Naslovna » Porodica » Porodični informator » Zakoni » Zakon o pravima deteta – nacrt

Zakon o pravima deteta – nacrt

zakon-o-pravima-deteta

Zakon o pravima deteta – nacrt

  • Deo I
  • Deo II
  • Deo III
  • Deo IV
  • Deo V
  • Deo VI
  • Deo VII
OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona
Član 1.

Ovim Zakonom se uređuju prava deteta, način ostvarivanja prava deteta, načini i postupci zaštite prava deteta i obaveze, odgovornosti i ovlašćenja organa javne vlasti, pravnih i fizičkih lica u ostvarivanju i zaštiti prava deteta.

Termini koji se u ovom zakonu koriste u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Definicija deteta
Član 2.

Dete je svako ljudsko biće mlađe od 18 godina.
Osoba mlađa od 18 godina zadržava status deteta i ostvaruje prava po ovom Zakonu bez obzira na sticanje posebnih prava i obaveza na osnovu drugih zakona i odluka nadležnih organa.

Ciljevi zakona
Član 3.

Ciljevi ovog zakona su:
1)    garantovanje i zaštita prava deteta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, i drugim zakonima, Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija; 
2)    garantovanje i zaštita prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete;
3)    uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i standarda za ostvarivanje najboljeg interesa deteta u svim oblastima života i razvoja deteta i stvaranje uslova za njihovu primenu;
4)    uspostavljanje mera za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
5)    utvrđivanje posebnih prava deteta u postupcima u kojima deca učestvuju pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja,
6)    utvrđivanje osnovnih načela (posebnih garantija) u postupcima pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna vlašćenja koji se tiču deteta.

Primena Zakona
Član 4.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na (ili štite) svako dete, u zemlji ili inostranstvu, o čijim pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima odlučuju ili se o njima staraju državni organi i drugi organi javne vlasti.

Odredbe ovog Zakona odnose se na svako fizičko lice koje živi ili se zatekne na teritoriji Republike Srbije.

Odredbe ovog Zakona odnose se i na fizičko lice koje ne živi ili se ne zatekne na teritoriji Republike Srbije, ukoliko je povezano sa detetom porodičnim, srodničkim ili drugim vezama.

Odredbe ovog Zakona odnose se na sve organe javne vlasti u Republici Srbiji.

Zaštita prava
Član 5.

Organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne mere da se uspostave efikasna pravna sredstva u svim slučajevima povrede prava deteta. 
Mere iz stava 1. ovog člana obezbeđuju
1)    postupke koji su dostupni svakom detetu i njegovoj/njenoj porodici ili osobi koja se o detetu brine;
2)    pružanje informacija, saveta i pravne pomoći;
3)    zastupanje deteta;
4)    pristup deteta nezavisnim žalbenim postupcima;
5)    pristup deteta sudu i organima uprave.

U slučaju da se utvrdi povreda prava deteta, organi javne vlasti preduzimaju sve mere da obezbede naknadu štete, fizički i psihički oporavak, rehabilitaciju i reintegraciju deteta.
U skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, sva prava deteta: ekonomska, socijalna i kulturna, kao i građanska i politička imaju sudsku zaštitu.

 Opšte mere za sprovođenje Zakona
Član 6.

Organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih ovim Zakonom, koristeći sopstvena raspoloživa sredstva, a gde je potrebno i u okviru međunarodne saradnje.

Mere za ostvarivanje prava deteta obuhvataju:
1)    kontinuirano usklađivanje domaćeg zakonodavstva s najvišim standardima u međunarodnom i uporednom pravu;
2)    usvajanje i sprovođenje sveobuhvatnog nacionalnog plana akcije za decu;
3)    koordinaciju i nadzor od strane nadležnog organa Republike Srbije;
4)    podršku nadležnih organa za zaštitu ljudskih prava i prava deteta;
5)    opredeljivanje posebnih sredstva iz budžeta za sprovođenje ovog zakona;
6)    unapređenje sistema  za zaštitu prava deteta i stalno praćenje podataka i statistike u svim oblastima prava deteta;
7)    podsticaj rada i pomoć nadležnih organa udruženjima građana koja se u celini ili delom bave pravima deteta;
8)    širenje informacija, kontinuirano obrazovanje, podsticaj istraživanja i podizanje svesti u oblasti prava deteta;
9)    podsticanje i učešće u međunarodnoj saradnji i međunarodnim procesima u oblasti prava deteta;
10)    druge mere kojima se unapređuju prava deteta.

Celovitost i nedeljivost prava deteta
Član 7.

Prava deteta su nedeljiva i celovito se ostvaruju.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica će se u svim aktivnostima koje se tiču dece, rukovoditi principom nedeljivosti njihovih prava, imajući uvek u vidu uzajamne veze između pojedinih prava deteta.

Obaveza saradnje
Član 8.

U ostvarivanju, unapređivanju i zaštiti prava deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da međusobno sarađuju.

Pravo na život
Član 9.

Svako dete samim rođenjem ima neprikosnoveno pravo na život. Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaju zakonske i administrativne mere da zaštite život svakog deteta, uključujući mere podizanja svesti o vrednosti i neprikosnovenosti života deteta.

Pravo na život garantuje se i nerođenom detetu, u skladu sa zakonom. Garancije podrazumevaju skup mera za unapređenje perinatalne i neonatalne zaštite majke i novorođenog deteta koje obezbeđuju siguran početak života i dalje smanjenje smrtnosti odojčadi.

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete, kao i organizacije koje se bave čuvanjem, obrazovanjem, vaspitanjem i brigom o deci odgovaraju za život i zdravlje dece u skladu sa posebnim propisima.

Pravo na bezbednost
Član 10.

Dete ima pravo na život i razvoj u bezbednom okruženju.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica preduzimaju mere zaštite radi obezbeđivanja bezbednosti deteta i to u sledećim sredinama:
1)    porodici;
2)    ustanovi obrazovanja;
3)    lokalnoj zajednici;
4)    ustanovi u kojoj dete boravi i
5)    radnom mestu.

Mere zaštite su usmerene prema detetu i onima koji se o detetu staraju, naročito:
1)    zaštita od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i svakog oblika eksploatacije;
2)    zaštitu od neopravdane izolacije i institucionalizacije;
3)    sprečavanje upotrebe alkohola, narkotika, drugih opojnih sredstava i štetnih supstanci;
4)    sprečavanje razvijanja navika koje narušavaju zdravlje, pravilan razvoj i dobrobit deteta;
5)    sprečavanje i suzbijanje vršenja protivpravnih dela protiv dece;
6)    zaštita od svih oblika seksualnog nasilja i eksploatacije;
7)    osiguranje bezbednog kretanja dece;
8)    zaštita od vršenja (upražnjavanja) običaja štetnih po život, zdravlje i bezbednost deteta, kao što su dečji brakovi, rano uključivanje dece u rad, vaspitavanja dece telesnim kažnjavanjem, neprimereno izlaganje tela ili delova tela deteta javnosti i slično.

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete dužni su da detetu mlađem od 10 godina obezbede stalni nadzor.

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete  dužni su da detetu mlađem od 15 godina obezbede punoletnog pratioca posle 23 časa.

Propuštanje preduzimanja mera za bezbednost dece podleže odgovornosti, u skladu sa zakonom. 

Pravo na zdravu životnu sredinu
Član 11.

Svako dete ima pravo na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini.

Organi javne vlasti imaju obavezu da štite dete od zagađenja vazduha, vode, hrane, kao i od neadekvatne sanitacije, toksičnih agenasa, prenosilaca bolesti, ultravioletnih i drugih štetnih radijacija i od degradiranog eko sistema.

Organi javne vlasti imaju obavezu da podržavaju stvaranje i obezbeđivanje sigurne i zdrave socijalne okoline.
Pravo je deteta da u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima bude informisano o zaštiti sredine i da aktivno učestvuje u kreiranju zdravog okruženja.
Dete ima pravo da stiče znanja o životnoj sredini i učestvuje u njenom očuvanju.

Pravo na opstanak i razvoj
Član 12.

Svako dete ima pravo na pristup merama koje omogućavaju da razvije svoj puni potencijal, a organi javne vlasti obavezu da to obezbede svoj deci bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da se detetu osigura bezbedan i zdrav razvoj,  najviši moguć standard života i adekvatna ishrana, očuvanje i unapređenje zdravlja, socijalna sigurnost i podrška saznajnom, socijalnom i emocionalnom razvoju, kao i zaštita od svih oblika nasilja i opasnosti i to kroz podršku roditeljima i obezbeđivanje pomoći u resursima i uslugama i kroz uključivanje same dece od ranog detinjstva u promovisanje stilova života koji omogućavaju zdravo odrastanje. 

Poštovanje dostojansta deteta
Član 13.

Dostojanstvo deteta je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica poštuju i štite dostojanstvo deteta u svim aktivnostima.

Zabrana telesnog kažnjavanja i ograničavanja deteta
Član 14.

Telesno kažnjavanje i ponižavajući postupci prema detetu u cilju disciplinovanja deteta zabranjeni su u svim sredinama.

Upotreba fizičke sile prema detetu i telesno ograničavanje deteta zabranjeni su.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, upotreba fizičke sile i mere telesnog ograničavanja deteta mogu se na najkraće moguće vreme i samo u meri koja je neophodna radi zaštite života i zdravlja deteta, drugog lica ili zaštite imovine veće vrednosti, preduzeti u skladu sa zakonom, kada je to neophodno. 

Pravo na slobodu
Član 15.

Svako dete ima pravo na ličnu slobodu, uključujući slobodu izražavanja, slobodu veroispovesti, slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Prava na ličnu slobodu
Član 16.

Deca ne mogu biti lišena slobode, izuzev u zakonom propisanim slučajevima, na način i u postupku utvrđenim zakonom.

Zabrana diskriminacije
Član 17.

Zabranjena je diskriminacija dece, neposredna ili posredna, individualna ili grupna, koja se zasniva na rasi, boji kože, uzrastu, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, smetnji u razvoju, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, izgledu i bilo kom drugom stvarnom, odnosno pretpostavljenom ličnom svojstvu ili statusu deteta.

Pod posrednom diskriminacijom posebno se podrazumeva diskriminacija roditelja, članova porodice deteta, lica koja se o njima staraju ili su im posebno bliska.
Organi javne vlasti preduzimaju sve mere kako bi se obezbedila zaštita deteta, njegovih/njenih roditelja, članova njihove porodice, odnosno lica koja se o detetu staraju ili detetu bliskih lica, kulturne ili etničke grupe kojoj dete pripada, od svih oblika diskriminacije iz stava 1. ovog člana.

Posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka deteta, odnosno grupe dece koja se nalaze u neravnopravnom položaju ne smatraju se diskriminacijom.

Najbolji interesi deteta
Član 18.

U svim aktivnostima koje se tiču deteta i odlukama koje se u vezi sa tim donose, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

Najbolji interesi deteta utvrđuju se polazeći od: 
1)    pola, uzrasta, drugih ličnih svojstava, prethodnog iskustva i životnih     okolnosti deteta;
2)    potrebe fizičkog, saznajnog, emocionalnog i socijalnog razvoja i zaštite života i zdravlja deteta;
3)    potrebe osiguranja bezbednosti deteta;
4)    značaja obezbeđenja stabilnosti, kontinuiteta odnosa sa roditeljima, porodicom i sredinom iz koje potiče ili u kojoj boravi, sredine i načina     života deteta;
5)    kvaliteta odnosa koje je dete uspostavilo sa roditeljem ili drugom osobom i neposrednih i dugoročnih  efekata održavanja tog odnosa;
6)    potrebe očuvanja porodičnih odnosa, posebno odnosa sa braćom i sestrama;
7)    detetove kulturne, rasne, etničke, jezičke i religijske pripadnosti ili     nasleđa;
8)    mišljenja i želja deteta;
9)    uvažavanja detetovog doživljavanja vremena i posledica koje odlaganje donošenja odluke može imati na dete;
10)  drugih okolnosti, ličnih svojstava i stanja koja mogu da utiču na dobrobit deteta.

Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica posvećuju dužnu pažnju mišljenju deteta.
Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica pribavljaju stručno mišljenje.

Uvažavanje mišljenje deteta
Član 19.

Svako dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču. Mišljenju deteta posvećuje se dužna pažnja, pri čemu se uvažavaju godine života, razvojne mogućnosti i komunikacione i druge sposobnosti i potrebe deteta.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, dužni su da detetu pruže sva obaveštenja koja su mu potrebna da formira i izrazi svoje mišljenje.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pribavljaju mišljenje u punom obimu informisanog deteta u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim/njenim pravima ili čiji ishod bi mogao da utiče na njegova/njena prava.

Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije i u prisustvu lica koje samo izabere, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta.
Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika i u prisustvu lica koje samo izabere, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta.

Organi javne vlasti dužani su da u svojoj odluci detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili i o tome obaveste dete.

Položaj deteta u sudskim i upravnim postupcima
Član 20.

Dete ima položaj stranke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim/njenim pravima.

U sudskim, upravnim i drugim postupcima dete zastupa njegov/njen zakonski zastupnik.

Dete koje je navršilo 10 godina može samo ili preko punomoćnika koga samo izabere preduzimati radnje u postupcima iz stava 1. ovog člana.

Ako proceni da između deteta i njegovog/njenog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, organ javne vlasti dužan je da detetu bez odlaganja odredi kolizijskog zastupnika.
Ako odrede uzimanje izjave od deteta u postupku, organi javne vlasti dužni su da detetu pre saslušanja pruže odgovarajuća objašnjenja, kao i pomoć i podršku od strane stručnog lica kako bi razumelo svoju ulogu u postupku i savladalo stres davanja izjave. 

Načela postupka koji se tiču prava deteta
Član 21.

U sudskim i upravnim postupcima sve odluke koje se tiču prava deteta donose se u skladu sa njegovim/njenim najboljim interesima.
Svi postupci iz stava 1. ovog člana hitni su, a javnost je isključena.

U postupcima iz stava 1. ovog člana organ javne vlasti dužan je da po službenoj dužnosti donese odluku ako u toku postupka koji su drugi ovlašćeni subjekti pokrenuli oceni da je to potrebno radi zaštite prava i interesa deteta.

U postupcima iz stava 1. ovog člana organ javne vlasti dužan je da po službenoj dužnosti prikupi i utvrdi istinitost svih činjenica koje su važne za donošenje odluke.

Organ javne vlasti nije vezan zahtevima koji su stranke istakle u postupku a tiču se deteta.

Svi podaci izneti u toku postupaka iz stava 1. ovog člana predstavljaju službenu tajnu, izuzev onih koji se moraju saopštiti na osnovu zakona.

Pravo na pristup službama za zaštitu prava deteta
Član 22.

Dete ima pravo da se samostalno ili preko zastupnika, zbog povrede svojih prava, obraća organima i službama koje su pod nadzorom države.

Organi javne vlasti su u obavezi da razvijaju službe i unaprede rad i učine dostupnim postojeće službe i organe kako bi se svakom detetu omogućilo da se samostalno ili preko zastupnika, u svako doba obrati za pomoć.

Pravo na rehabilitaciju i reintegraciju
Član 23.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da podstiču fizički i psihološki oporavak i društvenu reintegraciju deteta žrtve svakog oblika zanemarivanja, eksploatacije ili nasilja, mučenja ili bilo kog drugog oblika okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili oružanog sukoba. Takav oporavak i reintegracija se omogućavaju u uslovima koji podstiču zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta.

Periodična provera smeštaja (zbrinjavanja)
Član 24.

Dete koje su organi javne vlasti smestili u ustanovu socijalne zaštite, zdravstvenu, zavodsku ili drugu ustanovu radi brige, zaštite, izvršenja krivične sankcije, mere bezbednosti, vaspitne mere ili lečenja njegovog/njenog fizičkog ili mentalnog zdravlja ima pravo na periodičnu proveru takvog smeštaja i svih drugih okolnosti od značaja za njegov/njen smeštaj (zbrinjavanje).

Dete iz stava 1. ovog člana ima pravo na redovan kontakt sa porodicom, bliskim osobama i prirodnim okruženjem, u najvećoj mogućoj meri.

Organi javne vlasti iz stava 1. ovog člana dužni su da dete redovno, najmanje 1 mesečno posećuju radi nadzora uslova smeštaja i da procenjuju efekte smeštaja u odnosu na dobrobit deteta, a u skladu sa najboljim interesima deteta i da preduzimaju mere u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA

Pravo na lični i porodični  identitet
Član 25.

Dete ima pravo na lični i porodični identitet.

Lični i porodični identitet deteta naročito čini:
1)    lično ime,
2)    informacija o tome ko su njegovi/njeni roditelji i srodnici i
3)    državljanstvo.

Dete stiče pravo na identitet rođenjem.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da dete odmah nakon rođenja, a najkasnije u roku od 24 časa, prijave organu koji vodi matične knjige ili drugom nadležnom organu.

Način i postupak ostvarivanja prava deteta na lični i porodični identitet uređuje se posebnim zakonima. Organi javne vlasti će obezbediti primenu ovih prava, posebno u slučajevima u kojima bi dete, u suprotnom, imalo status lica bez državljanstva.

U ostvarivanju prava na lični i porodični identitet deteta, organi javne vlasti postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

Fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, a posebno usvojitelji i hranitelji, dužni su da detetu pruže informacije o tome ko su njegovi/njeni biološki roditelji i srodnici.

Pravo na očuvanje identiteta
Član 26.

Organi javne vlasti su u obavezi da poštuju pravo deteta na očuvanje identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose, u skladu sa zakonom i bez nezakonitog mešanja.

Lišavanje deteta njegovog/njenog identiteta ili pojedinih elemenata identiteta, zabranjeno je.

U slučajevima kada je dete nezakonito lišeno nekih ili svih elemenata svog identiteta, organi javne vlasti će obezbediti odgovarajuću pravnu pomoć i zaštitu kako bi mu što pre bio vraćen identitet.

Pravo na privatnost
Član 27.

Proizvoljno ili nezakonito mešanje u privatnost deteta, njegove/njene porodice, doma i prepiske, zabranjeno je. Nezakonit napad na čast i ugled deteta, zabranjen je. Čast i ugled deteta, privatnost deteta, njegove/njene porodice, doma i prepiske uživa posebnu zaštitu.

Dete ima pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog mešanja ili napada u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima, kao i u svim sredinama u kojima dete boravi. Postupak i način zaštite časti i ugleda deteta, privatnosti deteta, njegove /njene porodice, doma i prepiske uređuje se zakonom.

Organi javne vlasti će preduzeti sve mere da sredstva javnog informisanja poštuju pravo deteta na privatnost, a u skladu sa postojećim propisima.

Postupak za zaštitu prava deteta na čast, ugled i privatnost deteta, kao i njegove/njene porodice, doma i prepiske je hitan. 

Zaštita ličnog, privatnog i porodičnog života deteta od javnosti
Član 28.

Lični, privatni i porodični život deteta i slika deteta u javnosti, zaštićeni su i zabranjen je svaki akt ili činjenje koje ih ugrožava.

Zabranjeno je izlaganje deteta sredstvima javnog informisanja u cilju  ostvarivanja prednosti, pogodnosti, dobiti ili uticaja u javnim nastupima za roditelje, staratelje, zakonske zastupnike deteta, odnosno druga fizička ili pravna lica koja podižu i neguju dete, odnosno  neposredno se o detetu staraju.

Učešće ili pojavljivanje deteta mlađeg od 14 godina u javnim debatama u sredstvima javnog informisanja dozvoljeno je samo uz saglasnost deteta, njegovih/njenih roditelja ili osoba koje podižu i neguju dete.

Sloboda izražavanja
Član 29.

Dete ima pravo na slobodu izražavanja.

Sloboda izražavanja obuhvata slobodu deteta da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, usmeno ili pismeno, u umetničkoj formi ili preko sredstava informisanja, po izboru deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi.

Sloboda izražavanja deteta može biti ograničena samo zakonom ako je to neophodno radi poštovanja prava drugih ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja ili morala.

Sloboda mišljenja, savesti i veroispovesti
Član 30.

Dete slobodno formira svoje mišljenje.
Dete slobodno izražava svoju veru i verska ubeđenja.
Dete ima pravo na prigovor savesti.

Pravo deteta iz st. 2. i 3. ovog člana može se izuzetno ograničiti radi zaštite života, zdravlja i pravilnog razvoja deteta, u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju uslove za nesmetano formiranje mišljenja, ispoljavanje vere i verskog ubeđenja, obavljanje verskih obreda, pohađanje verske službe ili nastave i obezbeđivanje slobode savesti svakom detetu.

Sloboda izražavanja mišljenja, savesti i veroispovesti može se ograničiti u skladu sa zakonom, ukoliko je to neophodno u interesu javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih. 

Sloboda udruživanja
Član 31.

Dete sa navršenih 14 godina može da osnuje udruženje, učlanjuje se u udruženje i aktivno učestvuje u njegovom radu, u skladu sa zakonom.
Dete koje je, u skladu sa zakonom, steklo radnu sposobnost, može da se udružuje u sindikalne organizacije.
Dete sa navršenih 14 godina može organizovati i učestvovati u mirnom okupljanju građana.

Sloboda udruživanja i sloboda mirnog okupljanja može se ograničiti u skladu sa zakonom, ukoliko je to neophodno u interesu nacionalne ili javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Pravo na pristup informacijama
Član 32.

Dete ima pravo na pristup informacijama i materijalima iz različitih domaćih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni ka promociji dobrobiti, fizičkog i psihičkog zdravlja.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica podstiču širenje informacija od interesa za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu prava deteta, a posebno:
1)    podstiču sredstva javnog informisanja da šire informacije i materijal od društvenog i kulturnog interesa za dete u skladu sa ciljevima obrazovanja;
2)    podstiču međunarodnu saradnju u izradi, razmeni i širenju takvih informacija i materijala iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih izvora;
3)    podstiču izdavanje i distribuciju dečjih knjiga i drugih materijala koji imaju informativne i obrazovne sadržaje;
4)    posvećuju posebnu pažnju potrebama deteta pripadnika manjinske grupe,  nacionalne manjine ili manjinske verske grupe, deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deteta iz drugih osetljivih grupa. 

Pravo na zaštitu od štetnih informacija
Član 33.

