Dečak i pas

U izlogu prodavnice sa kućnim ljubimcima pojavio se natpis ŠTENCI NA PRODAJU. Neki dečak je pročitavši natpis odlučio ući u prodavnicu da se raspita.

„Koliko koštaju štenci?“, pitao je vlasnika trgovine.

„Od trideset do četrdeset dolara“, odgovori trgovac.

Dečak zavuče ruku u svoj džep i izvuče nešto sitniša.

„Imam samo dva dolara i trideset sedam centi. Mogu li ih svejedno pogledati?“

Trgovac se nasmeši i zazviždi, a iz kuće u dvorištu došeta ponosna kujica sa svojih pet mekanih loptica. Jedno je štene vidljivo zaostajalo za drugima. Mali dečak se odmah sagnu i nežno podiže šepavo štene.

„Šta nije u redu sa ovim štencem?“

Trgovac mu objasni da se štene okotilo sa jednom kraćom šapom i da će zato uvek šepati. Dečak uskliknu: „To štene bih baš ja želeo kupiti!“

Trgovac reče:

„To štene ne moraš kupovati. Ako ga zaista želiš, ja ću ti ga pokloniti!“

Na to se dečak rastuži:

„Ne želim da mi ga poklonite. Ovo štene jednako je vredno kao i ostali. Želim ga kupiti po punoj ceni. Sada ću vam dati dva dolara i trideset sedam centi, a potom ću vam davati po pedeset centi mesečno sve dok ga ne otplatim!“

Na trgovčevo iznenađenje dečak povuče nogavicu svojih pantalona i pokaza svoju iskrivljenu, invalidnu  nogu koju je podupirala metalna šipka. Tada tiho prozbori:

„Ni ja nikada neću moći trčati i skakati. Ovo štene treba nekoga ko će ga razumeti. Nekoga ko će se o njemu brinuti i voleti ga baš takvog kakav jeste“