Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“… Svaki prema svojim potrebama i željama.

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko).
Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“.

Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju.

Đurđevdanski uranak…>>

Page: 1 2 3

Ivana Ristić

Share
Published by
Ivana Ristić

Recent Posts

LABUDOVO JEZERO – TAJNE NAJLEPŠEG SVETSKOG BALETA U KOME ĆE BEOGRADSKA PUBLIKA UŽIVATI 9. I 10. MARTA U MTS DVORANI

LABUDOVO JEZERO – TAJNE NAJLEPŠEG SVETSKOG BALETAU KOME ĆE BEOGRADSKA PUBLIKA UŽIVATI 9. I 10.…

2 months ago

EKSKLUZIVNI NASTUP THE BEATBOX- THE BEATLES TRIBUTE BENDA U MTS DVORANI

VEČE PODSEĆANJA NA POP- ROK  SENZACIJU 20.. VEKA I NEPRIKOSNOVENE HITOVE The Beatles Tribute bend -THE…

2 months ago

DOBITNICI OSKARA U DISTRIBUCIJI TARAMOUNT FILMA

UKUPNO 10 OSKARA ZA BIOSKOPSKE HITOVE U DISTRIBUCIJI TARAMOUNT FILMA Sinoć je, u Dolbi teatru…

2 months ago

HOROR FILM “MAJMUN” U BIOSKOPIMA OD 20. FEBRUARA

SVI UMIRU. NEKO SPOKOJNO, U SNU, A NEKO UŽASNOM SMRĆU. Nekada je dovoljna igračka iz…

2 months ago

NASTAVAK PRIČE O VOLJENOJ BRIDŽET „ODUVAO“ PUBLIKU NA PREMIJERI!

EMOCIJE KOJE SE PAMTEAko kažemo da je sinoćna premijera filma „BRIDŽET DŽOUNS - LUDA ZA NJIM“ bila…

2 months ago

Koncert posvećen Vladi Divljanu: “Samo jednu ljubav imam” 10. maja u mts Dvorani

Jedan od najznačajnih muzičkih autora sa Balkana, Vlada Divljan, napustio nas je pre deset godina.…

2 months ago