Kako osmisliti svom detetu ime

– RASTI SLAVNO – bićeš mi Rastislav!
– Ovaj će i da mi vlada, VLADAJ SLAVNO – zvaćeš mi se Vladislav.
– Ne znam, snajka, dal’ mi je miliji ili draži. Da ga zovemo MIODRAG, kume ti? Miodrag ili Dragomir, pa hajde, može.
– Čuj, MILE, k’o Milojko preko puta, ne dolazi u obzir! On mora da mi bude i zdrav, i jak – VUK ću da ga zovem.
– Joj, Vuk, da ga se svi plaše…
– Nek’ onda bude Zdravko, Ljubice ti naše!?

Hoćemo neko ime iz biblije, hrišćansko, da se vidi odmah od kojih smo, da smo dobri ljudi!?
Da nam duša bude puna mira.
Pa, možemo onda i od Adama i Eve da krenemo, ima manje da se bira…

Eto, vidite, nema potrebe da i mi nastavljamo tradiciju smišljanja novih imena, kada je dovoljno samo da je poštujemo (dajući uvek ista).
I to MI, čini mi se, jako dobro radimo, ili još bolje – ne radimo. Nekako je i lepše, osim što je lakše…

Kako osmisliti svom detetu ime?
A šta bi se desilo kada bi neko, slučajno, smislio svom detetu ili, možda, OSMISLIO vlastito ime?

Da vidimo…
– Želim da mi lice ostane u poziciji osmeha kada je pozovem – znači, da se završava na «I», a ne želim da bude prozapadnjačko.
– Hoću da počinje slovom “K”, jer je K suglasnik koji na nervni sistem utiče postojano i konkretno.
– Mora da ima i onog “M” – mekog, milog, maminog, mlečnog, mojeg… i…
– …volela bih da uz sve to ima i neko lekovito i Mirisno značenje!

– Osmišljeno je, još kada bi postojao neki kompjuterski program da nam ga izbaci!?
– Peđa, ‘ajde na Internet!
– Znači, da počinje na “K”, završava se na “I”, da u sredini ima “M”, i da ima neko mirisno i lekovito značenje? Važi, već vidim šta će rodbina da kaže. A tek prijatelji…

– Kamali, indijski lotosov cvet?
– Mmmmmm, NE.
– Kamai Melon, starogrčka reč, od koje je nastala reč kamilica?

Dragi prijatelji i rođaci, zove se Kamai!

Sednite i zamislite vaše dete. Zamislite trenutak kada ćete biti u drugom stanju. Zamislite trenutak kada ste ga rodili. Trenutak, kada ste ga odgajali, u školu pratili, domaće zadatke proveravali. Zamislite sada da sedite sa njim u kafiću i pijete piće, a ono ima petnaest godina.
Pozovite ga!
Ne odaziva se?
Pogrešili ste, kakvo god da ste mu IME dali!

Volite svoje dete i kroz njegovo ime koje ste mu VI dali.
Nemojte da koristite njegovo ime samo kada ste ljuti na njega.
Otkud to?
Pa, niste valjda bili ljuti kada ste ga rodili, ili dok ste mu davali ime?
 

Dozvolite svom detetu da se oseća dobro,
najbolje, u svom imenu i prezimenu.
To je jedina odeća koju nikada ne skida
i svuda je sa sobom nosi.
Kakvo god da je ime našeg deteta,
mi smo tu da ga učinimo čarobnim.

Srećan vam bio, pa makar i Santa Klaus se rodio!

S. Josić Autor knjige “…Biram da budem mala”