Jezičke nedoumice – II deo

Mešanje ćirilice i latinice je najčešće primetno u našim novinama štampane ćirilicom. Tu najčešće nisu transkribovana strana imena, već su napisana onako kako se pišu u stranim jezicima.

Npr: “Riku Warjovaara, први секретар Финске амбасаде.“

Pravopis srpskoga jezika iz 2010. godine, koji se pojavio u izdanju Matice srpske, podseća da strane reči i strana imena treba prilagoditi srpskom gramatičkom sistemu. Ali dolazi do odstupanja, gde se izvorno pisanje toleriše u latiničkim tekstovima. Ukoliko dođe do kombinacije stranog imena sa ćiriličnim nastavkom (Wyyts-ови), uvek ga treba odvajati crticom kao u navedenoj grafiji i pisati kao u navedenom primeru, ćirilicom. Pogrešno je kada se u ćiriličkom tekstu naš nastavak napiše latinicom, npr. Wyytsovim imenom – jer nastavak pripada osnovnom autorskom tekstu, a ne navodu.

Samo u izuzetnim slučajevima, Pravopis dozvoljava da se u ćiriličkom tekstu pojave strane reči, pa i čitavi izrazi napisani u izvornom obliku – kad iz stilskih razloga ostavimo neprevedenu stranu reč ili izraz (npr. lat. sui generis, fr. c’ est la vie).

Jezičke nedoumice – II deo

Ponekada nismo sigurni kako se slaže podvučena grupa reči u sledećem primeru: „Izveštaj obuhvata prvih 31 dana.“

„Konstrukcija mora glasiti „prvih 31 dan“, atribut je u množini, ali je reč „dan“ u jednini zbog broja „jedan“, kaže dr Aleksandar Milanović.

Kao ilustraciju pravila da se uz brojeve sa jedan na kraju imenica i glagol upotrebljavaju u jednini, Ivan Klajn daje sledeće primere: „Javio se trideset jedan kanditat“, „Prošla je sto jedna godina.“

„Uz brojeve dva, tri, četiri, i sve složene brojeve sa 2, 3, 4 na kraju, imenica i glagol su u obliku dvojine: „Javila su se trideset i tri kandidata“, Spasla su se 54 čoveka.“ Uz brojeve od pet a naviše glagol je u srednjem rodu, a imenica u genitivu množine: „Javilo se trideset sedam kandidata“, Spaslo se 55 ljudi.“ Nije pogrešno ni ako se glagol u rodu i broju slaže sa subjektom: „Tih pet godina brzo je prošlo“ ili „brzo su prošle“, navodi Klajn u „Rečniku jezičkih nedoumica.“

Ukoliko želite da proverite tačnost iznetih podataka preporučuje se Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna i Pravopis srpskog jezika Matice srpske. Za nedoumice u ijekavskom izgovoru, najbolje je koristiti Rječnik ijekavskih oblika riječi Milorada Telebaka.

Nastaviće se…

Autorka: Marija Aleksić
Hvala sajtu: www.portalmladi.com