Koliko je opasno zagađenje vazduha i kako se meri?

Podaci sa sajta AirVisual koji se bavi kontrolom kvaliteta vazduha, prethodnih dana su uznemirili mnoge Beograđane, kako se srpska prestonica našla na četvrtom mestu na listi najzagađenijih gradova na svetu.

I dok predstavnici sajta AirVisual tvrde da su njihovi podaci tačni, iz Zavoda za javno zdravlje Beograd kažu da nema mesta panici i da su u pitanju uobičajena epizodna zagađenja, karakteristična za ovaj period.

Beograd jeste zagađen, ali nije najzagađeniji

U Beogradu su osnovni problem suspendovane čestice, ali ako neki grad nema monitor za suspendovane čestice, kojima može da meri njihovu koncentraciju, ispada da je vazduh kvalitetan, tako da je to dosta nezahvalno”, kaže Šoštarić za BBC.

Kvalitetu vazduha u Beogradu svakako ne doprinose kućna ložišta i gust saobraćaj, ali Šoštarić objašava da dosta toga zavisi i od vremenskih prilika.

„Zimi je situacija gora jer se stvaraju klimatski uslovi koji pogoduju akumulaciji zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere. Zbog niskog pritiska i odsustva vetra, štetne materije se duže zadržavaju.” Tako dolazi do takozvanih epizodnih zagađenja koja su karakteristična za period od oktobra do marta.

Kako se meri kvalitet vazduha u Beogradu?

Kada je reč o Beogradu, AirVisual sakuplja podatke sa pet državnih stanica – mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha.

Za razliku od kompanije AirVisual, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd sakuplja podatke sa 30 mernih mesta u Beogradu na kojima se vrši kontrola kvaliteta vazduha. Gradski zavod za javno zdravlje iz sata u sat objavljuje ocenu kvaliteta vazduha na sajtu Beoeko.  „Sve te podatke generišemo u jednu informaciju koju kroz indeks kvaliteta vazduha predstaljamo javnosti”, objašnjava Šoštarić.

Indeks kvaliteta vazduha razlikuje pet kategorija: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

Podaci se prikupljaju, obrađuju, a zatim se daje ocena kvaliteta za prethodni sat.

Kako objašnjava Šoštarić, kvalitet vazduha varira tokom dana. Može da se desi da u jednom trenuku vazduh bude dobar, a već kroz nekoliko sati, tokom špica u saobraćaju ili usled promene vremena, postane jako zagađen.

„S obzirom da je naša primarna delatnost javno zdravlje, mi uz ocene kvaliteta objavljujemo i jednostavne preporuke za ponašanje opšte populacije, ali i zdravstveno osetljivih grupa”, kaže Šoštarić.

Na pitanje kako dolazi do razlika između podataka sa sajta AirVisual i Beoeko, Šoštarić kaže da inostrana kompanija „verovatno koristi druge kriterijume”.

Skinite aplikaciju

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.airvisual