DODELA KNJIŽEVNE NAGRADE DKSG

ДОДЕЛА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ ДКСГ

за најбољу нефикцијску књигу објављену 2020. у Републици Србији

 

Четвртак 23. септембар

 

19.00, Амфитеатар /Магистрала “Драган Ве Игњатовић”

Учествују: чланови жирија – др Томислав Брлек, др Ана Стишовић Миловановић, Светислав Басара (овогодишњи председник) и добитница Александра Манчић.

На последњем састанку (одржаном у среду 15. септембра путем зоом апликације) жирија за доделу награде Дома културе Студентски град

за најбољу књигу нефикцијске прозе објављену први пут у Републици Србији 2020. године,

жири у саставу др Ана Стишовић Миловановић, др Томислав Брлек и Светислав Басара (овогодишњи председник),⁣

донео је одлуку да награда за прошлу годину из области нефикцијске књижевности припадне⁣

⁣

АЛЕКСАНДРИ МАНЧИЋ за књигу МИСТИКА И ОПРЕСИЈА. Издавач је Службени гласник, а уредник књиге Гојко Тешић⁣

⁣⁣

Додела награде је ове године подржана од стране Министарства културе и информисања РС

(У прилогу се налази саопштење жирија)

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ

ДОМА КУЛТУРЕ СТУДЕНТСКИ ГРАД ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ

НЕФИКЦИЈСКЕ ПРОЗЕ ОБЈАВЉЕНУ 2020. У СРБИЈИ

 

 

Од књига приспелих на конкурс за Kњижевну награду Дома културе Студентски град за нефикцијску прозу, жири је из овогодишње понуде у ужи избор одабрао следеће наслове „Бекет, човек и дело”, Боривоја Герзића (Златно руно), „Kњига нестајања – Kратка шетња кроз ишчезло” Ане Ристовић (Архипелаг) и „Мистика и опресија” Александре Манчић (Службени гласник).

На завршној седници одржаној петнаестог септембра, жири је већином од два гласа, уз један уздржан, донео одлуку да овогодишњу награду додели Александри Манчић за књигу „Мистика и опресија”.

Годинама преводећи шпанске мистике, пишући притом огледе о мистичаркама и мистицизму, Александра Манчић је у извесном смислу и сама постала мистик и с временом савладала умеће да на духован, али разумљив начин тумачи списе чије теме надилазе, профани, дискурсивни рацио.

Награђену студију „Мистика и опресија”, Манћићева је посветила Симони Вејл, која је током свог кратког живота – није претерано рећи намерно кратког – исписала хиљаде страница о томе како поново успоставити везу са Оним са чиме се веза не може успоставити, како изговорити оно што се не може изговорити и која је, да би речима дала тело, све што је написала проживела и претрпела на својој кожи.

Сличним поступком – саучествoвањем у боловима које је Симона Вејл радосно трпела, враћајући тако њене речи натраг у живот – Александра Манчић је исписала истовремено уметнички уверљиву и теоријски утемељену биографију једног крхког – и по парадоксу да се сила Божија у слабости показује савршена – снажног бића које је свету обзнанило истину да пропада зато што је из њега ишчилела љубав.

Равноправни конкуренти „Мистици и опресији” биле су књиге “Бекет – човек и дело” Боривоја Герзића и “Kњига нестајања – Kратка шетња кроз ишчезло” Ане Ристовић.

Можда би још равноправнији конкуренти – можда чак и добитници награде – биле књиге Синана Гуџевића „Бенџо у Грабу” и „Знати унапред: параноја у српској књижевности” Јасмине Ахметагић, које нажалост нису могле бити увршћене у конкуренцију. Гуџевићева због процедуралних одступања од правилника награде, Ахметагићкина пак због флагрантног сукоба интереса, јер је чланица жирија, Ана Стишовић уредница књиге, а дело председника жирија једна од ауторкиних тема.

 

Добитници честитамо награду, а све књиге поменуте у саопштењу топло препоручујемо пажњи читалаца.

 

Чланови жирија: Ана Стишовић Миловановић, Томислав Брлек и Светислав Басара, председник

 

Београд, 15. септембар 2021.