Mali dirigent – Arija devet meseci

I Spoljašnji polni organi su formirani, lekar bi trebao da saopšti kog sam pola (ako mu dozvolim da vidi).
Mnogi roditelji ne žele da znaju do samog rodjenja da li će imati sina ili ćerku. O, oo!
Šta to znači, ne zanima nas? Pazite, dete može da se uvredi. To bi značilo da na neki način ignorišete njegovo postojanje do trenutka kada ćete se pogledati oči u oči.

Saznanje o polu deteta pomaže roditeljima da zamišljaju svoje dete. Da ih u različitim situacijama kroz maštu prate. To je dobra prilika da  raznim imenima zovete svoje dete, i na taj način osetite koje vam ime najviše prija. Tako će ime kad se dete bude rodilo biti jednostavno i logično, ne naprasno.

Prolazi šesti mesec…
Počinjem da čujem zvuke koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Pomoću loših ili dobrih vibracija koje čujem, dobro razumem Koliko sam poželjna beba. Već sada je nemoguće sakriti od svog deteta eventualne stresne situacije ako ih uopšte ima.

Tup. Tup.
Ja nisam beba tek kad se rodim.
“Kako to imaćemo bebu?” Valjda: “Imamo bebu!?”

Pronadjite  muziku za vas i vašu bebu tokom cele trudnoće, opuštajuća i nežna ili konkretna, probajte da joj pustite istu i kada se bude rodila… Prepoznaće je.
Bićete svedok jedinstvenog doživljaja.
Okice počinjem da otvaram i znam kada je napolju noć a kada dan, povezujem svetlost koju nazirem sa pričom ukućana i njihovim aktivnostima. Prepoznajem mamin glas I tatin čak I kada šapuće. Osetim čija je ruka na maminom stomaku, po načinu dodira i veličini… Radujem se njihovim zagrljajima, Smejem se, a kada se uplašim srce mi ubrzano kuca.
Oko sebe imam zaštitni prekrivač, koji moju kožu štiti od plodove vodice i mogu da budem težak oko 1,7 kilograma.

Prolazi osmi mesec…
Prostor u maminom stomaku postaje tesan, pruža mi osećanje ušuškanosti i zaštite. To mi jako prija. Pijem dnevno i do tri litra plodove vodice i na taj način vežbam bešiku i povremeno štucam.
Čekam strpljivo još mesec dana… na svoja 2,5 kilograma. Trebam da nabacim još nekih 800 grama.
Ako još nisam dobro okrenut, prislonite muziku na mesto gde bi mi trebala biti glava, želja da je dobro čujem će me naterati da se okrenem.

Tup, tup
Moj ples od devet meseci je priveden kraju, crvene zavese se spuštaju. Predstava je završena.
Otvaraju se nove, roze ili plave…

Mame nemojte se brinuti ako nemate odmah mleka, imate kolostrum, a to je ono što bebi nenadoknadivo treba!
Mlekce će doći polako kao pesma dok gledate svoje čedo kako spava i kako vas novim očima gleda… Neverovatno je koliko harmonija između mame I bebe dovede svaki momenat na idealne mere. Mleka ćete imati taman toliko koliko treba. Ako shvatite da je ovo bila već vaša iako još ne rođena beba ni depresije neće biti, samo po sebi na svoje mesto će se sve postaviti.
I nastavite dalje tako, poštujući strahove koje imate. Živite sve naredne trenutke opušteno.
Zapisujte, posmatrajte, doživljavajte… Osluškujte, upoređujte, probajte, verujte…
Ne postoji univerzalan način kako se podiže beba. Prema tome, babe, strine, tetke, ĆAO!
Dođite samo da me ljubite, za sve ostalo će mama da se pobrine.

Ne mogu a da ne završim ovu priču malog dirigenta, a da to ne bude pesma, jer život ništa drugo i nije, blago nama što imamo majke koje u svojim telima nose volju za novim životomjednom će nam se kasti gde se njihova tajna krije!

Tup,tup
Ovo je bila moja arija od devet meseci
Pozdrav vam šaljem prenatalni
I osmeh novorođenčeta još veći!!!
Mali dirigent

S. Josić Autor knjige “…Biram da budem mala”