnom organu.

Način i postupak ostvarivanja prava deteta na lični i porodični identitet uređuje se posebnim zakonima. Organi javne vlasti će obezbediti primenu ovih prava, posebno u slučajevima u kojima bi dete, u suprotnom, imalo status lica bez državljanstva.

U ostvarivanju prava na lični i porodični identitet deteta, organi javne vlasti postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

Fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, a posebno usvojitelji i hranitelji, dužni su da detetu pruže informacije o tome ko su njegovi/njeni biološki roditelji i srodnici.

Pravo na očuvanje identiteta
Član 26.

Organi javne vlasti su u obavezi da poštuju pravo deteta na očuvanje identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose, u skladu sa zakonom i bez nezakonitog mešanja.

Lišavanje deteta njegovog/njenog identiteta ili pojedinih elemenata identiteta, zabranjeno je.

U slučajevima kada je dete nezakonito lišeno nekih ili svih elemenata svog identiteta, organi javne vlasti će obezbediti odgovarajuću pravnu pomoć i zaštitu kako bi mu što pre bio vraćen identitet.

Pravo na privatnost
Član 27.

Proizvoljno ili nezakonito mešanje u privatnost deteta, njegove/njene porodice, doma i prepiske, zabranjeno je. Nezakonit napad na čast i ugled deteta, zabranjen je. Čast i ugled deteta, privatnost deteta, njegove/njene porodice, doma i prepiske uživa posebnu zaštitu.

Dete ima pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog mešanja ili napada u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima, kao i u svim sredinama u kojima dete boravi. Postupak i način zaštite časti i ugleda deteta, privatnosti deteta, njegove /njene porodice, doma i prepiske uređuje se zakonom.

Organi javne vlasti će preduzeti sve mere da sredstva javnog informisanja poštuju pravo deteta na privatnost, a u skladu sa postojećim propisima.

Postupak za zaštitu prava deteta na čast, ugled i privatnost deteta, kao i njegove/njene porodice, doma i prepiske je hitan. 

Zaštita ličnog, privatnog i porodičnog života deteta od javnosti…>>