U katoličanstvu priprema za Božić počinje došašćem. U nekim krajevima se praznik Svetog Andrije apostola uzima za prvi dan došašća. Odlazi se na ranojutarnje mise zornice, posti se i duhovno priprema za veliki praznik. U novije vreme se proširio običaj izrade adventskog venca sa četiri sveće, po jedna za svaku avdentsku nedelju.
U katoličkim domovima prostoriju krasi božićno drvce (kod pravoslavaca to je badnjak). Obično je to neko zimzeleno drvo, najčeće jela, koje se unosi u dom i kiti raznim ukrasima, bombonama i drugim slatkišima. Krase ga i raznobojne svetleće lampice, a na vrh se postavlja anđeo ili zvezda repatica, koja simbolično predstavlja vitlejemsku zvezdu.
Katolici odlaze na tri liturgije, za početak na ponoćku na sam Badnjak na kojoj se dočekuje Božić, zatim na ranojutarnju liturgiju zornicu, tzv. malu liturgiju gde se obično pričešćuje, a na poldanicu ili velu misu odlazi se po danu.
Božićna trpeza kod rimokatolika razlikuje se od pravoslavne u izboru hrane. Kao i pravoslavna, svečana je i veoma značajna za celu porodicu. Na ukrašenom stolu nalazimo srnetinu ili bakalar, ćuretinu, a ponegde sir i kobasice. Ipak, lepota svih trpeza je u tome što se dele u krugu najdražih koji se, za tu priliku, okupljaju.
U rimokatoličkim crkvama, umesto ikona (koje su karakteristika pravoslavnih crkava), srećemo kipove svetaca, a pojedini praznici predstavljeni su kao male pozorišne scene.