Astrid Lindgren

Njeno mišljenje je uvažavala i vlada kad je krojila zakone. Astrid se posebno borila protiv fizičkog kažnjavanja dece. Doprinela je donošenju zakona 1979, po kojem se u Švedskoj zabranjuje fizičko nasilje nad decom i na koji su njeni zemljaci naročito ponosni. Astrid Lingren je napisala osamdeset sedam knjiga, na osnovu kojih je snimljeno osamnaest filmova.

Njena najpoznatija dela su: „Pipi Duga Čarapa” (1944), „Majstor detektiv Blomkvist” (1946), „Moj sin Mio” (1954), knjige o deci iz Galamdžijske ulice – „Luckasta Lota” (1958) i „Lota pravi lom” (1961), „Karlson na krovu” (1955), „Razmo u skitnji” (1956), „Emil iz Leneberja” (1971), „Braća Lavlje Srce” (1973) i „Ronja, razbojnička kći” (1981). Nagrađena je svim najvažnijim priznanjima za književnost i humanost, među kojima su i Nemačka nagrada za omladinsku knjigu za roman „Moj sin Mio” (1956), Medalja Hansa Kristijana Andersena za „Razmus u skitnji” (1958), Zlatna medalja Švedske akademije (1971), Nagrada nemačkih knjižara za mir (1978), Zmajeva povelja – jedna od najvažnijih jugoslovenskih nagrada za književnost za decu (1985), Uneskova nagrada za književnost (1993), a za „posvećenost pravdi, nenasilju i razumevanju manjina, kao i za njenu ljubav i brigu o prirodi” dobila je počasnu nagradu The Right Livelihood Award (1994), koju nazivaju i alternativna Nobelova nagrada. Imala je devedeset četiri godine kada je umrla.