Dete uživa zaštitu od informacija i materijala štetnih po njegovu/njenu dobrobit.

Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaće zakonodavne, upravne i druge mere za zaštitu deteta od informacija i materijala štetnih po njegovu/njenu dobrobit, posebno imajući u vidu one koje se prenose putem informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT).

Mučenje (tortura) i lišenje slobode
Član 34.

Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mučenju, okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišenju slobode.

Lišenje slobode deteta primenjuje se u skladu sa zakonom u najkraćem mogućem trajanju i samo u svrhu zbog kojeg je izrečeno.

Prava deteta lišnog slobode ne smeju biti manja od onih koje imaju punoletni učinioci krivičnih dela u skladu sa opštim pravilima krivičnog postupka.

Svako dete lišeno slobode biće odvojeno od punoletnih lica lišenih slobode, sem ukoliko se ne smatra da je to u njegovom/njenom najboljem interesu i na osnovu sudske odluke.

Svako dete lišeno slobode ima pravo da održava kontakt sa svojom porodicom.

Detetu lišenom slobode zagarantovane su raznovrsne opšte i individualizovane  aktivnosti i intervencije, kojima se podstiče njegovo/njeno fizičko i psihičko zdravlje, samopoštovanje i smisao za odgovornost u cilju ostvarivanja odgovarajućeg vaspitnog uticaja, u skladu sa individualnim planom.

Detetu lišenom slobode, obezbediće se redovno obrazovanje i pristup kulturnim i rekreativnim programima i pružiti zdravstvena zaštita, psiho-socijalna pomoć i podrška.

DETE U PORODIČNOJ SREDINI I ALTERNATIVNOJ NEZI

Pravo na život u porodici
Član 35.

Svako dete ima pravo na život i odgovarajuće uslove za razvoj u porodici.

Dete ima pravo da živi s roditeljima i pravo da ga roditelji podižu i neguju pre svih drugih.

Dete ima pravo na život u porodici i kad nema roditelje, kad su roditelji iz ma kog razloga sprečeni da žive sa detetom ili kad je dete odvojeno od roditelja sudskom odlukom.

Dete ima pravo da uspostavi i održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, bliskim srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, bez obzira na okolnosti. 
Pravo iz stava 4. ovog člana detetu se obezbeđuje i u slučajevima kada je roditelj, bliski srodnik ili lice sa kojim je dete vezano posebnom bliskošću smešten u ustanovu zdravstvene ili socijalne zaštite, odnosno kazneno – popravnu ustanovu.

Dete ima pravo na svestranu zaštitu i vaspitanje u uslovima uzajamnog pomaganja, privrženosti i uvažavanja svih članova porodice, radi razvoja sopstvenih potencijala i osećanja međugeneracijske solidarnosti u porodici i odgovornosti prema društvu.

Organi javne vlasti su u obavezi da svakom detetu obezbede kontakt sa porodicom, odnosno pojedinim članovima porodice i kada je to potrebno, spajanje s porodicom.

Odgovornost roditelja
Član 36.

Roditelji imaju prvenstvenu i zajedničku odgovornost za podizanje i negu deteta.

Roditelji su dužni da detetu obezbede najbolje moguće uslove za njegov/njen život, zdravlje i pravilan razvoj i da se staraju o životu i zdravlju deteta.

Roditelji su dužni da sa detetom razvijaju i neguju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju, međusobnom uvažavanju, privrženosti, uzajamnom pomaganju i poštovanju ličnosti i dostojanstva i da podstiču razvoj i negovanje ovakvih odnosa između deteta i njegovih/njenih srodnika, naročito braće i sestara.

U podizanju i nezi deteta roditelji su dužni da se rukovode njegovim/njenim najboljim interesima.

Roditelji su dužni da obezbede detetu mogućnost slobodnog formiranja i izražavanja  mišljenja i da mišljenju deteta posvete dužnu pažnju.

Roditelji su dužni da detetu pruže detetu sve informacije potrebne za formiranje detetovog mišljenja.
Roditelji su dužni da usmeravaju dete ka poštovanju ljudskih prava i sloboda, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, usvajanju i negovanju zdravih životnih stilova, nenasilne komunikacije i tolerancije prema različitostima.

Roditelji su dužni da štite dete od svih oblika nasilja i zanemarivanja i da se uzdrže od telesnog kažnjavanja i telesnog ograničavanja deteta, upotrebe fizičke sile prema detetu i svakog drugog nehumanog, ponižavajućeg i omalovažavajućeg postupka prema detetu.

Roditelji su dužni da detetu omoguće osnovno i srednje obrazovanje u skladu sa sklonostima i željama deteta i da podstiču razvoj detetovih talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti  do njegovih/njenih krajnjih granica.

Roditelji su dužni da detetu obezbede životni standard koji u najvećoj mogućoj meri odgovara fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta. Životni standard deteta ne može biti niži od životnog standarda jednog ili oba roditelja.

Roditelji su dužni da stiču i unapređuju znanja i da razvijaju svoje roditeljske kapacitete o razvojnim potrebama deteta i njegovim/njenim pravima i slobodama.

Podrška detetu i porodici
Član 37.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede materijalna sredstva, službe i usluge za pomoć i podršku roditeljima i porodici za negu i razvoj deteta u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Pomoć i podrška uključuju između ostalog i:
a)    psihosocijalno, zdravstveno i pravno savetovanje i edukaciju u vezi podizanja, nege, školovanja i razvoja deteta;
b)   informisanje  i  upućivanje  na ostvarivanje prava  i  korišćenje  usluga  iz  
oblasti  obrazovanja,  socijalne  i  zdravstvene zaštite;
g)   procenu   potreba,  individualnih   sposobnosti  i  interesovanja  deteta  radi 
podsticanja  optimalnog  razvoja  i  uključivanja  u  obrazovne,  kulturne, rekreativne  i   druge aktivnosti;

d)  pomoć u situcijama krize i prevladavanju konflikata.

Pomoć i podršku detetu i porodici obezbeđuju obrazovne, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite na zahtev roditelja ili osoba koje podižu i neguju dete, na zahtev deteta i na osnovu procene nadležnog organa i službe.

Odvajanje deteta od roditelja
Član 38.

Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede da dete odvojeno od roditelja redovno održava lične odnose sa njima, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Ako je odvajanje deteta od roditelja posledica lišenja slobode, egzila, deportacije ili smrti, organi javne vlasti su dužni da detetu, roditeljima ili, zavisno od okolnosti, nekom drugom članu porodice, pruže neophodne informacije o tome gde se nalazi odsutni član porodice, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Dete bez roditeljskog staranja
Član 39.

Dete koje ne živi sa svojim roditeljima ili dete za koje je utvrđeno da nije u njegovom/njenom najboljem interesu da ga roditelji neposredno podižu i neguju ima pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Smeštaj deteta u drugu porodicu i usvojenje
Član 40.

Pravo deteta na život u porodici iz člana 35. stav 3. ovog zakona obezbeđuje se smeštajem u srodničku ili hraniteljsku porodicu ili usvojenjem, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Domski smeštaj i smeštaj u prihvatilište
Član 41. 

Detetu u čijem najboljem interesu nije ostanak u roditeljskoj porodici ili smeštaj u srodničkoj ili hraniteljskoj porodici, privremeno se obezbeđuje domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Detetu mlađem od sedam godina ne može biti obezbeđen domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, osim ukoliko je u pratnji roditelja ili druge osobe koja podiže i neguje dete.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom o kome porodica ne može dalje da se stara, može biti smešteno u dom, odnosno prihvatilište, dok se za njega ne obezbedi usvojenje ili hraniteljska porodica.

Tokom domskog smeštaja, odnosno smeštaja u prihvatilištu dete se priprema za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno za samostalan život, u skladu sa porodičnim uslovima, potrebama i najboljim interesima deteta.

Spajanje porodice
Član 42.

Dete čiji su roditelji nastanjeni u različitim državama ima pravo da uđe na teritoriju Republike Srbije ili da je napusti radi ponovnog spajanja porodica ili održavanja ličnih odnosa sa roditeljima.

Organi javne vlasti su dužni da poštuju pravo deteta i roditelja da uđu na teritoriju Republike Srbije ili da je napuste radi ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

Putovanje i prelazak granice
Član 43.

Dete može da pređe granicu Republike Srbije u pratnji roditelja, odnosno staratelja.

Dete mlađe od 15 godina može da putuje po zemlji i inostranstvu, bez roditelja, ako ima pratnju punoletne osobe i pismenu saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji vrši roditeljsko pravo

Dete starije od 15 godina može da pređe granicu Republike Srbije samostalno ili u pratnji drugog lica, ukoliko ima saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo. 

Nezakonito odvođenje i zadržavanja deteta van zemlje
Član 44.

Organi javne vlasti su dužni da preduzimaju mere protiv nezakonitog odvođenja i zadržavanja deteta u inostranstvu, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Deca strani državljani bez pratnje u Srbiji
Član 45.

Organ javne vlasti je dužan da detetu stranom državljaninu koje bez pratnje roditelja ili drugog ovlašćenog lica boravi u Republici Srbiji bez odlaganja pruži odgovarajuću pomoć i ukoliko je to u skladu sa njegovim/njenim najboljim interesima, obavesti diplomatsku ili konzularnu misiju zemlje čije je dete državljanin.

Organ javne vlasti neće vratiti dete u zemlju državljanstva deteta u slučaju sumnje da je dete u toj zemlji bilo žrtva progona po bilo kom osnovu, torture, regrutacije u oružane snage ili grupe, eksploatacije i prodaje ili trgovine.

ZDRAVLjE I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Pravo na zdravlje
Član 46. 

Dete ima pravo na najbolje moguće zdravlje i najviši  mogući standard zdravstvene zaštite.

Pravo na zdravlje obuhvata:
1) prevenciju dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju deteta, uključujući i obaveznu imunizaciju deteta;
2) pristup deteta informacijama koje su neophodne za njegovo/njeno zdravlje i zdrav razvoj;
3) obrazovanje deteta o zdravlju, a naročito o:
a) faktorima zdravog razvoja i života;
b) faktorima rizika po fizičko i mentalno zdravlje;
v) seksualnom i reproduktivnom zdravlju, planiranju porodice i rizicima adolescentnog roditeljstva;
g) bolestima zavisnosti;

4) fizičke, socijalne, emocionalne i druge preduslove za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta, a naročito:
a) odgovarajuću zdravstvenu zaštitu majke tokom trudnoće, za vreme i nakon porođaja;
b) pravilnu i uravnoteženu ishranu deteta u svim uzrastima,     uključujući i ishranu majčinim mlekom najmanje tokom prvih šest meseci  života;
v) dostupnu i zdravstveno ispravnu pijaću vodu;
g) higijenske i sanitarne uslove koji su neophodni za zdrav život i razvoj deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi;
d) bezbednu i podržavajuću porodičnu i drugu sredinu u kojoj dete živi;
đ) socijalnu sigurnost i životni standard neophodan za zdrav život i razvoj deteta;
5) zaštitu  deteta od namernih ili nenamernih povreda
6) učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja
7) zaštitu deteta od svih nehumanih, degradirajućih i drugih neprihvatljivih i neproverenih medicinskih mera
8) zaštitu deteta od nadrilekarstva

Preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja
Član 47.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, radi ostvarivanja preduslova za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta iz člana 46. ovog Zakona, a naročito:
1)    prate stanje i preduzimaju mere radi smanjenja smrtnosti odojčadi i dece;
2)    prate stanje i preduzimaju mere zaštite mentalnog zdravlja dece i mere radi smanjivanja broja dece sa mentalnim i psihosocijalnim bolestima i stope samoubistava među decom;
3)    obezbeđuju roditeljima i javnosti  blagovremene i tačne informacije o fizičkom i mentalnom zdravlju, prevenciji bolesti, ranim znacima i simptomima bolesti, ishrani deteta, higijeni, zdravom životnom okruženju,  imunizaciji, sprečavanju nesreća i povreda, zloupotrebi alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci, odnosu roditelja i dece i druge informacije neophodne za pravilno i odgovorno roditeljstvo; 
4)    obezbeđuju pomoć i podršku detetu i porodici deteta radi ostvarivanja socijalne sigurnosti i životnog standarda potrebnog za očuvanje zdravlja i zdravog razvoja deteta.

