Categories: DecaPredškolciSaveti roditeljimaSaveti za mame i tate

Ko se boji škole još?

Ko je otkrio Ameriku?, Ko je prvi povikao “Zemlja!”? To je pitanje na koje dete treba da zna odgovor. Ako ne zna, neće “zaraditi” izvestan broj poena. Još nekoliko takvih “nezarađivanja” i slika o intelektu deteta se menja. Mali Perica odgovara: “Moj tata, juče, kada je jeo salatu”. Mali Perica je ušao u vic, a naše dete neće ući u školu.

Nemamo prava da tražimo od deteta da zna nešto što ga nismo naučili! Ni mi sami sebi ne oduzimamo “poene” zato što ne znamo “Teoriju relativiteta”. Zašto bismo to radili našoj deci?

Princip za dodelu “Nagradnog putovanja kroz redovnu školu” mora da bude: “Da li dete može da uči i nauči ili ne može?” Mi tvrdimo da svako dete može da uči i svako dete može da nauči. Nije problem u detetu, čak i kada ima ozbiljne i objektivne teškoće. Problem je uvek u onome ko uči, habilituje ili rehabilituje dete. Naravno, neko dete će
da nauči brže, pa je ono inteligentnije, neko kasnije, ali osnovne stvari, čitanje, pisanje i račun, sva deca mogu i moraju da nauče. Za to je potreban “dobar” čovek, “dobar” metod i dete.

Roditelji ne treba da se plaše da uče svoju decu, neće im oduzeti vreme i sreću, jer i učenje može da bude igra, ako znamo da se igramo. Igrajte se škole sa svojom decom dok ne pođete u školu, i vaše dete će se igrati i uživati u školi.
Ako naučite dete da kroz igru stiče znanje, da se igra dok uči, naučili ste ga najvažniju lekciju. Vaše dete će ostati srećno, radoznalo, slobodno, sa znanjem da može da bira i odlučuje.

Vesna Vuković, lekar specijalista dečije psihijatrije, psihoterapeut

Page: 1 2

Ivana Ristić