Jom Kipur

Jom Kipur, (poznat i kao Dan pokajanja), smatra se najsvetijim i najsvečanijim jevrejskim praznikom.

U osnovi praznika je “pokajanje” i “pomirenje”. Jevreji tradicionalno obeležavaju ovaj sveti dan 25-časovnim potpunim postom i posvećenošću molitvama. Hrana, piće, kupanje, poslovi sa uljem (miropomazanje, trljanje, mazanje, čak i dodir ulja), i bračni odnosi su zabranjeni. Post počinje po zalasku sunca, a završava sa početkom noći narednog dana.

Služba za Jom Kipur počinje molitvom “Kol Nidre” (koristi se i naziv “Kol Nidrei”), koja je ustvari jedna “aramejska deklaracija”, a “recituje” se, odnosno peva, u sinagogi pre početka večernje službe za Jom Kipur (mora biti pre zalaska sunca). Iako ne predstavlja klasičnu molitvu, “suvoparni pravni sadržaj” Kol Nidre-a, sa svim pratećim ceremonijalnim dodacima, je još od srednjevekovnog perioda dopunjavan snažnim emotivnim tonovima, tako da predstavlja dramatični uvod u Jom Kipur (zbog čega se ponekad naziva i “noć Kol Nidre”). Napisan je na aramejskom, a ne na hebrejskom jeziku. Ime molitve “Kol Nidre” potiče od uvodnih reči pesme, i znači “svi zaveti”. Poslušajte legendarnog pevača Peri Koma kao kantora za Kol Nidre.

Jom Kipur pada desetog dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru, i sa njim se završava period Velikih Praznika. U skladu sa jevrejskom tradicijom, Bog određuje na Roš Hašana svačiju sudbinu za tekuću godinu i upisuje je u “Knjigu Života”, i čeka do Jom Kipura da “zapečati” svoju odluku. U vreme Velikih Praznika, odnosno Strašnih Dana (“Jomim Noraim”), religiozni Jevreji pokušavaju da izmene svoje ponašanje i traže oproštaj za sve loše učinjeno prema Bogu i prema drugima. Veče i dan praznika Jom Kipur su predvidjeni za javne i privatne žalbe, ispovedanja i priznavanja krivice. Na kraju praznika, Bog prašta i oslobadja svoje vernike.

“Talit” (četvorougaoni molitveni šal) se prostire za večernju molitvu – jedina večernja služba tokom cele godine koja se obavlja na ovaj način. Praznik Jom Kipur se završava posebnom službom “Ne’ilah”, a sam kraj praznika Jom Kipur se oglašava duvanjem u šofar, koji označava i kraj posta. Jom Kipur je uvek jednodnevni praznik, u samom Izraelu, ili bilo gde u svetu.

Jom Kipur obeležavaju mnogi “sekularni” Jevreji, koji i ne moraju slaviti ostale jevrejske praznike. Mnogi sekularni Jevreji poste i idu u sinagogu samo na Jom Kipur – šta više za mnoge sekularne Jevreje period Velikih Praznika predstavlja jedino vreme kada dolaze u sinagogu. Neki čak i ne poste, ali obeležavaju praznik u mnogim drugim aspektima.