Aspergerov sindrom

Roditelji, najčešće, prve simptome Aspergerovog sindroma uoče u predškolskom uzrastu njihovog deteta, a naročito onda kada uđu u intenzivniju interakciju sa vršnjacima

Motorni razvoj je odložen i usporen. Obolela deca mogu otežano učiti i neke sasvim jednostavne veštine, poput korišćenja pribora za jelo, vožnje bicikla ili hvatanja i dobacivanja lopte. Motorna dispraksija se može manifestovati trapavošću i nedostatkom koordinacije, tako da retko uzimaju učešće u igri i sportovima. Hod je trapav i nezgrapan. Rukopis je vrlo loš i nečitak.

Neki roditelji uočavaju da deca kao da su jedva čekala da nauče da čitaju, zatvaraju se u sobu i čitaju sve što im padne pod ruku. Interesantno bi kod ovakve dece bilo sprovesti istraživanje na temu kako shvataju i doživljavaju emocije junaka književnih dela.
Uprkos nekim sličnostima sa autizmom, deca sa Aspergerovim sindromom pokazuju normalan ili čak napredan govor i intelektualni razvoj. Deca sa ovim sindromom najčešće ulažu veći trud od onih sa autizmom u sklapanje prijateljskih odnosa i učešće u različitim aktivnostima sa drugom decom. Žele da se druže, ali imaju problema kada to treba da sprovedu u delo. Oni savladavaju te društvene veštine s mukom, na način na koji bi vi ili ja učili da skijamo ili sviramo neki muzički instrument, dakle, sa puno pokušaja i pogrešaka, sa puno uspona i padova.
Ne vole nikakve promene u svojoj ustaljenoj dnevnoj rutini. Uglavnom im treba objasniti kako se neko drugi oseća. Često nisu u stanju da shvate neku šalu ili sarkastične komentare shvataju bukvalno. Nemaju smisla za humor, ne shvataju viceve, niti se i sami šale.
Često im se dešava da su upadljivo nezreli za svoj kalendarski uzrast, naivni ili lakoverni i kao takvi česta meta zadirkivanja ili različitih vrsta zlostavljanja među vršnjacima. Neki od njih slepo izvršavaju „zapovesti”, ne uvek dobronamernih vršnjaka, verujući da se u tome nalazi način da se bude prihvaćen.

Neke tipične karakteristike Aspergerovog sindroma, poput pojačane pažnje usmerene na detalje i fokusiranja interesovanja, mogu uvećati šanse za univerzitetski ili poslovni uspeh. Čini se da je veliki broj ljudi sa Aspergerovim sindromom posebno fasciniran dostignućima na polju tehnologije i vrlo često biraju poslove iz takvih oblasti, gradeći neretko izrazito uspešne karijere. Naučne karijere su, bez izuzetka, polje u kojima ove osobe nadmašuju ostale. U stvari, veliki broj značajnih istorijskih figura pokazivao je neke od simptoma ovog oboljenja: Volfgang Amadeus Mocart, Albert Ajnštajn, Marija Kiri, Tomas Džeferson. Nekada je potrebno da se stvari zaista vide na različit način od ostatka sveta, da bi se nauka ili umetnost pomerili unapred.
Ove osobe mogu sasvim uspešno da vode nezavistan život, da napreduju na poslovnom i emotivnom planu, ali je vrlo verovatno da će im često u životu biti potrebna posebna doza moralne i svake druge podrške porodice. Važno je upamtiti i objasniti detetu ili odrasloj oboleloj osobi da neko ko pati od Aspergerovog sindroma nije „lud”, već se samo malo razlikuje od drugih. U nekim stvarima je uskraćen, a u nekim stvarima i mnogo bolji od drugih. Uz podršku roditelja i kasniju vlastitu volju za radom na sebi, može odrasti u srećnog i ispunjenog izvanredno funkcionalnog čoveka.