A poljubac?

Dete sa druge strane, postepeno raste i posmatra. Pošto već odavno logički rasudjuje, našoj bebi je već jasno da je stavljena u poziciju “centar sveta” i u skladu sa tim i raste.
Polako preuzima model ponašanja za svoje roditeljske dane, i otvara svoja mala vrata na začaranom krugu koji nikako da prestane.
Loše strane pozicije “centar sveta” se najbolje vide, kada dobijemo drugo dete ili kada, uhvatimo sebe da radimo neke stvari koje bi se sasvim fino mogle definisati “nenormalnim”.

Ako nije već kasno, čupamo iz korena. Batinama…
Kao da je beba sticala sama loše navike, a gde smo za to vreme mi bili?
Posle toga ide kajanje pa pokloni… Ili pokloni, kajanje pa batine. U zavisnosti od raspoloženja.
“Šta ima lepše od dečijeg osmeha? Dajte sve, neće da se baci!“ kažemo prodavcu i iskupljeni izađemo iz prodavnice.
Već smo se prepoznali, ili smo prepoznali nekog koga poznajemo…
Da bi smo izašli iz klišea, oni koji u njemu ne žele da budu, potrebno je misliti o ovome dok nam je bebac još uvek jako mali. Evo kako?

Treba navikavati nas same da dete nije naše, baš kao što ni mi nismo vlasništvo naših roditelja…
Tretirati dete kao izgrađenu ličnost, koja već sutra odlazi od kuće na put koji iziskuje samostalnost,
ličnost koja nam neće dozvoliti da je ućutkujemo,
zovemo šeprtljom,
smejemo se kada pogreši,
da ga učimo nešto u šta ni sami nismo sigurni,
ili ga ubedimo da na ko zna koga liči.

Kao što ga nećemo pustiti ni da nas udara,
da spava u krevetu sa nama, niti da organizuje život velikima, on tako mali…

Mazite svoje dete kad god možete,
fizičko maženje nema veze sa razmaženošću.
Naše dete možemo razmaziti postupcima,
dok su maženje  i dodir u svakom trenutku
dobro došli i preporučljivi!

Deca traže ljubav, red i disciplinu
i nikada je ne zloupotrebe.

S. Josić Autor knjige “…Biram da budem mala”