Abortus

Abortus

U Srbiji postoji prilično liberalan zakon o prekidu trudnoće u odnosu na evropske zemlje. Prema slovu našeg zakona, svaka devojka koja je napunila 16 godina, do desete nedelje trudnoće, bez znanja i saglasnosti roditelja, bolničkom ginekologu može da podnese zahtev za prekid trudnoće. Samo u izuzetnim slučajevima (silovanje, rodoskvrnjenje, bolest) odluku o prekidu trudnoće donosi konzilijum lekara ili etički odbor (sastavljen od profesora ginekologije, neuropsihijatrije, sociologije…) čija odluka mora biti jednoglasna i obrazložena pismenim putem.

Ono što Srbiju razlikuje od zapadnoevropskih zemalja jeste to što je tamo abortus iskustvo mladih žena, a kod nas sve žene prekidaju trudnoću na ovaj način nezavisno od starosti, stepena obrazovanja i reproduktivnog stadijuma. Nažalost, kod nas je to način kontrole rađanja i planiranja porodice.

Granice se spuštaju za sve vrste izazova koje mladi hoće da probaju. Prema nekim podacima, 19 odsto mladih prvi seks je imalo sa 17 godina. Postoji i ogroman pritisak medija, podstiče se što raniji ulazak u seksualni život koji se predstavlja vidom ženske emancipacije. Mlade devojke sve više postaju promiskuitetne i bez razmišljanja i konsultacija se upuštaju u rizične seksualne veze. Nažalost, mladi slabo znaju o kontracepciji i metodama zaštite. Uglavnom se informišu između sebe, od vršnjaka, a kod lekara obično dolaze na kraju. Prekid trudnoće je teže i rizičnije raditi kod žena koje nisu rađale.

Pored psihičkih posledica, abortus može da dovede i do nemogućnosti da se ponovo ostane u drugom stanju.

Procene su da se godišnje u Srbiji oko 150.000 žena podvrgava hirurškom prekidu neželjene trudnoće. To znači da se u proseku svaka žena u reproduktivnim godinama odlučuje na najmanje jedno nasilno okončanje trudnoće iz nemedicinskih razloga. Pri tom, trebalo bi imati u vidu i to da je broj abortusa u Srbiji i pre ratnih devedesetih godina bio veoma visok.

Umesto savremene kontracepcije – pilula, kondoma ili „spirale”, lekari tvrde da se u Srbiji i dalje pribegava tradicionalnim metodama kao što su plodni i neplodni dani ili prekinuti odnos. Kao razloge za to ginekolozi ističu predrasude, nizak nivo informisanosti i opšte kulture, ali i patrijarhalna načela. O pilulama vladaju ubeđenja da nisu dovoljno efikasne, da štete opštem zdravlju, mogu da dovedu do gojaznosti, steriliteta, maljavosti, dok za kondome mnogi veruju, takođe, da su neefikasni, smanjuju užitak ili da pucaju. I dalje su i u svetu i kod nas zastupljena mišljenja da su prekinuti odnos i odnosi za vreme mesečnog ciklusa efikasan vid zaštite.

Abortus nije vid kontracepcije.