Kako pomoći detetu da se nosi s porazom

Malcolm Forbes, izdavač čuvenog Forbs magazina, jednom je rekao: “Neuspeh je uspeh ako nešto iz njega naučimo”.

Koliko puta smo razmišljali na koji način je najbolje pomoći detetu da se nosi s neuspehom? Jedan od njih je upravo da naučimo dete da iz svakog neuspeha i poraza nešto nauči. Na taj način shvaćen neuspeh je samo šansa da se počne ponovo, ali mnogo inteligentnije.
Nezadovoljstvo i razočaranost, iako negativne, predstavljaju istovremeno i zdrave emocionalne reakcije na cilj koji nam je propao i na neuspeh. Ove emocije ne traju predugo niti su jakog intenziteta i dete je u stanju ponovo da se posveti području u kojem je doživelo neuspeh, na funkcionalan način. Međutim, ako se umesto nezadovoljstva i razočaranosti pojave nezdrave, negativne emocije besa, depresije, anksioznosti, tada govorimo o disfunkcionalnim emocijama koje prate i nefunkcionalna ponašanja – odbijanje suočavanja s novim zadatkom, anticipiranje neuspeha, bespomoćnost, poricanja kao što je “nije mi ništa”, itd.

Otkrivanje disfunkcionalnih uverenja koja su povezana s nezdravim emocijama i disfunkcionalnim ponašanjima omogućavaju nam da se na konstruktivan način nosimo s neuspehom. Kada doživimo poraz, često se aktiviraju različita samosabotirajuća, iracionalna uverenja kao što su “Nikad ne mogu nešto da uradim kako treba”, “Ja sam gubitnik”, “Ja ne smem da budem neuspešan”. Ova iracionalna uverenja imaju ekstreman negativan oblik, dok korišćenje crno-belog mišljenja, “sve” ili “nikad” odrednica ukazuje na nefleksibilnost tih uverenja, koja čine da mislimo da ne postoji druga mogućnost.

Iracionalna uverenja se razlikuju na dva načina od racionalnih uverenja. Prvo, ona su apsolutistička odnosno dogmatska i izražavaju se u obliku krutih “mora”. Drugo, ona dovode do negativnih osećanja koja jako ometaju težnju prema postizanju cilja (depresija, anksioznost, bes). Zdrava uverenja imaju snažnu tendenciju da podupiru funkcionalna ponašanja, dok nezdrava uverenja podupiru nefunkcionalna ponašanja kao što su povučenost, odlaganje, pasivnost. Iracionalna uverenja nas sprečavaju da postignemo naše ciljeve i namere, za razliku od racionalnih uverenja koja nam pomažu da postignemo svoje ciljeve i namere. Otkrivanje, a potom energično osporavanje disfunkcionalnih uverenja predstavlja put promene i konstruktivan način borbe s neuspehom.