Kažu da to nije rešenje. Neke emisije mogu pobuditi dečije interesovanje za čitanje, razviti određene socijalne veštine, pokrenuti na razmišljanje, pobuditi istraživački duh, a šteta bi bilo toga se lišiti. Zato je jedino ispravno rešenje, najpre, ograničiti vreme pred TV-om i tako podstaći decu na igru, više kretanja i zdrave aktivnosti, a ono vreme koje provedu pred ekranom, strogo profiltrirati – odabrati im kvalitetne sadržaje koji ih mogu oplemeniti! Dakle, promeniti kanal kada se spaze agresivni i drugi nepoželjni i opasni sadržaji, BEZ RAZMIŠLjANjA!
E, a to, takođe, znači neprekidnu roditeljsku pažnju, praćenje, upućenost u svakodnevni život deteta što zahteva enormnu energiju, principijelnost i vreme.
Kad se sve to prožme ljubavlju – zauzvrat dobijate srećno, stabilno dete koje zna šta hoće i nastavlja Vašu misiju na sopstvenoj samoizgradnji, tamo gde ste joj Vi udarili temelje. Nagrada je neprocenjiva!
Hvala sajtu: simonidapsiholog.wordpress.com