Jezičke nedoumice u srpskom jeziku

Većina nas, koliko god mislila da vlada pravopisom i gramatikom srpskog jezika, u nekim slučajevima pravi greške. Navešćemo nekoliko primera kada se najčešće javljaju omaške i dileme prilikom izgovora ili pisanja pojedinih reči.

Jezičke nedoumice u srpskom jeziku

S obzirom da/na (nešto) ili obzirom na (nešto)?
Jedini gramatički ispravan izraz je s obzirom da/na (nešto). Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

Sve vreme ili svo vreme?
Piše se sve vreme. Pridevska zamenica sav u srednjem rodu je sve. Menja se po zameničkoj promeni: sve – svega – svemu – svim – svemu u jednini i sva – svih – svima –svima – svima u množini. Ovo e u sve je ostatak iz davnih vremena kad je zamenica sve imala oblik vse. Iza mekog s nije moglo doći o nego e.

Istambul ili Istanbul?
Istanbul će biti pravilnije, iako se piše Stambol kada se odnosi na istorijsku odrednicu grada.

Barem ili bar?
Piše se i jedno i drugo. Bar i barem su rečce koje služe za izuzimanje i ograničavanje, za isticanje reči uz koje stoje.

Čak štaviše ili čak ili štaviše?
Piše se štaviše ili čak. Čak štaviše je pleonazam. Jedna od ove dve reči je suvišna i obe imaju isto značenje.

Dal’ ili da l’?
Piše se da l’. Upitna rečca li piše se odvojeno: da li, je li, ne bi li, jesi li, ako li, čitaš li. U razgovornom jeziku i u poeziji piše se apostrof u rečima koje se shvataju kao okrnjene (na mestima gde su izostavljena slova): da l’, je l’, ne bi l’, jesi l’.

Dosad ili do sada?
Piše se i jedno i drugo. Sad i sada su prilozi koji znače u ovo vreme. Dosad i dosada su prilozi složeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati rastavljeno ili sastavljeno zavisi od akcenta. Kad je akcenat na sad pišu se rastavljeno: Do sad smo ovako, a od sada ćemo drugačije. Do je predlog i nema svoj akcenat, ali ako akcenat sa priloga sad pređe na njega pišu se sastavljeno: I dosad sam živeo na svoj račun, ne želim ništa da menjam.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)?
Piše se izviniti (se).

Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Malopre ili malo pre?
Piše se i jedno i drugo.

Malopre je složeni prilog koji znači neposredno pre ovog trenutka, maločas: stigao je malopre iz škole, malo pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pre tebe (suprotno od posle tebe). Malo posle se piše odvojeno.

Odeljenje ili odelenje?
Piše se odeljenje.

Kod glagolskih imenica izvedenih od glagola sa samoglasnikom i u osnovi prezenta obavezno je jotovanje: odeljenje, mišljenje,moljenje, a ne odelenje, mislenje, molenje.

Rubrika ili rublika?
Piše se rubrika.

Od latinskog ruber što znači crven i rubric što znači crvena zemlja. Prvobitno su se naslovi zakona (a kasnije sva zaglavlja) pisali crvenim slovima.

Nastaviće se…

Ukoliko želite da proverite tačnost iznetih podataka preporučuje se Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna i Pravopis srpskog jezika Matice srpske. Za nedoumice u ijekavskom izgovoru, najbolje je koristiti Rječnik ijekavskih oblika riječi Milorada Telebaka.

Autorka: Marija Aleksić
Hvala sajtu: www.portalmladi.com