Zdravstvena zaštita
Član 48.

Detetu se obezbeđuje najviši mogući standard zdravstvene zaštite i dostupna, bezbedna, kontinuirana odgovarajuća zdravstvena zaštita u skladu sa utvrđenim standardima savremenih dostignuća medicinske nauke i standardima dobre prakse i  najboljim interesima deteta, na teret sredstava budžeta Republike Srbije.

Pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu
Član 49.

Svakom detetu obezbeđuju se, bez diksriminacije u smislu čl. 17. ovog zakona:
1) teritorijalna pristupačnost zdravstvenih ustanova;
2) prilagođenost zdravstvenih ustanova potrebama deteta, uključujući i ambijent i atmosferu prilagođenu fizičkim i psihološkim karakteristikama i potrebama deteta;
3) dovoljan broj zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koji su osposobljeni za rad sa decom i posebno edukovanih u oblasti komunikacijskihh veština, prava deteta i zaštite dece od nasilja i zanemarivanja;
4) dostupnost zdravstvene zaštite usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse;
5) otklanjanje geografskih, fizičkih, socijalnih, ekonomskih i drugih barijera za korišćenje zdravstvene zaštite.

Detetu se pruža zdravstvena usluga u punom obimu i sadržaju, bez obzira na postojanje ili osnov zdravstvenog osiguranja.

Obuka zdravstvenih radnika i drugih zaposlenih, u oblasti komunikacijskih veština, prava deteta i zaštite deteta od nasilja i zanemarivanja, uređuje se posebnim zakonom.

Zdravstvene ustanove koje rade sa decom sarađuju sa svim drugim relevantnim institucijama koje se brinu o deci na nacionalnom, regionalnom i  lokalnom nivou. 

Pravo na informacije neophodne za njegovo/njeno zdravlje i zdrav razvoj
Član 50.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju detetu tačne, blagovremene i odgovarajuće informacije o tome kako da zaštite svoje zdravlje i svoj razvoj, a naročito o:
1)    faktorima rizika po zdravlje;
2)    prevenciji i lečenju seksualno prenosivih bolesti;
3)    planiranju porodice, opasnostima prerane trudnoće, zaštiti od neželjene trudnoće i njenom bezbednom prekidu;
4)    prevenciji i lečenju upotrebe i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, lekova, alkohola i duvana;
5)    prevenciji i sprečavanju povređivanja i samopovređivanja;
6)    uzrocima, prevenciji i lečenju mentalnih i psihosocijalnih bolesti.
Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da zaštite dete od informacija koje su štetne za njegovo/njeno zdravlje, a naročito od reklamiranja upotrebe duvana, alkohola i artikala koji sadrže psihoaktivne supstance i supstance koje mogu štetiti zdravlju i zdravom razvoju deteta.

Preventivna zdravstvena zaštita
Član 51. 

Organi javne vlasti, fizička i pravna lica obezbeđuju preventivnu zdravstvenu zaštitu deteta, a naročito:
1)   sistematske i kontrolne zdravstvene preglede deteta;
2)   dostupnui blagovremenu imunizaciju u skladu sa zakonom i standardima;
3) dostupne zdravstvene usluge usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse, radi zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prevencije seksualno prenosivih bolesti;
4) dostupna i poverljiva savetovališta za decu, posebno adolescente, iz različitih oblasti, a naročito u oblastima:
a) savetovanja o zdravstvenim problemima;
b) bolesti zavisnosti;
v) seksualnog i reproduktivnog zdravlja;
g) mentalnog zdravlja;
d) porodičnih i vršnjačkih odnosa;
5) dostupne, besplatne i kvalitetne službe podrške porodici u ostvarivanju odgovornog roditeljstva.

Obrazovanje deteta o zdravlju
Član 52.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere radi obrazovanja deteta o zdravlju u skladu sa članom 46. stavom 2. tačkom 5) Zakona.
Obrazovanje deteta o zdravlju obuhvata sticanje znanja tokom redovnog školovanja i kroz neformalno obrazovanje i programe obuke.
Organi javne vlasti i pravna lica uključuju obrazovanje o zdravlju iz člana  46. stav 2. tačka 5) Zakona u obavezni nastavni program.
Organi javne vlasti, pravna i fizička lica podstiču decu da učestvuju u neformalnim programima obrazovanja o zdravlju.

Učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja
Član 53.

Dete donosi odluke koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, u skladu sa zakonom.
Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja.
Pravo učešća u donošenju odluka ima i zakonski zastupnik deteta, odnosno lice koje podiže i neguje dete, u skladu sa zakonom.
Zdravstveni radnik dužan je da pruži obaveštenja o predloženoj medicinskoj meri koja je u interesu zdravlja deteta na način koji obezbeđuje da je dete i njegovi/njeni zakonski zastupnici razumeju.

Pravo na pravovremenu i potpunu  informaciju
Član 54.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, razvoja i medicinskih mera, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika.
Informacije iz stava 1. ovog člana detetu se saopštavaju na način prilagođen njegovom/njenom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u njegovom/njenom najboljem interesu.

Poštovanje mišljenja deteta u zdravstvenom sistemu
Član 55.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge zdravstvene zaštite obavestiće dete o predviđenoj medicinskoj meri i razmotriće mišljenje deteta sa dužnom pažnjom u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Pravo na samostalni pristanak
Član 56.

Dete starije od 15 godina, samostalno da daje pristanak na medicinsku meru.

Izuzetno, dete koje je navršilo 15 godina života neće samostalno dati pristanak iz stava 1. ovog člana, ukoliko na osnovu dobijenih informacija nije sposobno za formiranje i iznošenje svog mišljenja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, pristanak na medicinsku meru daje roditelj, odnosno zakonski zastupnik, u skladu sa zakonom.

Za preduzimanje medicinske mere u odnosu na dete mlađe od 15 godina neophodan je pristanak roditelja ili zakonskog zastupnika, ali uz obavezno pribavljanje mišljenja deteta.

Roditelji ili zakonski zastupnici su dužni da detetu pruže sve informacije potrebne za formiranje mišljenja iz stava 4. ovog člana.

Izuzetno, ukoliko roditelj ili zakonski zastupnik deteta nije dostupan ili se njegov/njen pristanak ne može obezbediti na vreme, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez pristanka ovih lica, u skladu sa zakonom.
Zdravstveni radnik dužan je da podstiče dete da u donošenje odluke o pristanku iz stava 1. ovog člana uključi i roditelja, zakonskog zastupnika  ili drugo fizičko lice po izboru deteta.

Pravo na poverljivost podataka i privatnost
Član 57.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se detetu i njegovom/njenom roditelju, odnosno zakonskom zastupniku.

Na zahtev deteta starijeg od 15 godina, podaci iz stava 1. ovog člana neće se saopštavati roditelju, odnosno zakonskom zastupniku deteta i drugim fizičkim ili pravnim licima izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom ili kada je to u najboljem interesu deteta.

Dete mora da bude upoznato u kojim slučajevima se podaci iz stava 1. ovog člana mogu saopštavati drugim licima i pored njegovog/njenog protivljenja.

Zdravstveni radnici dužni su da obaveste dete o pravu na poverljivost podataka i privatnost.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina koje nije samostalno u davanju i primanju informacija,  i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se roditelju ili zakonskom zastupniku.

Dete koje je navršilo 15 godina ima pravo na korišćenje zdravstvene usluge bez prisustva roditelja, zakonskog zastupnika i drugih odraslih osoba.

Zdravstveni radnici su dužni da podstiču dete da u korišćenje zdravstvene zaštite uključe odraslu osobu po svom izboru.

Uz pristanak deteta, zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravlju deteta i predloženoj zdravstvenoj meri, osobi po izboru deteta.

Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja
Član 58. 

Dete se upućuje na smeštaj u bolnicu radi lečenja kada se medicinska mera koja mu je potrebna ne može obezbediti na drugačiji način.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica koja pružaju usluge bolničkog lečenja obavestiće dete o predviđenim medicinskim merama i merama za pripremu deteta za bolničko lečenje.

Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja razmotriće mišljenje deteta o potrebi za stacionarnim lečenjem u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima deteta.

Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja pružaju detetu i njegovim/njenim roditeljima uslugu pomoći i podršku u savladavanju stresa tokom bolničkog lečenja deteta.

EKONOMSKA, SOCIJALNA I KULTURNA PRAVA 

Životni standard deteta i porodice
Član 59.

Dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom/njenom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju.

Roditelji imaju prvenstvenu odgovornost da detetu osiguraju životni standard koji mu obezbeđuje dostojanstven život i harmoničan razvoj.

Roditeljima i deci koja se nalaze u nepovoljnom socijalnom položaju, jer nemaju dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a nisu u mogućnosti da ih ostvare svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora, obezbeđuje se materijalna pomoć i preduzimaju se potrebne mere za dostizanje životnog standarda iz stava 2. ovog člana.

Organi javne vlasti priznaju pravo svakog deteta i njegove/njene porodice na odgovarajući životni standard, kako je opisano u stavu 1, uključujući pravo na odgovarajuću hranu, odeću i stanovanje, kao i na stalno unapređivanje životnih uslova.

Pravo na socijalnu zaštitu
Član 60.

Dete kome je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba ima pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Prava na socijalnu zaštitu obezbeđuju se pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom.

Usluge socijalne zaštite
Član 61.

Dete koje bez organizovane društvene pomoći i podrške ne može da dostigne optimalni nivo razvoja ima pravo na odgovarajuće usluge socijalne zaštite, pravo na izbor pružaoca usluge i pravo na planski pristup uslugama socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete kome je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti neposredno ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj ima pravo da mu odgovarajuće usluge socijalne zaštite budu pružene u vidu neodložne intervencije, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite
Član 62.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se
tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika deteta, na način prilagođen njegovom/njenom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u
njegovom/njenom najboljem interesu.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge socijalne zaštite razmotriće mišljenje deteta sa dužnom pažnjom u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite.

Pravo na rad
Član 63.

Svako dete ima pravo na rad sa navršenih 15 godina, ukoliko to ne ugrožava njegovo/njeno zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj.

Svako dete ima pravo na pravične i povoljne uslove rada, bez diskrimnacije.

