Odlučite Sami
Ta deca će i ovde završiti na ulici, eventualno će otvoriti još jednu sigurnu kuću gde mogu da jedu i naspavaju se ali onda će nastati problem kao što je već bio u jednoj beogradskoj zgradi u kojoj stanari nisu mogli da se pomire sa sramotom da na stepeništu sreću romsku decu pa su morali da ih sele, i tako u krug. To što osećaju ovakvu sramotu ljudi koji se stide ne bi smeli nikada sebi da dozvole zbog mnogo stvari i zbog iste logorske sudbine koju su Romi i Srbi imali u drugom svetskom ratu.
Ne želim da verujem već sam potpuno sigurna da su oni narod koji ima dušu kao u donjoj crtici Miroslava Antića, za razliku od mnogih od nas…
“Jesi l’ čuo da će sutra padati dinari s neba?
– Nisam.
A je l’ veruješ da ima ‘tica što donosi kolače?
– Ne verujem.
Jesi l’ čuo da ima negde gde je stalno leto?
– Nisam.
A jel’ veruješ da u radiju žive mali ljudi?
– Ne verujem.
Pa marš onda iz naseg sokaka kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam na pola, kao lebac!
Eto!”
Hvala sajtu mahlat.rs