Ljubav na dar

Ljubav na dar

Tog jutra jedva sam izdržala 6h dok je P. mirno spavao ne znajući kroz kakvo uzbuđenje prolazim. Posle procedure sa štapićem trebalo je izdržati beskrajnu neizvesnost (koja zapravo traje do 5.minuta ali u tim trenucima je čitava večnost). Kada sam na štapiću ugledala dve crtice presrećna sam se bacila na krevet da probudim dragog najlepšim vestima ali me zabezeknuto pitao što ga budim za to, može li još malo da odspava pa da se radujemo 🙂

Ne stigoh ljudski ni da se poradujem dovoljno toj vesti jer sam se odmah susrela sa komplikacijama. Na sreću, kuma moje rođake je sjajan ginekolog te pojurih na kliniku gde se ispostavilo da nije sve u najboljem redu pa odmah upadoh u priču inekcije svaki drugi dan progesterona, utrogestan u maksimalnoj dozi,u tom trenutku nemoguća misija nabaviti ga pa se muž dovija. Stres je ogroman i strah je ogroman ali se držim saveta lekara, ležim i redovno uzimam terapiju.

Ta prva trudnoća je bila divna, ja sam se zapravo sjajno osećala ali pošto je trudnoća morala da se održava strah je nadvladavao sve ostalo i uzivanje nije bilo potpuno. Verovala sam duboko da će sve biti u redu i poslušno gurala dan po dan. Kontrole su bile svake nedelje, strepnja prisutna pred svaki ultrazvuk pa nazalost nisam mogla da uživam u prvoj slici bebe na ultrazvuku jer sam samo mislila na to da li je sve u redu.

Taman kad je sve krenulo na dobro na ultrazvuku se pojaviše kontrakcije toliko jake da sam odmah primljena u bolnicu, prvi put u životu! Partusisten intravenski 48 sati bez prekida, ali ekipa u sobi sjajna. Svako sa svojom pričom pa je sve bilo lakše koliko god da je strah u tom trenutku ogroman. Celo osoblje je bilo sjajno i maksimalno se trudilo da nam ne otežava boravak u bolnici.

Vremenom je sve došlo na svoje mesto i približio se dan dolaska našeg sina na svet! Oprala sam kosu i legla taman da se odmorim (u 9. mesecu to je ozbiljan poduhvat) kad odjednom me prenu čudan osećaj po nogama. Vodenjak pukao, hitno u porodilište!

Koliko god sam se plašila porođaja kad sam se popela u porodilište počeh da plačem od straha, ali odmah su me uhvatili u mašinu oko priprema pa nisam mnogo ni imala vremena o tome da mislim.

Smeštena u boks, bolova još nemam, srećom dolazi anesteziolog za epidural, od kog sam strepela ali je sve savršeno prošlo. Posle nekoliko sati moj maleni je konačno rešio da izađe i upozna svoju mamu. Sve je bilo profesionalno i dosta brzo.

Tako je jedne lepe januarske večeri naš dečak ugledao svet. To je bila jedna od najčupavijih glavica koje sam videla, potpuno savršen.

Osećaj kada vidite i uzmete u ruke svoje dete niko nikada neće moći da Vam opiše dovoljno dobro i dovoljno jako, zato kada dodje taj trenutak uživajte u njemu jer jako kratko traje. Pomirišite svoju bebu i zauvek memorišite negde najlepši miris i najlepši osećaj u životu!

http://: https://roditeljsrbija.com/ljubav-na-dar/