Organi javne vlasti dužni su da detetu obezbede odgovarajuću zaštitu na radu, uključujući kontrolu u odnosu na nasilje, eksploataciju i zaštitu od svakog rada koji bi bio štetan za detetov život, zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj, u skladu sa zakonom.

Pravo na obrazovanje
Član 64.

Svako dete ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje..

Osnovno i srednje obrazovanje je obavezno.

Dete ima pravo da samostalno donese odluku o tome koju će srednju školu pohađati.

Svako dete ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije u školi i u svim drugim oblicima obrazovanja, uključujući i kroz nastavni program i metode rada.
Organi javne vlasti su dužni da svakom detetu omoguće da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana i u tom cilju:
a)  obezbeđuju da uključivanje i napredovanje u obrazovanju bude usklađeno sa   potrebama deteta;
b)  obezbeđuju da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj
deci;
v)  preduzimaju mere za obezbeđenje redovnog pohađanja škole i smanjenje stope
napuštanja škole;
g)  podstiču razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i
stručno   obrazovanje,  koje  je  na   raspolaganju  i  dostupno  svakom  detetu  i     
preduzimaju pogodne mere kao što su pružanje finansijske pomoći detetu i   
porodici kada je to potrebno;
d) omogućavaju svakom učeniku srednje škole podršku radi opredeljenja za
studije.

Organi javne vlasti preduzimaju potrebne mere da se disciplina u školi sprovodi na način primeren dostojanstvu deteta i u skladu sa zakonom i da svakom detetu bude obezbeđena zaštita od bilo kog oblika nasilja i zanemarivanja u školi.

Organi javne vlasti su u obavezi da podstiču i unapređuju inkluzivno obrazovanje počev od predškolskog obrazovanja i vaspitanja, usklađeno sa posebnim obrazovnim potrebama deteta.

Organi javne vlasti pokreću i podstiču međunarodnu saradnju po pitanjima obrazovanja, posebno u cilju iskorenjivanja neznanja i nepismenosti u zemlji, regionu i svetu i olakšavanja pristupa dece naučnim i tehničkim saznanjima i modernim nastavnim metodama.

Sistem obrazovanja deteta
Član 65.

Sistem obrazovanja obuhvata obrazovanje deteta od rođenja i predstavlja deo učenja tokom celog života.

Sistem obrazovanja se usklađuje sa aktuelnim i projektovanim potrebama društva i podstiče razvoj različitih oblika opšteg i stručnog obrazovanja.
Sistem obrazovanja se usklađuje sa savremenim tendencijama obrazovanja, dostupnim stručnim i drugim informacijama i novim tehnologijama.

Sistem obrazovanja obezbeđuje pokretljivost dece u obrazovanju u Republici Srbiji i van nje.

Organi javne vlasti podržavaju fizička i pravna lica u pružanju usluga u sistemu obrazovanja na svim nivoima vlasti, a posebno u lokalnoj zajednici.

Organi javne vlasti obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije za kvalitetno i konkurentno obrazovanje svakom detetu.

Organi javne vlasti iz sredstava budžeta obezbeđuju odgovarajuće prostorne, higijenske, tehničke i druge uslove za obrazovanje deteta i tehničko opremanje škola i obezbeđuju svakom detetu minimum opreme potrebne za kvalitetno i konkurentno učenje i sticanje znanja.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu obrazovanja
Član 66.

Dete učestvuje u donošenju svih odluka koje se tiču njegovog/njenog obrazovanja, u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti, pre donošenja odluka koje se tiču obrazovanja, pribavljaju mišljenje deteta. Mišljenje se pribavlja preko učeničkih parlamenata i udruženja dece.

Pre pribavljanja mišljenja dece iz stava 2. ovog člana, organi javne vlasti dužni su da deci pruže sva obaveštenja koja su im potrebna da formiraju i izraze svoje mišljenje.

Organi javne vlasti dužni su da detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili i o tome obaveste dete.

Usluge obrazovanja
Član 67.

Usluge obrazovanja pružaju se detetu u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti i pravna lica obezbeđuju stručno obrazovanje i stručno usavršavanje fizičkih lica koja pružaju usluge obrazovanja.

Stručno usavršavanje fizičkih lica koja pružaju usluge obrazovanja u skladu sa zakonom obavezno je.

Usluge obrazovanja pružaju se u skladu sa standardima.

Standarde u pružanju usluga obrazovanja utvrđuje organ javne vlasti nadležan za poslove obrazovanja.

Ustanove, pravna i fizička lica koja pružaju usluge obrazovanja sarađuju sa organima vlasti, pravnim i fizičkim licima tokom pružanja usluga obrazovanja, radi obezbeđivanja kvalitetnog obrazovanja deteta.

Ciljevi obrazovanja
Član 68.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju da obrazovanje deteta bude usmereno na:

1)    razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do njegovih/njenih krajnjih granica;
2)    pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj, u skladu sa uzrastom, razvojnim mogućnostima i interesovanjima; 
3)    sticanje kvalitetnih i upotrebljivih znanja i veština i razvoj stvaralačkih i drugih sposobnosti;
4)    razvijanje umeća primene stečenih veština i znanja;
5)    uključivanje deteta u obrazovne i profesionalne procese na nacionalnom i međunarodnom nivou;
6)    razvijanje i negovanje zdravih životnih stilova;
7)    razvijanje i negovanje veštine komuniciranja i timskog rada;
8)    razvoj poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i principa utvrđenih Ustavom i međunarodnim ugovorima koje je Srbija prihvatila;
9)    razvoj poštovanja detetovih roditelja, njegovog/njenog kulturnog identiteta, jezika i vrednosti, nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj dete živi, zemlje iz koje potiče i civilizacija različitih od njegove/njene sopstvene;
10)  pripremanje deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova, prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i sa licima koja pripadaju manjinskim grupama;
11)  razvoj poštovanja prema životnoj sredini.

Pravna i fizička lica imaju pravo da osnivaju ili upravljaju obrazovnim ustanovama, ali uvek u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Pravo na slobodno vreme, igru i odmor
Član 69.

Dete ima pravo na slobodno vreme, igru i odmor.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju detetu ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana.

Organi javne vlasti obezbeđuju sredstva, prostorne uslove, opremu, programe, sadržaje i druge uslove za ostvarivanje prava deteta iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.

Obrazovanje deteta organizuje se tako da se detetu omogući korišćenje slobodnog vremena prema potrebama i interesovanjima deteta u trajanju od najmanje 5 časova u 24 časa.

POSEBNE MERE ZAŠTITE DETETA

Opšte odredbe
Član 70.

Svako dete iz posebno osetljive grupe ima pravo na posebne mere zaštite u situacijama kada je takva zaštita potrebna.

Posebne mere zaštite obezbeđuju pružanje celovite i sveobuhvatne zaštite najboljih interesa deteta iz posebno osetljive grupe, koje proističu iz pravnog statusa, uslova života, socijalnog položaja i stepena ugroženosti, kao i od prirodnih fizičkih i mentalnih osobenosti deteta.

Mere zaštite iz stava 2. ovog člana uključuju i zaštitu deteta od nasilja i eksploatacije.

Organi javne vlasti dužni su da stalno podstiču, unapređuju i razvijaju posebne mere zaštite.

Posebno osetljive grupe
Član 71.

Detetom posebno osetljive grupe smatra se: 
1.    dete žrtva nasilja, zanemarivanja, eksploatacije, seksualnog nasilja i 
eksploatacije, prodaje ili trgovine decom;
2.    dete žrtva upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihotropnih 
supstanci i zloupotrebe lekova i drugih štetnih navika;
3.    dete azilant i dete izbeglica;
4.    dete pripadnik nacionalne manjine;
5.    dete pripadnik seksualne manjinske grupe;
6.    dete ulice;
7.    dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
8.    dete iz socijalno nestimulativne sredine
9.    dete u sukobu sa zakonom;
10.    dete izvršilac protivpravnog dela koje nije navršilo četrnaest godina;
11.    dete u situacijama oružanih sukoba.

Mere planiranja i preventivne mere
Član 72.

Organi javne vlasti donose nacionalne strategije, akcione planove, opšte i posebne protokole i druga strateška dokumenta za zaštitu deteta iz posebno osetljive grupe.

Organi javne vlasti pružaju pomoć i podršku roditeljima deteta iz posebno osetljive grupe, njegovoj/njenoj porodici, odnosno drugim fizičkim licima koja ga podižu i neguju.

Organi javne vlasti prate ponašanje dece u svim sredinama, pojavu faktora rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta i planiraju primenu posebnih mera zaštite.

Obuka i podizanje svesti javnosti
Član 73.

Organi javne vlasti obezbeđuju kontinuiranu obuku o svim faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta iz posebno osetljive grupe.

Obuka iz stava 1. ovog člana obavezno se organizuje za decu, roditelje, staratelje, hranitelje, usvojitelje i druga fizička lica koja podižu i neguju dete iz posebno osetljive grupe  i za zaposlene koji rade sa decom.

Organi javne vlasti sprovode kontinuiranu kampanju za podizanje svesti o faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta iz posebno osetljive grupe, njegovim/njenim pravima i položaju. 

Mere zaštite
Član 74.

Dete uživa pravo na celovitu zaštitu od svih oblika diskriminacije, nasilja, zanemarivanja, eksploatacije, seksualnog nasilja i iskorišćavanje i zaštitu od prodaje i trgovine decom,  u svim sredinama u kojima boravi

Organi javne vlasti preduzimaju mere za zaštitu deteta od svih radnji iz stava 1. ovog člana dok je pod brigom roditelja, odnosno drugih fizičkih ili pravnih lica.

Mere iz stava 2. ovog člana uključuju naročito podršku detetu i osobama koje dete podižu i neguju i postupke za prijavljivanje i obaveštavanje, zaštitu i sprečavanje, utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje počinilaca, postupke rehabilitacije i reintegracije deteta žrtve.

Mere iz stava 2. ovog člana uređuju se posebnim zakonom. 

Zaštita deteta od eksploatacije u radu
Član 75.

Eksploatacija deteta u radu je zabranjena.

Omogućavanje detetu da obavlja poslove koji predstavljaju rizik po život i zdravlje deteta, poslove koji ometaju školovanje deteta i poslove koji su štetni po zdravlje, fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj deteta, zabranjeno je.

Saglasnost deteta, roditelja, zakonskog zastupnika ili drugog fizičkog ili pravnog lica za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog člana ništava je.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od eksploatacije u radu  i obavljanja poslova iz stava 2. ovog člana.

Mere iz stava 4. ovog člana uključuju i ograničavanje i prestanak prava na rad pravnih i fizičkih lica koja podstiču i omogućavaju eksploataciju deteta u radu. 

Zaštita deteta od drugih oblika eksploatacije
Član 76.

Eksploatacija dece u sportu, sredstvima javnog informisanja i izradi i predstavljanju umetničkih dela, zabranjena je.

Eksploatacija dece u javnom oglašavanju zabranjena je.

Trgovina decom i prodaja dece
Član 77.

Trgovina decom i prodaja dece su zabranjeni.
Prodaja dece podrazumeva svaku radnju ili transakciju kojom neko lice ili grupa lica daje dete  drugom licu za novčanu ili neku drugu naknadu;
Trgovina decom znači vrbovanje, prevoženje, premeštanje, predaju, kupovinu, skrivanje, prihvat i držanje deteta, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili druge koristi da bi se dobio pristanak deteta ili lica koje ima kontrolu nad detetom, u cilju eksploatacije, seksualne eksploatacije, usvojenja protivno važećim propisima, prinudnog rada ili službe, vršenja krivičnih dela, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, zasnivanja ropstva ili odnosa sličnog ropstvu, zasnivanja prinudnog braka ili druge prinudne zajednice, korišćenja u oružanim sukobima ili uklanjanje organa, tkiva, odnosno dela tela.

Saglasnost deteta na nameravanu eksploataciju, seksualnu eksploataciju, usvojenje protivno važećim propisima, prinudni rad ili službu, vršenje krivičnih dela, prosjačenje, upotrebu u pornografske svrhe, učešće u oružanim sukobima,  ništava je.
Trgovina decom postoji i kada nije izvršena upotrebom sile, pretnje ili drugih načina izvršenja iz stava 3. ovog člana.
Detetu žrtvi prodaje i trgovine bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog/njenog fizičkog i psihološkog oporavka i reintegracije u društvo.
Detetu žrtvi prodaje i trgovine pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Dečja prostitucija
Član 78. 

Dete ima pravo na zaštitu od prostitucije. 
Dete žrtva dečje prostitucije ne smatra se izvršiocem protivpravnog dela.

Svaka aktivnost fizičkog i pravnog lica usmerena na:
1.    nuđenje, dobijanje, nabavljanje i obezbeđivanje deteta za potrebe dečje prostitucije;
2.    navođenje i prisiljavanje deteta na prostituciju;
3.    javno oglašavanje i propagiranje dečje prostitucije;
4.    obezbeđivanje i pripremanje prostora i uslova za potrebe dečje prostitucije;
5.    posredovanje, pomaganje ili prikrivanje ovih aktivnosti, neprijavljivanje saznanja o ovim aktivnostima koje se sprovode ili planiraju,

kažnjiva je u skladu sa zakonom i teškim posledicama koje protivpravne aktivnosti ostavljaju na dete.

Detetu žrtvi dečje prostitucije bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog/njenog psihološkog oporavka i reintegracije u društvo.

Detetu žrtvi dečje prostitucije pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. 

Dečja pornografija
Član 79.

Dete ima pravo na zaštitu od pornografije.

Svaka aktivnost fizičkog i pravnog lica usmerena na:
1)    prikazivanje, nuđenje, doturanje detetu i navođenje deteta na gledanje, javno izlaganje i na drugi način činjenje detetu dostupnim tekstova, slika, audio – vizuelnih sadržaja, predmeta pornografske sadržine i pornografskih predstava;

2)    iskorišćavanje deteta za proizvodnju slika, audio – vizuelnih sadržaja i predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu;

3)    pribavljanje, posedovanje, prodaju, nuđenje, prikazivanje, javno izlaganje i na drugi način činjenje dostupnim tekstova, slika, audio – vizuelnih sadržaja, predmeta pornografske sadržine na kojima je prikazano dete i pornografskih predstava u kojima učestvuje dete;

4)    posredovanje, pomaganje, prikrivanje i neprijavljivanje saznanja o ovim aktivnostima koje se sprovode, planiraju ili prete,

kažnjiva je u skladu sa zakonom i teškim posledicama koje protivpravne aktivnosti ostavljaju na dete.

Nadležnost Republike Srbije u postupcima radi zaštite dece od dečje prostitucije i dečje pornografije
Član 80.

U postupcima za zaštitu deteta od dečje prostitucije i dečje pornografije nadležnost organa javne vlasti i primena propisa Republike Srbije postoji uvek kada je:

1.    mogući izvršilac nedozvoljenih aktivnosti iz čl. 78. i 79. Zakona državljanin Republike Srbije, bez obzira na državljanstvo deteta žrtve i mesto vršenja nedozvoljenih aktivnosti;
2.    dete žrtva državljanin Republike Srbije, bez obzira na državljanstvo mogućeg izvršioca nedozvoljenih aktivnosti iz čl. 78. i 79. Zakona i mesto njihovog vršenja.

Odredbe stava 1. ovog člana ne isključuju nadležnost Republike Srbije ustanovljenu zakonom.

Organi javne vlasti ostvaruju saradnju i pružaju pravnu pomoć organima drugih država u kaznenim i drugim postupcima radi zaštite deteta od dečje prostitucije i dečje pornografije. 

Zaštita deteta od upotrebe narkotika, duvana,
alkohola i drugih psihotropnih supstanci i od zloupotrebe lekova 
Član 81.

Dete ima pravo da bude zaštićeno od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i  drugih psihotropnih supstanci i od zlopupotrebe lekova.

Organi javne vlasti preduzimaju pravne, administrativne, socijalne, obrazovne, zdravstvene i druge mere radi zaštite dece od upotrebe i zloupotrebe sredstava iz stava 1. ovog člana i sprečavanja korišćenja dece u nezakonitoj proizvodnji i trgovini ovim sredstvima.

Zaštita deteta od učešća u igrama na sreću
Član 82.

Dete ima pravo na zaštitu od učešća u igrama na sreću.

Učešće deteta u u igrama na sreću zabranjeno je.

Učešćem u smislu stava 2. ovog člana smatra se svaka aktivnost deteta u objektu organizatora igre na sreću koja je usmerena na aktivno ili pasivno učestvovanje u igri na sreću.

Saglasnost roditelja, odnosno zakonskog zastupnika deteta na učešće deteta u igrama na sreću, ništava je.

Postupanje pravnih i fizičkih lica suprotno zabrani iz stava 2. ovog člana, kažnjivo je u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od učešća u igrama na sreću, uključujući i mere ograničavanja i prestanka aktivnosti pravnog i fizičkog lica organizatora igre na sreću, koje postupi suprotno zabrani iz stava 2. ovog člana.

Zaštita deteta od nasilja u štampanom materijalu i upotrebom informacionih i komunikacionih  tehnologija(ICT)
Član 83.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu zaštitu od svakog oblika nasilja izvršenog  korišćenjem štampanog materijala i ICT.

Nasiljem iz stava 1. ovog člana smatra se:
1)    izlaganje dece nasilnim i pornografskim sadržajima putem štampanog materijala i ICT;
2)    psihološka i druga manipulacija detetom i iskorišćavanje poverenja deteta putem štampanog materijala i ICT, radi pribavljanja saglasnosti deteta za aktivnosti štetne po pravilan razvoj i dobrobit deteta;

3)    upućivanje pretećeg sadržaja detetu putem štampanog materijala i ICT;
4)    korišćenje štampanog materijala i ICT radi pribavljanja ličnih podataka o detetu;
5)    izlaganje javnosti privatnih podataka o detetu, njegovoj/njenoj porodici ili sredini iz koje potiče i audio i video prikaza deteta putem štampanog materijala i ICT, bez saglasnosti deteta i zakonskog zastupnika;
6)    vrbovanje deteta putem štampanog materijala i ICT radi pridobijanja deteta za učešće, članstvo ili podršku grupama koje podstiču nasilje, netoleranciju, mržnju ili su formirane radi vršenja krivičnih dela;
7)    izlaganje deteta govoru mržnje putem štampanog materijala i ICT;
8)    izlaganje deteta drugim sadržajima štetnim za njegov/njen pravilan razvoj i dobrobit, putem štampanog materijala i ICT.

Zaštita deteta od zloupotrebe ICT
Član 84.

Dete ima pravo na zaštitu od zloupotrebe ICT.
Deca koriste ICT na javnim mestima, u skladu sa zakonom.

Zaštita i prava deteta azilanta
Član 85.

Dete azilant uživa posebnu zaštitu.
Organi javne vlasti u postupku po zahtevu za azil rukovodiće se najboljim interesima deteta azilanta.
Organi javne vlasti pribaviće u postupku po zahtevu za azil mišljenje deteta.
Postupak po zahtevu za azil kojim je obuhvaćeno dete azilant hitan je.
Dete azilant uživa sva prava iz ovog zakona.
Dete azilant uživa pravo na posebnu zaštitu iz člana 74. Zakona. 

Zaštita i prava deteta izbeglice
Član 86.

Dete izbeglica uživa posebnu zaštitu.
Dete izbeglica uživa sva prava iz ovog zakona.
Dete izbeglica uživa pravo na posebnu zaštitu iz člana 74.  Zakona.

Zaštita i prava deteta pripadnika nacionalne manjine
Član 87.

Dete pripadnik nacionalne manjine uživa sva prava iz ovog zakona i sva prava koja, u skladu sa zakonom, pripadaju pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Organi javne vlasti obezbeđuju jednak položaj deteta pripadnika nacionalne manjine.
Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na očuvanje nacionalnog, kulturnog, verskog identiteta.
Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na upotrebu svog jezika, u skladu sa zakonom.
Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na obrazovanje na svom jeziku i pismu, u skladu sa zakonom.
Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na korišćenje svog ličnog imena na svom jeziku i pismu.

Zaštita i prava deteta pripadnika seksualne manjine
Član 88.

Dete pripadnik seksualne manjine uživa sva prava deteta garantovana ovim i drugim zakonima.
Dovođenje deteta pripadnika seksualne manjine u neravnopravan položaj i diskriminacija deteta pripadnika seksualne manjine zabranjeni su.
Organi javne vlasti obezbeđuju jednak položaj detetu pripadniku seksualne manjine.

Zaštita i prava deteta ulice
Član 89.

Dete ulice uživa posebnu zaštitu.
Organi javne vlasti preduzimaju mere potrebne radi zaštite deteta ulice i njegovu/njenu reintegraciju u društvo.
Dete ulice uživa pravo na posebnu zaštitu iz člana 74. Zakona.

Organi javne vlasti dužni su da detetu ulice obezbede i:
1)    zadovoljavanje osnovnih životnih potreba;
2)    usluge socijalne zaštite za dete ulice i njegovu/njenu porodicu;
3)    pristup zdravstvenoj zaštiti;
4)    pristup obrazovanju i posebnim obrazovnim programima za dete ulice koje je napustilo obrazovni proces.

Mere iz stava 4. člana uređuju se posebnim zakonom.

Sprovođenje kaznenih postupaka prema deci ulice zbog života i rada na ulici zabranjeno je, izuzev u slučajevima predviđenim zakonom.

Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Član 90.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa posebnu zaštitu.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa sva prava iz ovog zakona.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom:
1) uslove za život i razvoj u porodici;
2) dostupnost objektima javne vlasti, zdravlja, rehabilitacije, obrazovanja, kulture, trgovine, turizma, proizvodnje, usluga, javnog prevoza, stanovanja, sportskim, rekreativnim i drugim objektima, uključujući i njihove posebne delove;
3) dostupnu i odgovarajuću zdravstvenu zaštitu;
4) dostupno i kvalitetno obrazovanje
5) dostupne službe pomoći i podrške detetu;
6) dostupnost informacija;
7) dostupnost kulturnih, umetničkih, naučnih, obrazovnih i sportskih  i drugih sadržaja podsticajnih za razvoj deteta;
8) pomoć i podršku u ostvarivanju prava na odgovarajući životni standard;
9) kvalitetno obrazovanje.

Organi javne vlasti obezbeđuju dostupne službe podrške roditeljima, starateljima i drugim fizičkim licima koja podižu i neguju dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, radi ostvarivanja prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na život u porodici i porodičnom okruženju.

