Jovan Jovanović Zmaj

Jovan Jovanović Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najveći predstavnik. Prvu svoju pesmu za decu, o Gaši, Jovan Jovanović Zmaj je objavio 1858 godine, a za života je napisao preko 450 dečijih pesama.

Dečije pesme Čika Jove Zmaja je obuhvataju celo detinjstvo od kolevke do dečaštva, sa svim onim što pripada dečjem svetu: igrama i igračkama, životinjama, odnosom prema odraslima itd. Urođena ljubav prema deci, a posebno smrt njegove dece, snažno su podstakli Zmaja da piše za decu. To je radio svih pedeset godina svoga pevanja i ovo je najobimnija oblast stvaranja Čika Jove Zmaja. Pesme za decu imale su pre svega vaspitnu funkciju, ali je iz nje proistekla i rodoljubiva funkcija: zadatak ovih dečijih pesama je da dete uvede u probleme sveta i života na jednostavan i pristupačan način, kroz zgodne situacije, dobro odabranim “junacima”, vedrim tonom, toplom ljubavlju. Dečije pesme čika Jove Zmaja imaju najtrajniju vrednost ne po umetničkoj, nego po etičkoj vrednosti. Time je Zmaj postao rodonačelnik pesništva za decu u srpskoj poeziji i najznačajniji predstavnik ove lirske vrste.

Pokrenuo je i uređivao poznati dečji list Neven od 1880. godine do svoje smrti, 1904. godine. Nakon njegove smrti, ovaj posao su preuzeli njegovi sledbenici, a list Neven sa povremenim prekidima izlazi sve do danas.

Najpoznatje pesme za decu čika Jove Zmaja jesu: Điha điha četri noge, Pačija škola, Taši taši tanana, Zima zima e pa šta je, Al je lep ovaj svet (koja nije izašla kao pesma za decu, već se pojavila u zbirci pesama Đulići).

Kroz svoju liriku Čika Jova Zmaj usrećio je, vaspitao i odgajio generacije mališana, a nije imao bar malo zrnce sreće da uživa u odrastanju svoje dece i ljubavi njegove žene Ruže.