Danas mala deca uglavnom borave u zatvorenim prostorima uz minimalnu ili nikakvu fizičku aktivnost pa je neophodno da se ciljano i organizovano pripremaju kako bi uopšte mogla da započnu bavljenje nekim sportom. To se uglavnom sprovodi u školicama sporta ili u nekim vrtićima koji su prepoznali neophodnost primene programa fizičkog vežbanja.
Da su danas deca nedovoljno fizički aktivna vidi se po visokom procentu deformiteta stopala i kičme kod dece predškolskog uzrasta. Do pre samo 15 godina procenat dece sa ravnim stopalima je bio 15%, sada je preko 75% što se nikako drugačije ne može tumačiti nego poremećajem. Ako neko ima ravna stopala već ima umanjene mogućnosti da postigne visoke sportske rezultate. Do nedavno su deca sa lošim držanjem od strane zdravstvenih radnika upućivana na bavljenje nekim sportom, mnogi od njih su postali uspešni sportisti pre svega plivači. Danas je situacija drugačija, treneri raznih klubova, čak i plivačkih šalju decu na korektivnu gimnastiku da ojačaju mišiće, steknu fizičku kondiciju, nauče da trče da bi uopšte mogla nešto da treniraju. Blagovremena prevencija i korekcija postojećih deformiteta preduslov je uspešno bavljenje sportom.
Roditelji bi takođe morali da deci obezbede vreme i uslove za razvoj grube motorike i sticanje određenih veština ali ne samo da ih negde vode već i da zajedno sa njima učestvuju u tome. Iako većina dece kaže da su sami odlučili da se bave nekim sportom iza toga neosporno stoji pozitivan uticaj njihovih roditelja, gde je lični primer sigurno najbolji.
Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut
Centar za korektivnu gimnastiku