Prava deteta sa smetnjama u razvoju i  invaliditetom u domskom smeštaju
Član 91.

Detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izuzetno se može obezbediti domski smeštaj, ukoliko ne postoje uslovi za život u porodici. Domski smeštaj obezbeđuje se privremeno do obezbeđivanja porodičnog smeštaja.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju  uživa posebnu zaštitu.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju pristup informacijama, kulturnim, umetničkim, rekreativnim, sportskim, naučnim i drugim sadržajima podsticajnim za razvoj deteta, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju kontinuiran kontakt sa porodicom, srodnicima ili bliskim osobama.

Organi javne vlasti dužni su da nastave sa preduzimanjem mera radi obezbeđivanja porodičnog smeštaja. 

Zabrana diskriminacije deteta sa smetnjama u razvoju i  invaliditetom
Član 92.

Zabranjena je  diskriminacija deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Organi javne vlasti obezbeđuju ravnopravan položaj deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zaštitu njegovih/njenih prava, život i razvoj u nediskriminativnom okruženju.

Bezbednost deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Član 93.

Organi javne vlasti obezbeđuju bezbednost deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Član 94.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obrazuje se u skladu sa zakonom.

Osnovno i srednje obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom besplatno je i obavezno.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njegovi/njeni roditelji, staratelji, odnosno druga fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, imaju pravo izbora predškolske ustanove, osnovne škole i srednje škole, u skladu sa zakonom.

Obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođava se i odvija u skladu sa obrazovnim potrebama deteta.

Organi javne vlasti obezbeđuju uslove za kvalitetno obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Uslovima iz stava 5. ovog člana naročito se smatraju
1) udžbenici i školski pribor prilagođeni mogućnostima i potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
2) audio i video materijal prilagođen mogućnostima i potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
3) elektronski materijal i oprema prilagođeni mogućnostima i potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
4) finansijska podrška porodici deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom radi obezbeđivanja prava deteta na obrazovanje;
5) individualizovani plan rada sa detetom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uz obezbeđivanje potrebnih razumnih prilagođavanja, usluga pedagoškog asistenta po potrebi i otklanjanje arhitektonskih i informacijsko-komunikacijskih barijera u obrazovno- vaspitnim ustanovama
6) pristupačan prevoz do i od vaspitno-obrazovne ustanove.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dodatnu pomoć i podršku u obazovanju.

Zaštita deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom od nasilja, zanemarivanja i  eksploatacije
Član 95.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa posebnu zaštitu od svih oblika nasilja, zanemarivanja i eksploatacije u svim sredinama.

Organi javne vlasti preduzimaju posebne mere za prevenciju i zaštitu deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom od nasilja, zanemarivanja i eksploatacije.

Prava deteta  iz socijalno nestimulativne sredine
Član 96.

Dete iz socijalno nestimulativne sredine  uživa posebnu zaštitu.
Organi javne vlasti preduzimaju mere potrebne radi zaštite deteta iz socijalno nestimulativne sredine  i njegovu/njenu integraciju u društvo.
Dete iz socijalno nestimulativne sredine  uživa sva prava iz ovog zakona.

Organi javne vlasti dužni su da detetu iz socijalno nestimulativne sredine
1) zadovoljavanje osnovnih životnih potreba;
2) usluge socijalne zaštite za dete i njegovu/njenu porodicu;
3) pristup zdravstvenoj zaštiti;
4) pristup obrazovanju i posebnim obrazovnim programima za dete iz socijalno nestimulativne sredine kako bi se sprečilo njegovo/njeno rano ispadanje iz obrazovnog procesa.

Mere iz stava 4. člana uređuju se posebnim zakonom.

Obrazovanje deteta iz socijalno nestimulativne sredine
Član 97.

Dete iz socijalno nestimulativne sredine obrazuje se u skladu sa zakonom.

Osnovno i srednje obrazovanje deteta za dete iz socijalno nestimulativne sredine besplatno je i obavezno.

Dete iz socijalno nestimulativne sredine i njegovi/njeni roditelji, staratelji, odnosno druga fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, imaju pravo izbora predškolske ustanove, osnovne škole i srednje škole, u skladu sa zakonom.

Obrazovanje deteta iz socijalno nestimulativne sredine prilagođava se i odvija u skladu sa obrazovnim potrebama deteta.

Organi javne vlasti obezbeđuju uslove za kvalitetno obrazovanje deteta iz socijalno nestimulativne sredine.

Uslovima iz stava 5. ovog člana naročito se smatraju
1) besplatni udžbenici i školski pribor prilagođeni za dete iz socijalno nestimulativne sredine;
2) finansijska podrška porodici za deteta iz socijalno nestimulativne sredine radi obezbeđivanja prava deteta na obrazovanje;
3) individualizovani način rada sa detetom iz socijalno nestimulativne sredine uz obezbeđivanje potrebnih razumnih prilagođavanja, usluga pedagoškog asistenta po potrebi i otklanjanje informacijsko-komunikacijskih barijera u obrazovno- vaspitnim ustanovama
4) pristupačan prevoz do i od vaspitno-obrazovne ustanove.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu iz socijalno nestimulativne sredine dodatnu pomoć i podršku u obazovanju.  

Zaštita deteta iz socijalno nestimulativne sredine  od nasilja, zanemarivanja i  eksploatacije
 Član 98.

Dete iz socijalno nestimulativne sredine uživa posebnu zaštitu od svih oblika nasilja, zanemarivanja i eksploatacije u svim sredinama.

Organi javne vlasti preduzimaju posebne mere za prevenciju i zaštitu deteta iz socijalno nestimulativne sredine od nasilja, zanemarivanja i eksploatacije. 

Zabrana diskriminacije deteta iz socijalno nestimulativne sredine
Član 99.

Zabranjena je  diskriminacija deteta iz socijalno nestimulativne sredine.

Organi javne vlasti obezbeđuju ravnopravan položaj deteta iz socijalno nestimulativne sredine, zaštitu njegovih/njenih prava, život i razvoj u nediskriminativnom okruženju. 

Dete u sukobu sa zakonom 
Član 100.

Sveobuhvatan pristup prema vršenju krivičnih dela od strane dece postiže se detaljnim zakonskim i drugim odgovarajućim uređivanjem ključnih oblasti, a pre svega:
1)    sprečavanjem dečje delinkvencije;
2)    utvrđivanjem zakonom definisane starosne granice ispod koje dete ne može biti krivično gonjeno;
3)    intervencijom koja ne poseže za krivičnim postupkom kad god je to moguće;
4)    sprovođenjem krivičnog postupka uz poštovanje dostojanstva deteta i uvažavanje svih procesnih garantija;
5)    garantovanjem pravičnog suđenja;
6)    izbegavanjem ograničenja lične slobode deteta u svim oblicima i fazama sudskog ili administrativnog postupka prema detetu, uključujući i siutacije kao što su privođenje deteta;
7)    posebom zaštitom dece koja jesu i onom koja nisu u uzrastu u kome se mogu smatrati krivično odgovornim, odnosno decom koja su mlađa ili starija od četrnaest godina.

Prevencija dečijeg kriminaliteta
Član 101.

Razvoj preventivne politike za sprečavanje dečje delinkvencije ima prioritet nad kriminalizacijom i kažnjavanjem. Dete ima pravo, uvažavajući njegove/njene najbolje interese, na razvoj sveobuhvatnih preventivnih planova koji sadrže:

1)    listu programa, službi i ustanova i raspoloživih sredstava;
2)    mehanizme za odgovarajuću kordinaciju;
3)    blisku interdisciplinarnu saradnju nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti, sa uključivanjem privatnog sektora i udruženja građana;
4)    učešće dece u kreiranju ovih planova;
5)    planove za specijalizaciju svih koji su neposredno zaduženi za sprovođenje preventivnih mera.

Osnovna načela krivičnog postupka prema detetu koje je navršilo 14 godina
Član 102.

Svakom detetu za koje se sumnja ili je optuženo da je izvršilo krivično delo nakon navršene četrnaeste godine života garantuje se najmanje:
1)   pravo da mu ne može biti izrečena krivična sankcija ili druga mera za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći krivična sankcija ili mera koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno;
2)   pravo da mu ne može biti izrečena krivična sankcija ili druga mera za statusni delikt;
3)   pretpostavka nevinosti dok se suprotno ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda;
4)   pravo da se detetu obezbedi mogućnost izražavanja sopstvenog mišljenja u svakom sudskom ili administrativnom (upravnom) postupku koje ga se tiče, bilo direktno, bilo preko predstavnika ili odgovarajućeg organa javne vlasti;
5)   pravo na delotvorno učešće u postupku;
6)   pravo da bude odmah i direktno (neposredno) obavešten o optužbama koje mu se stavljaju na teret;
7)   pravo da ima branioca iz reda advokata od prvog saslušanja i da ukoliko samo dete učinilac krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, njegov/njen zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca on bude postavljen po službenoj dužnosti od strane sudije za maloletnike, odnosno posebno obučenog policajca uvek kada se dete saslušava;
8)   pravo da ne bude prisiljeno da svedoči, odnosno zabrana iznuđivanja priznanja ili kakve druge izjave od osumnjičenog maloletnika ili maloletnika prema kome je pokrenut, odnosno prema kome se vodi krivični postupak;
9)   pravo na donošenje odluke bez odlaganja i uz uključivanje roditelja, uvek kad je to u skladu sa najboljim interesima deteta;
10) pravo da mu se ne može suditi u odsustvu i zabrana ponovnog suđenja posle pravnosnažnog sudskog odlučivanja;
11) pravo na preduzimanje radnji, a naročito pri njegovom/njenom saslušanju, na obazriv način, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti deteta;
12) pravo da organi koji učestvuju u postupku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, postupaju po načelu hitnosti;
13) pravo na upotrebu svog jezika i besplatnu pomoć prevodioca ukoliko ne može da razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu;
14) izricanje krivične sankcija isljučivo odlukom nadležnog suda u postupku koji je pokrenut i sproveden po odredbama zakona;
15) pravo na prisustvo svedoka i na mogućnost ispitivanja svedoka;
16) pravo na žalbu drugostepenom sudu u skladu sa zakonom kojim se reguliše sistem maloletničkog pravosuđa.

Opšta pravila sistema krivičnih sankcija i mera
Član 103.

