Da li je moja beba previše bucmasta?

Već ste verovatno čuli kako bebe rastu neverovatnom brzinom. Takav rast koji dožive u prvoj godini više se nikada neće ponoviti u životu. Nakon otprilike četiri do šest meseci beba će udvostručiti svoju težinu. Na prvi rođendan, biće teška tri puta više nego što je imala kad se rodila. I to je zaista čudesan rast. Ali, može li beba biti predebela?

Koliko god to roditeljima možda bilo važno jer imaju potrebu da prate nedeljna očekivanja u porastu težine, ti podaci nisu toliko važni i presudni u oceni blagostanja bebe, svakako ne tačno u gram. Mnogo je važnije da bebino dobijanje na težini prati očekivani rast odnosno da beba dobija ujednačeno i na težini i na visini. Svaki pedijatar će na redovnim pregledima pratiti rast deteta i koliko je ona u skladu se prosečnim merama rasta. Ustvari se vrlo retko događa da su bebe patološki debele ili mršave.

Trebaju li bebama masni jastučići?

Biti bucmasta beba nije nedostatak. Dapače, masni jastučići služe kao Spremište energije i izolacioni sloj protiv hladnoće tako da ne treba razmišljati o smanjivanju obroka ili dijeti. S druge strane, postoje bebe koje su poprilično mršave i nemaju puno masnih jastučića. Takve bebe su takođe zdrave – mršave su jer imaju takve predispozicije i roditelji su im možda bili takve bebe – i nije im potrebno davati dodatne količine mleka, već samo onoliko koliko traže. Problem, međutim jeste ako dete snažno gubi na težini. Tada obavezno treba porazgovarati s pedijatrom.

Imaju li bucmaste bebe veće šanse postati gojazna deca?

Ne! Kada deca postanu ozbiljnije motorički aktivna, kad prohodaju, jastučići se postupno počnu topiti. Ali već u prvoj godini roditelji znaju da naprave grešku pa na prvo detetovo negodovanje kao rešenje nude piće ili nešto za grickanje iako dete nije gladno već je napunilo pelenu ili mu je dosadno. Tako dete gubi svoj prirodni i urođeni osećaj za glad i sitost i postaje mala grickalica.

Jesu li dojene bebe kasnije manje debele?

Da. U bavarskom istraživanju s gotovo 10000 odojčadi pokazalo se da su deca koja su bila dojena znatno ređe bila gojazna u poređenju sa nedojenom decom. Još zanimljiviji se pokazao sedeći podatak: što su deca duže bila dojena to su ređe imala prekomernu težinu. To naravno ne znači da će deca na flašici automatski kasnije biti debela. Izuzetno je važno kod pripreme flašice držati se preporučenog doziranja adaptiranog mleka naznačenog na pakovanju. Ako dete volumenski pije manje ili više od preporučenog, to nije problem, ali ako pije pregusto pripremljeno mleko, to već može biti problem.

Kako roditelji mogu zaštititi svoje dete od problema s težinom?

• Ponudite detetu da jede kad je gladno. Ne nudite ga hranom kada mu je dosadno ili je umorno.
• Neka dete samo odlučuje koliko će piti ili jesti. Ako okrene glavu u stranu ili ne želi da otvori usta, verovatno je sito.
• Omogućite detetu mirnu i opuštenu atmosferu prilikom obroka bez obzira dojite li ga, hranite na flašicu ili samo jede prstićima ili priborom. Igračke ili televizor odvlače pažnju.
• Kad napuni šest meseci, kada počne da jede i kašice, navikavajte dete na zajedničke porodične obroke.
• Nemojte detetu davati keksiće, perece ili flašicu između obroka. Jede se za stolom čim dete počne da sedi, a ne jede se u automobilu ili tokom igre u dnevnom boravku.
• Izbegavajte slatke čajeve i sokove.
• Dajte detetu dovoljno mogućnosti za puzanje i istraživanje.

Sme li se beba staviti na dijetu?

Nikada i ni u kojem slučaju! Dijeta ne samo da je nezdrava za bebe, već dete može da izgubi osećaj za glad i sitost ili još gore, poverenje u svet u koji je tek stiglo.