Kako upoznati decu ko su pedofili, i koliko su opasni?

Decu ne treba zastrašivati bilo čime, ali u današnjem vremenu – kada deca već od ranog uzrasta počinju da koriste računare i internet, moramo naći načina kako da ih edukujemo i zaštitimo od potencijalnih opasnosti. Ništa ne treba izbegavati kao temu, već postepeno kroz razgovor, upoznati dete o svemu.

Ko su pedofili?
Koliko su prisutni na društenim mrežama?
Kako dejstvuju?
Koliko uspevaju da dođu do svog cilja?

Pedofilija je kao pojam dijagnostifikovana od strane medicine, kao duševni poremećaj i ne znaju se tačni razlozi nastanka ovog poremećaja. Pedofil je odrasla osoba koja poseduje polne nastranosti – seksualne nagone,  prema detetu pretpubertetskog uzrasta.

Uglavnom su pedofili neupadljive, mirne, povučene osobe – nesigurni ljudi, koji svoju sigurnost dobijaju upravo u odnosu sa detetom. Za veliki broj  razotkrivenih pedofila ni najbliže okruženje, kao ni prijatelji i poznanici, nikada ne bi to ni pretpostavili, a kamo li rekli da je on pedofil. Postoje slučajevi kada porodica, poznanici ili partner pedofila, čak ni posle policijske istrage, negiraju da je on zaista pedofil.

Na žalost, društvene mreže, na kojima su danas svi, upravo idu na ruku pedofilima. Tu im je omogućeno “razrešenih ruku” da stupe u kontakt sa decom- onako iz senke, polako, osvajajući njihovo poverenje, koristeći upravo dečiju radoznalost, polako “pletu paukovu mrežu” .

Prema saznanjima Exploziv-a, postoji neprofitna organizacija “Borba protiv pedofilije” koji u cilju sprečavanja pedofilije na društvenim mrežama rade u dosluhu sa policijom. Rade na taj način što kreiraju lažne profile devojčica i dečaka. Profil se pravi tako da je običan – ne provokativan, već- kao profil bilo kog prosečnih dečaka ili devojčice. Kada se kreira profil – čeka se. Poražavajući podatak jeste da se na takav jedan lažni profil javi godišnje oko 450 potencijalnih pedofila, predatora ili hebefila.

Kako pedofil “vrbuje” dete?

Pedofil veoma sistematično proučava “svoj plen”, ne žuri. U želji za osvajanjem lažno se poistovećuje se sa detetom, njegovim osobinama, da bi što više zadobio njegovo poverenje, izmišlja ista interesovanja, ponaša se zaštitnički prema detetu, čak tobož i od njegovih roditelja. Pedofil ne smatra da čini ništa ružno, trudeći se da “osvoji” dete, a detetovu spontanost i nezrelost doživljavaju kao signal zavođenja i dopuštanja od strane deteta. Što komunikacija ide dalje, dete otkriva više podataka iz svog života i postaje sve lakši plen za manipulaciju. Kako taj odnos napreduje, dete ima osećaj krivice da je ono iniciralo i pristalo na nešto – što nije od starta odbacilo čitav odnos, a dete i nije moglo da odbaci jer je kontakt upravo i bio postepen. Dete se uplelo, jer je dalo neke informacije o sebi, svom okruženju, svesno je toga da to nje primereno, ali više na zna kako da se izvuče iz svega. Zbog toga deca godinama ćute.

Da li postoji mogućnost zaštite deteta?

Ako je dete meta inteligentnog predatora on će učiniti sve da dete postane njegov plen.

Mi kao roditelji moramo edukovati dete i objasniti sve. Ne stupati u kontakt sa nepoznatim osobama, ma koliko one izgledane “mile” i bile prijateljski nastrojene. Ne otuđivati se od dece, da bi imala potrebu za traženje nekog “virtuelnog” – nepoznatog poznanika. Što ranije razgovaramo sa detetom i naučimo dete da biti pristojan, ne znači da se ne sme nekome reći “NE”!!!

Hvala emisiji Exploziv, Prva TV

Još sličnih tekstova.