KAKO MOZAK SLUŠA, DRUGI DEO

U prošlom tekstu smo pričali o tome koliko se različitih centara u mozgu uključi pri najjednostavnijem slušanju muzike. Velike regije i u levoj i u desnoj hemisferi angažuju se radi prepoznavanja kompozicije koju čujete. Danas ćemo razjasniti to kako tačno mozak sluša i kojim kanalima zvučni signali stižu do nas.

Zvuke iz našeg okruženja mi čujemo putem tri kanala koji mogu istovremeno da procesuju muziku, govor i šumove. Po kanalu koji sluša muziku, naš mozak može istovremeno da prati jednu kompoziciju a ako se uključe dva izvora zvuka, mozak će morati da izabere šta će tačno slušati. To vam je ona situacija kada, dok vi slušate muziku u svom autu, neko u susednom automobilu pušta nešto drugo i vaš mozak u tim trenucima bira šta će da sluša a šta da privremeno isljuči.

Slična stvar se dešava i sa slušanjem govora. Da li vam se nekada desilo da vam, dok razgovarate telefonom, neko pokušava nešto drugo da vam priča? Sigurno jeste, zar ne? Tada morate da izaberete šta ćete slušati, tj.koga. Samo jednu verbalnu informaciju možete slušati u jednom trenutku pa zato morate prestati da slušate jedan izvor da bi čuli drugi. Ova informacija vam može biti od velike pomoći u situacijama kada vam dete tvrdi da može da uči uz muziku sa radija, gde sluša pesme koje imaju tekst. To je siguran znak da će mozak definitivno odabrati da sluša pesmu sa radija umesto da prati tekst koji, navodno, čita. Slična stvar vam se dešava i kada čitate neki tekst a onda, u nekom trenutku, shvatite da ne znate šta ste pročitali. To vam je, zapravo, situacija u kojoj uđete u unutrašnji dijalog, što je takođe verbalna radnja, pa oči i dalje idu preko teksta ali informacija o pročitanom ne dolazi do mozga. Ovo će vam biti važno i kada radite na nekom važnom tekstu, sva pažnja će vam biti podeljena ako istovremeno slušate muziku koja ima tekst. Da ne zaboravimo još jednu situaciju, a to je da se slična stvar sa prestankom slušanja ili praćenja teksta dešava i kada slušate instrumentalnu obradu pesme kojoj znate tekst a koji vaš mozak svakako peva. To je zato što će mozak uvek izabrati lakše i poznato nego novo i nepoznato.

Treće što mozak čuje su šumovi, tj.zvuci sa neodređenom visinom tona. I ovde je slučaj isti kao i u prva dva slučaja samo što šumovi uglavnom imaju kraće trajanje pa se mogu brže smenjivati i tako može da izgleda kao da ih mozak registruje u istom trenutku.

Prvi deo teksta, o tome kako mozak sluša muziku, možete pročitati ovde

Autor – Marijana Milošević Simić,

Diplomirani muzički pedagog, autor prve muzičke radionice za bebe Bim Bam , autor brojnih seminara namenjenih nastavnom osoblju, autor  više radionica namenjenih ličnom razvoju odraslih i roditelja u okviru HR Centra i MYNLP, član Upravnog odbora Belgrade Chopin Fest-a

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE