Minimalan broj bodova za upis koje su imali rangirani na listi prethodnih godina…
GIMNAZIJA | ||||
| NIME GB 4R01S | DRUŠTVENO – JEZIČKI SMER | 56 | 4 GOD | Srpski |
| NIME GB 4R04S | PRIRODNO – MATEMATIČKI SMER | 84 | 4 GOD | Srpski |
| NIME GB 4R36S | UČENICI SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA BIOLOGIJU I HEMIJU | 20 | 4 GOD | Srpski |
| NIME GB 4R31S | UČENICI SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA RAČUNARSTVO I INFORMATIKU | 40 | 4 GOD | Srpski |
Gimnazija Bora Stanković osnovana je 1. septembra 1969. godine odlukom Skupštine opštine, donetoj na zajedničkoj sednici Opštinskog veća i Veća društvenih delatnosti. Gimnazija je u svom sastavu imala 26 odeljenja, četrdesetak nastavnika i oko 900 učenika. Gimnazija Bora Stanković, kao treća niška Gimnazija, ima relativno kratak ali pozitivno – stvaralački vek postojanja. Formirana podelom Prve niške gimnazije, ona je nastala kao rezultat naraslih potreba u oblasti obrazovanja na srednjem stupnju i kao izraz želje da se pređe na nove, povoljnije i obrazovnim potrebama adekvatnije uslove. Ovakvo rešenje bi Gimnazijama Bora Stanković i Stevan Sremac, školama smeštenim pod istim krovom, omogućilo uspešniju realizaciju nastavnih sadržaja, veću efikasnost vaspitnih napora, neposrednije kontakte njihovih vaspitača i vaspitanika, povoljnije odvijanje nastavnih i vannastavnih aktivnosti…
U skromnim materijalnim i prostornim uslovima, škola je počela sa radom verujući da vaspitanje i obrazovanje imaju smisla samo kao snage koje ruše granice i stvaraju puteve zbližavanja naučne misli, angažuju sposobnosti mladih i uče ih razmišljanju, kreiranju i rešavanju problema. Školsku zgradu u Ulici Voždovoj 27, površine 3874 m2 koriste Gimnazije Stevan Sremac i Bora Stanković. Prostorna opterećenost (dnevno kroz školu prođe 1600 đaka) otežava rad. Škola Bora Stanković u svojoj smeni koristi 24 učionice, od kojih su četiri manjeg kapaciteta i ne zadovoljavaju normativ korišćenja prostora. Zajednički se koriste kabineti za fiziku, hemiju i biologiju i fiskulturna sala. Izdvojen je kabinet za informatiku i računarstvo i biblioteka sa preko 10 hiljada knjiga. Redovna nastava, sistemski organizovana i visoko stručni kadrovi, bila je osnovni oblik kroz koji su se ciljevi i sadržaji nastavnih oblasti sa uspehom sprovodili i ostvarivali. Zahvaljujući savesnosti i odgovornosti profesora, njihovoj nastavnoj i pedagoškoj stručnosti, njihovom zalaganju, škola je iz godine u godinu sticala zavidan ugled i renome.
Od 1. septembra 1969. godine direktor škole bio je Novica Živković, profesor srpskog jezika, pedagog i vaspitač, publicista i prevodilac. Penzionisan je 29. 7. 1977. godine. Od 1. avgusta 1977. godine funkciju direktora obavlja Olga Medojević, profesor književnosti i srpskog jezika, penzionisana je i na njeno mesto 11. novembra 2002. godine dolazi sadašnji direktor Ljiljana Zlatanović, profesor matematike.
Gimnazija, kao tip škole i pored svojih pozitivnih svojstava – uhodanih nastavnih i organizacionih formi, stabilnih nastavnih programa, visoko stručnih kadrova, tradicijom i rezultatima stečene popularnosti, pružanjem znanja iz opšteg obrazovanja, od 1978. godine prerasla je u usmerenu školu i dozivela krupne reformske zahvate. Gimnazija Bora Stanković upisala je te 1978/79. godine odeljenja matematičko-tehničke, grafičke i geološke struke. Deliktan zadatak uvođenja novih nastavnih programa, škola je uspešno rešila angažujući za nastavu visoko stručni kadar sa fakulteta i iz privrede. Od školske 1981/82. godine Gimnazija Bora Stanković upisuje samo matematičko-tehničku struku koja postaje i njeno opredeljenje. Programi matematičko-tehničke struke bili su ambiciozni i davali su solidnu osnovu učenicima za dalje obrazovanje, a škola stiče imidž matematičke škole.
Od školske 1987/88. godine Gimnazija postaje prirodno-matematička škola. Srećna je okolnost što se kroz reformu obrazovanja nije mnogo udaljavala od gimnazijskih programa. Zahvaljujući toj činjenici na konkurse za upis u prvi razred javljali su se najbolji učenici po uspehu i sklonostima ka istraživanju i inoviranju. Oni su među najboljim studentima na tehničkim fakultetima i fakultetima prirodnih nauka. Sa takvom osnovom zakoračili smo ponovo u gimnazijski koncept obrazovanja od školske 1990/1991. godine. Škola ima 24 odeljenja i 790 učenika. Opredelili smo se za prirodno-matematički i društveno-jezički smer. I dalje je škola selektivna po izboru učenika, a interesovanje za upis je veliko. Od ukupnog broja koji se prijavi za upis u prvi razred, 80% su nosioci diplome “Vuk Karadžić”. Uspeh učenika na kraju školske godine kreće se oko 99% od toga je 60% odličnih učenika. Na prijemnim ispitima za fakultete učenici naše škole su u samom vrhu rang-lista, studenti generacije, budući kreativni i naučni potencijal koji dostojno afirmiše školu. Za svoj rad škola je dobijala priznanja od kojih su najznačajnija: “Učitelj Tasa”, nagrada Kulturno prosvetne zajednice Niša i Priznanje Prvi maj sa plaketom.
RAMI MALEK I LORENS FIŠBERN OD 10. APRILA U FILMU"AMATER" - KARTE OD DANAS NA BLAGAJNAMA BIOSKOPA 20th CENTURY STUDIOS donosi…
ZAGONETKE U BAJKAMA SA PISCEM UROŠEM PETROVIĆEM NAJMAGIČNIJI PORODIČNI VIKEND DO SADA U BIOSKOPU MTS…
AVIONSKA NESREĆA JE BILA SAMO POČETAK – MOČVARA KRIJE OPASNE TAJNE Veliko nam je zadovoljstvo…
ŠTA UČINITI KAD JE PRED TOBOM ULTIMATIVNI IZAZOV: OSTATI VERAN SVOJOJ NACIJI ILI ŽENI KOJU…
MALA MESTA OBIČNO KRIJU NAJMRAČNIJE TAJNE… Da li je bolje neka sećanja prosto zakopati ili…
FILMSKO ISKUSTVO KOJE ĆE VAS RASPAMETITI!EPITET "RAZUZDANO" DOBIO JE NOVO ZNAČENJE Ako ste mislili da…
