Kada su promene krvnog pritiska u trunoći opasne?

Kada su promene krvnog pritiska u trunoći opasne?

Promene krvnog pritiska tokom trudnoće se često javljaju, zbog čega je vrlo važno da trudnice redovno mere pritisak i prate njegovo stanje, kako bi se na vreme kontrolisao. Na krvni pritisak može uticati položaj tela, ritam disanja, fizička kondicija, konzumacija određenih lekova, kao i ishrana, način života i svakodnevne navike.

Kod trudnica promena krvnog pritiska, koji može biti viši ili niži nego obično, može dovesti do manjih ili većih komplikacija koje mogu uticati na zdravlje i trudnice i bebe. Srećom, većina trudnica nema značajnih problema kada je krvni pritisak u pitanju, ali je ipak potrebno redovno ga kontrolisati. Pored redovne kontrole krvnog pritiska, za trudnice je veoma važno i praćenje nivoa belančevina u mokraći kako bi ste na vreme otkrio bilo kakav rizik od pojave preeklamsije koja može biti veoma ozbiljna.

Pročitajte i : Visok pritisak u trudnoći

Fiziološke ili normalne vrednosti pritiska kod trudnica

Normalni ili fiziološki krvni pritisak, koji ima većina trudnica, smatra se onaj unutar vrednosti od 140/90. Lagano povišen krvni pritisak je onaj sa izmerenom vrednosti od 149/99 mmHg, dok je umereno povišen pritisak u granicama od 150/100 do 159/109. Pritisak viši od 160/110 smatra se jako visokim pritiskom i tada je potrebno reagovati, odnosno posavetovati se sa lekarom. Problemi sa visokim pritiskom kod trudnica koje pre trudnoće nisu imale visok pritisak češće se javlja u prvoj trudnoći i to pre 20. nedelje.

Preegzistirajući pritisak

Pojava visokog pritiska u trudnoći pre 20. nedelje naziva se preegzistirajući pritisak, što znači da je hipertenzija (povišen pritisak) postojao i ranije, ali nije bio otkriven. Ovo je slučaj kod svake dvadesete trudnice i njegovi uzroci mogu biti različiti, ali se isključuje trudnoća kao razlog hroničnog pritiska.

Gestaciona hipertenzija

Povišen krvni pritisak koji se otkrije nakon 20. nedelje trudnoće predstavlja gestacionu hipertenziju, što znači da je povišen pritisak direktno vezan za trudnoću i da je njome i izazvan. U slučajevima kada zbog gestacione hipertenzije ne dođe do preeklampsije, ovaj visok pritisak polako nestaje, a traje najduže do šest nedelje nakon porođaja. Iako se u drugim slučajevima pojava visokog pritiska može predvideti povišenim proteinima (belančevinama) u mokraći, kod ovakve vrste povišenog pritiska ne dolazi do povećanja belančevina u mokraći.

Sniženi krvni pritisak i njegov uticaj na organizam

Prema medicinskim standardima granica niskog pritiska je 90/60 mmHg, a sve niže vrednosti pokazuju da postoji hipotenzija, odnosno snižen krvni pritisak. Naravno, ono što je za jednu osobu nizak pritisak, za drugu može biti normalan, što zavisi od stanja organizma. Ipak, nizak pritisak u nekim slučajevima može ukazivati na težak poremećaj u organizmu, zbog čega ga ne bi trebalo zanemarivati.

Nizak krvni pritisak ne mora nužno predstavljati opasnost, ali iznenadan pad može biti posledica ozbiljnih zdravstvenih problema, koji mogu biti praćeni nesvesticom i vrtoglavicom zbog toga što mozak dobija manje krvi nego što mu je potrebno.

Tokom trudnoće nizak krvni pritisak je nešto što se često dešava. Pod uticajem hormona krvni sudovi se šire, zbog čega i dolazi do sniženja krvnog pritiska, pogotovo tokom prve 24 nedelje. Po pravilo, nivo krvnog pritiska se ustaljuje i vraća u normalnu nakon porođaja.

Na pad, odnosno sniženje krvnog pritiska utiče i nedovoljan unos tečnosti, što je slučaj kod učestalog povraćanja, teških provliva, visoke temperature i slično. Upravo zato se trudnicama koje u prvim nedeljama trudnoće imaju češće mučnine savetuje da unose dovoljno tečnosti kako bi dovele krvni pritisak u ravnotežu, koliko god da je to moguće.