Konji i oprema u hipoterapiji
Konji koji se upotrebljavaju za hipoterapiju su visoko školovani, tolerantni i naručita pažnja se poklanja kvalitetu njihovih pokreta koji imaju direktan uticaj na jahača-pacijenta.
Oprema uključuje kolane (široke remene oko konja) sa jednom, dve ili bez ručke, podsedlice raznih debljina te razna pomagala loptice, obruče, i druge igračke uz pomoc kojih se postižu ciljevi, naručito kod dece.
Na kraju treba napomenuti da je hipoterapija jedna od metoda lečenja.
Svaka osoba sa invaliditetom u životu proba niz terapijskih procedura, ali jedinstveno prirodno okruženje i druženje sa plemenitom životinjom gde se kroz igru i rekreaciju postižu terapijski učinci čini hipoterapiju posebnom.
Za razliku od klasičnih vežbi na koje često deca nevoljno idu, druženje sa konjem za decu sa posebnim potrebama je prava radost i ne doživljavaju je kao terapiju.
Hhipoterapiju, kao poseban oblik fizioterapije na neurofizioškoj osnovi, izvodi tim u čijem su stalnom sastavu fizioterapeut sa dodatnim obrazovanjem – hipoterapeut, predstavnik konjičkog sporta, konj i pacijent.
Osnov za postizanje rezultata je kretanje konjskih leđa u frekvenciji od 90 do 110 impulsa u minuti (što je jednako broju impulsa pri ljudskom hodu), koje se pri pravilnom položaju jahača prenosi od leđa na trup, posredno na celo telo, trodimenzionalno kretanje trupa kroz sve tri ravne i telesna temperatura konja, koja uz ritmične pokrete utiče na tonus.
Među najvažnijim efektima hipoterapije su pozitivne promene mišićnog tonusa i izgradnja centralnog mišićnog tonusa, prekidanje patoloških, nepravilnih obrazaca kretanja, kao i pozitivan uticaj na ravnotežu, mišićnu snagu i izdržljivost.