RoditeljSrbija.com Roditeljski portal, trudnoća, porođaj, mama, beba, porodica, deca, ishrana, vrtići, škole, fakulteti, zdravlje, dešavanja
TELESNA ZRELOST
Telesna zrelost je merilo detetovog zdravlja, uslov je normalnog psihičkog i socijalnog razvoja. Telesna zrelost mora dostići određeni stepen da bi dete moglo da podnese naporni ritam škole. Merenje visine, težine, određivanje indeksa telesne mase, pojava trajnih zuba, mišićna snaga itd. Važno je s obzirom na svakodnevne napore školskog života (pešačenje od kuće do škole, nošenje školske torbe, dugotrajno sedenje u školskoj klupi …) na koje do sada dete nije naviklo. Za uspeh u školi nužna je dobra razvijenost čulnih organa, naročito vida i sluha, koja se utvrđuje na sistematskom pregledu. Dete mora dobro videti i čuti da bi upoznalo svet oko sebe. Isto tako i stepen razvoja nervnog sistema mora postići određenu zrelost.
Normalan telesni razvoj omogućava detetu da lakše uhvati ritam i tempo školskog rada, da lakše savlada mnoge telesne i psihičke napore, koji ga čekaju u školi, ali je i značajan za razvoj njegove ličnosti. Telesnu zrelost određuje lekar prilikom pregleda.
INTELEKTUALNA ZRELOST
Pitanje intelektualne zrelosti deteta koje kreće u školu značajno je zbog toga što su osnovni zadaci koje će dete savladavati u školi intelektualne prirode.
Intelektualna zrelost deteta obuhvata dobro razvijen govor, koji je osnova za razvijanje dečjeg mišljenja i jedan od bitnih uslova ljudske komunikacije, prenošenja iskustava i učenja. Pre polaska u školu dete mora biti sposobno da izrazi svoje misli i potrebe i da razume govor drugih. Dete ovog uzrasta govori tečno i korektno, može da sintetiše glasove u reč, prepoznaje glas kojim počinje reč, u stanju je da čuje reč kao celinu i razlikuje je od druge. Dete ovog uzrasta zna oko 3000 reči, ali je u toku jednog dana u stanju da upotrebljava tek oko stotinak reči.
Razvijenost pažnje u predškolskoj dobi uglavnom je nenamerna. Polaskom u prvi razred, zbog organizacije nastave i izloženosti mnoštvu informacija, dete mora imati namernu pažnju i mogućnost koncentracije. Namerna pažnja dece koja polaze u prvi razred nije velika, ona traje prosečno oko 10-15 minuta i ona će se sistematskim radom brzo povećavati. Distribucija i prenošenje pažnje bitna su svojstva pažnje potrebna za praćenje školskog rada. Dobra pažnja deteta olakšava učenje, pamćenje i lakše spoznavanje. Među decom postoje velike razlike u obimu pažnje, njenoj trajnosti i koncentraciji.
Od deteta koje kreće u školu očekuje se i razvijenost pamćenja, koja zavisi od detetovih interesovanja, aktivnom stavu i uočavanju logičkih veza. Pojmovno ili logičko mišljenje tj. Sposobnost shvatanja odnosa i veza među stvarima i pojavama koje deca opažaju, ali i predviđanje tih odnosa bez ranije stečenog iskustva, počinje da se razvija pred kraj predškolskog perioda. Na pragu osnovne škole deca počinju da izgrađuju glavne misaone operacije kojima se koristimo pri formiranju pojmova, apstrakciju i generalizaciju. S polaskom u školu naglo će rasti sposobnost deteta da razmišlja o sve opštijim i apstraktnijim stvarima.
Inteligencija (prema psihologu Hauardu Gardneru) uključuje bogatstvo jezičnogizražaja (lingvistička inteligencija), efikasno korišćenje brojeva i lakoću uočavanje logičke strukture i odnosa uzročno-posledične veze (logičko-matematička inteligencija), tačno opažanje i snalaženje u prostoru, sposobnost prostornog oblikovanja i sposobnost vizualizacije (prostorna inteligencija), sposobnost služenja celim telom u izražavanju misli i osećaja (telesno-kinestetička inteligencija), osećaj za muziku, ritam, dinamiku, melodiju, boju glasa ili instrumenta (muzička inteligencija), uočavanje i razlikovanje raspoloženja, namera, motivacija i osećaja drugih ljudi (interpersonalna inteligencija), poznavanje samog sebe i mogućnost delovanja u skladu sa tim (intrapersonalna inteligencija).
Na početku školovanja dete će morati ovladati grafomotoričkim veštinama koje imaju značajan uticaj na savladavanje veština čitanja i pisanja koje su temeljne veštine daljeg školovanja.
