Ovaj tekst namenjen je roditeljima i ima za cilj da olakša razumevanje ovih „teških“ godina. Pritom nema pretenziju da saopšti nešto što nije poznato, nego samo da podseti na nešto što ponekad zaboravljamo.
Dakle, kako je to biti roditelj adolescentu?
Adolescencija (od latinskog adolescere što znači rasti, sazrevati) period je mladalaštva, od puberteta do postizanja pune zrelosti. O njoj smo skloni da razmišljamo kao najlepšem periodu života, vođeni idejom o zdravlju, mladosti i snazi kao prvim preduslovima za sreću. Neuspeh mlade osobe da se snađe u ovom periodu tumačimo kao odraz lenjosti, nedovoljne motivacije, pa ponekad i bezobrazluka. A istina je sasvim drugačija.
Adolescenciju obeležava crna statistika: zloupotreba alkohola i narkotika, bekstva od kuće, neželjene trudnoće, pokušaji samoubistva i slično. To je jedan od najosetljivijih životnih perioda. Psiholozima je poznat podatak da u svim kriznim situacijama, kakvi su ratovi, nesreće i slično posebnu pažnju treba usmeriti na adolescente, jer su rizici od snažnih reakcija i trajnih posledica kod njih najveći.