Odredbe o izricanju i izvršenju krivičnih sankcija i drugih mera detetu učiniocu krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, primenjuju se uz poštovanje osnovnih principa ovog  zakona, a naročito:
1) uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i dostojanstva deteta koje za dete ne smeju biti manje od onih koje imaju punoletni učinioci krivičnih dela u skladu sa opštim pravilima krivičnog postupka;
2) uz uvažavanje najboljih interesa deteta vodeći računa o težini krivičnog dela, njegovoj/njenoj zrelosti, stepenu razvoja, sposobnosti i ličnim okolnostima;
3) bez diskriminacije po bilo kom osnovu, poput pola, rase, boje, jezika, religije, seksualne orijentacije, invaliditeta, smetnje u razvoju, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog i socijalnog porekla, imovnog stanja ili drugog statusa a u skladu sa zakonom;
4) uz uvažavanje prava da svoje mišljenje slobodno izrazi, bilo neposredno ili preko zastupnika, odnosno odgovarajućeg organa, kao i da se njegovo/njeno mišljenje uzme u obzir u stvarima i postupcima propisanim zakonom kojim se reguliše sistem maloletničkog pravosuđa;
5) uz što veće izbegavanje određivanja pritvora i drugih ograničenja lične slobode deteta učinioca krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, kao i uz određivanje mere pritvora u najkraćem mogućem trajanju;
6) uz davanje prevage posredovanju i izbegavanju klasičnog načina rešavanja krivične stvari, u cilju da se nepokretanjem krivičnog postupka prema detetu ili obustavom već pokrenutog postupka, drugim odgovarajućim merama postignu društveno opravdani ciljevi kako prema detetu, tako i u odnosu na oštećenog krivičnim delom, te radi stvaranja skladnijih odnosa u društvenoj zajednici;
7) uz  uključivanje roditelja, odnosno zakonskog zastupnika  u sve faze krivičnog postupka, kao i prilikom izvršenja krivičnih sankcija, odnosno drugih mera, koje su predviđene zakonom, izuzev ukoliko ovo nije u detetovom najboljem interesu;
8) uz poštovanje prava na privatnost u svim fazama postupka i zabranu otkrivanja informacija o njegovom/njenom identitetu i njegovoj/njenoj porodici svakom licu koje nije zakonom ovlašćeno da ih primi;
9) uz davanje prednosti krivičnim sankcijama koje se ne izvršavaju u institucionalnim uslovima i to samo u meri i za vreme koje je neophodno;
10) uz nastojanje da se jačaju sposobnosti svih subjekata sistema;
11) uz davanje posebnog značaja obuci i specijalizaciji, multidisciplinarnom i multisektorskom pristupu, kako bi se osigurao kontinuitet brige za dete u sukobu sa zakonom kao i njegova/njena socijalna integracija, odnosno reintegracija.

Zaštita i prava deteta izvršioca protivpravnog dela koje nije navršilo četrnaest godina
Član 104.

Dete izvršilac protivpravnog dela koje nije navršilo četrnaest godina uživa posebnu zaštitu.
Dete iz stava 1. ovog člana uživa sva prava iz ovog zakona.
Organi javne vlasti preduzimaju mere u skladu sa zakonom i pružaju detetu iz stava 1. ovog člana usluge podrške i pomoći radi njegove/njene reintegracije u društvo.
U preduzimanju mera i pružanju usluga iz stava 3. ovog člana, organi javne vlasti rukovode se najboljim interesima deteta.
Organi javne vlasti pri preduzimanju mera i pružanju usluga iz stava 3. ovog člana, pribavljaju mišljenje deteta.

Zaštita i prava deteta u situacijama oružanih sukoba
Član 105.

Dete ne može biti član oružanih snaga niti oružanih grupa.
Regrutovanje dece u oružane snage i grupe zabranjeno je. Pristanak deteta na regrutovanje u oružane snage ili grupe ništavo je.

Držanje, nošenje i korišćenje oružja od strane deteta zabranjeno je.
Obučavanje dece rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama zabranjeno je i u mirnodopskim uslovima.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od učešća u oružanim sukobima, regrutacije u oružane snage ili grupe, držanja, korišćenja i nošenja oružja i obuke u rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama.

Mere iz stava 5. ovog člana uključuju i ograničavanje i prestanak prava na rad pravnih i fizičkih lica koja postupaju suprotno zabranama iz st. 2 – 4 ovog člana.

Organi javne vlasti obezbeđuju deci koja žive ili borave u Srbiji, a koja su prethodno regrutovana i korišćena u oružanim sukobima u drugim državama, svu odgovarajuću pomoć za njihov fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju.

Dete u situacijama oružanih sukoba uživa pravo na posebnu zaštitu iz člana 75 . Zakona.

Dete žrtva
Član 106.

Detetom žrtvom smatra se dete koje je pretrpelo nasilje,  zanemarivanje, radnu i drugu eksploataciju, seksualno nasilje i eksploataciju i dete žrtva prodaje i trgovine decom.
Detetom žrtvom smatra se i dete koje je svedok nasilja, zanemarivanja i seksualnog nasilja i eksploatacije nad drugom osobom, kao i dete svedok protivpravnih dela.
Detetom žrtvom smatra se i dete kome radnje iz stava 1. ovog člana prete ili su stavljene u izgled.

NADLEŽNOSTI U OSTVARIVANjU I ZAŠTITI PRAVA DETETA

1. Nadležnosti državnih organa

Narodna skupština
Član 107.

Narodna skupština u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta usvaja strateški dokumet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta za period od 10 godina i razmatra godišnje izveštaje o njegovom sprovođenju.

Vlada
Član 108.

Vlada u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta naročito:
1)    predlaže i izvršava zakone i druge opšte akte koji se odnose na ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
2)    predlaže Narodnoj skupštini strateški dokument iz člana 103. Zakona, stara se o njegovom sprovođenju i podnosi godišnje izveštaje o njegovom sprovođenju;
3)    usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta;
4)    obrazuje Nacionalni savet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta, imenuje njegove članove, bliže uređuje njegove zadatke i način rada, obezbeđuje sredstva za njegov rad i razmatra njegove inicijative, predloge i preporuke;
5)    stara se o obezbeđenju budžetskih i drugih sredstava posebno namenjenih za ostvarivanje i zaštitu prava deteta.

Nacionalni savet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta
Član 109.

Nacionalni savet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta:
1)    izrađuje nacrt strateškog dokumenta iz člana 103. Zakona i predloge godišnjih programa za njegovo sprovođenje;
2)    koordinira aktivnosti državnih organa, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i sarađuje sa organizacijama civilnog društva i privatnim institucijama na sprovođenju mera za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
3)    prati ostvarivanje i zaštitu prava deteta, inicira i predlaže mere za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
4)    analizira efekte preduzetih mera i inicira naučni i stručni rad u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta;
5)    razmatra i daje mišljenja na predloge zakona i sektorskih politika od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
6)    predlaže programe obuke od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
7)    priprema godišnje izveštaje o sprovođenju Nacionalne strategije;
8)    priprema petogodišnje izveštaje o položaju dece u Republici Srbiji i merama koje su preduzete radi sprovođenja Konvencije o pravima deteta i fakultativnih protokola uz Konvenciju;
9)    obavlja i druge poslove utvrđene aktom Vlade, Nacionalnom strategijom i godišnjim programima za sprovođenje Nacionalne strategije.

U Nacionalni savet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta imenuju se predstavnici republičkih organa uprave nadležnih za poslove rada i socijalne politike, zdravlja, prosvete, kulture, omladine i sporta, pravde i za unutrašnje poslove, ljudskih i manjinskih prava, predstavnici autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i predstavnici dece i predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave ostvarivanjem i zaštitom prava deteta.
Na sednice Nacionalnog saveta za ostvarivanje i zaštitu prava deteta mogu se pozivati naučni i stručnjaci i predstavnici pojedinih organizacija i institucija.

Sredstva za rad Nacionalnog saveta za prava deteta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Ministarstva i drugi organi državne uprave
Član 110.

Ministarstva i drugi organi državne uprave, u okviru svog delokruga, predlažu i sprovode politiku, izvršavaju zakone i međunarodne ugovore, opšte akte Narodne skupštine i Vlade i preduzimaju druge potrebne mere za unapređivanje ostvarivanja i zaštite prava deteta.

Nezavisan državni organ za zaštitu ljudskih prava
Član 111.

Nezavisan državni organ za zaštitu ljudskih prava  štiti prava i slobode deteta i kontroliše rad organa uprave, u skladu sa zakonom.

U redovnom godišnjem izveštaju organa iz stava 1. ovog člana posebno se prikazuju podaci o aktivnostima na zaštiti prava deteta i uočenim nedostacima u ostvarivanju prava deteta, kao i predlozi za poboljšanje položaja dece u odnosima sa organima uprave.

U radu državnog organa iz stava 1. primenjuje se princip participacije deteta kroz ustanovljavanje posebnog savetodavnog tela sastavljenog od dece.

2. Nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Autonomna pokrajina
Član 112.

U ostvarivanju i zaštiti prava deteta autonomna pokrajina, preko svojih organa:
1)    donosi i realizuje pokrajinski plan i programe za ostvarivanje i zaštitu prava deteta, u skladu sa strateškim dokumetom iz člana 103. Zakona;
2)    planira i utvrđuje izvore finansiranja za ostvarivanje i zaštitu prava deteta iz okvira svoje nadležnosti;
3)    podstiče, koordinira i pomaže aktivnosti jedinica lokalne samouprave na ostvarivanju i zaštiti prava deteta;
4)    sarađuje sa državnim organima, organima jedinica lokalne samouprave, naučnim i stručnim organizacijama i organizacijama civilnog društva, kao i sa regijama i opštinama susednih zemalja, radi ostvarivanja, zaštite i unapređivanja prava deteta.

Jedinice lokalne samouprave
Član 113.

U ostvarivanju i zaštiti prava deteta jedinice lokalne samouprave, preko svojih organa:
1)    donose i realizuju plan i programe za ostvarivanje i zaštitu prava deteta, u skladu sa strateškim dokumetom iz člana 103. Zakona;
2)    planiraju i utvrđuju izvore finansiranja za ostvarivanje i zaštitu prava deteta iz okvira svojih nadležnosti;
3)    podstiču i koordiniraju aktivnosti ustanova i organizacija koje osnivaju i sarađuju sa organizacijama civilnog društva i privatnim institucijama na ostvarivanju i zaštiti prava deteta;
4)    pomažu razvoj oblika samopomoći i solidarnosti i podstiču aktivnosti i pružaju pomoć humanitarnim i drugim organizacijama čiji su ciljevi od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
5)    sarađuju sa državnim organima, organima autonomne pokrajine, naučnim i stručnim organizacijama i organizacijama civilnog društva, kao i sa opštinama susednih zemalja, radi ostvarivanja, zaštite i unapređivanja prava deteta.

3. Privatne institucije

Nadležnost privatnih institucija u zaštiti prava deteta
Član 114.

Privatne institucije obavljaju delatnost u vezi sa zaštitom prava dece i pružanjem posebne zaštite deci u skladu sa zakonom.

U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana privatne institucije su dužne da postupaju saglasno odredbama Zakona.

4. Izveštavanje o stanju i zaštiti prava deteta

Obaveza dostavljanja podataka
Član 115.

Organi javne vlasti dužni su da prikupljaju i organu javne vlasti nadležnom za poslove statistike dostavljaju dva puta godišnje podatke o stanju ostvarivanja i zaštiti prava deteta, u skladu sa metodologijom koju utvrđuje Nacionalni savet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta.

Organ javne vlasti nadležan za poslove statistike obrađuje podatke o ostvarivanju i zaštiti prava deteta i dostavlja ih Nacionalnom savetu za ostvarivanje i zaštitu prava deteta.

Izveštaji o stanju i zaštiti prava deteta
Član 116.

Godišnji izveštaji o sprovođenju strateškog dokumeta iz člana 103. Zakona i petogodišnji izveštaji o položaju dece u Republici Srbiji i merama koje su preduzete radi sprovođenja Konvencije o pravima deteta objavljuju se putem sredstava javnog informisanja.

Nema komentara.

Scroll To Top